U Gračanici i Leposaviću obeležena godišnjica NATO bombardovanja: Srbi imali puno iskušenja, ali nikada nismo odustali od borbe za KiM

U Gračanici je danas parastosom i polaganjem venaca na spomenik žrtvama stradalih obeležena 26. godišnjica od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Vence su na spomenik stradalima u dvorištu Doma kulture položili predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog okruga, PO grada Priština, kao i predsednica opštine Gračanica. 

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Miloš Terzić izjavio je da je nakon, kako je naglasio, zločinačke antisrpske agresije koju je NATO savez pokrenuo protiv srpskog naroda i srpske države, bez odluke Saveta bezbednosti UN, više od 250.000 Srba moralo da napusti svoje ognjište. 

Dodao je da su se najveći zločini nad Srbima dogodili nakon 10. juna 1999. godine u prisustvu međunarodnih snaga. 

On je istakao da danas moramo da se sećamo svih onih nevinih civila, nevino stradalih vojnika koji su položili svoje živote na oltar svoje otadžbine, i da to ne smemo da zaboravimo. 

"Mi Srbi smo imali puno iskušenja i posle 1999. godine, proživeli ste i martovski Pogrom, i 2008. godinu, ali nikada kao država nismo odustali i nećemo od borbe za KiM, jer je KiM neotuđiv i neodvojiv deo Republike Srbije", rekao je Terzić.

Naglasio je da svi treba da znaju, a posebno oni spolja, da je srpska država danas mnogo snažnija nego što je bilo 1999., 2004., 2008. i da shodno tome srpska država neće dozvoliti nove pogrome, etnička čišćenja i sve što bi neprijatelji želeli da ponove.

"Na nama svima je velika odgovornost pojedinačno, da učimo iz naše istorije, da nam se ne ponavljalju istorjske greške. Da nam se na ponovi nikada više neki 27. mart 1941. ili 5. oktobar 2000. godine, jer posle takvih događaja, i nekih obojenih revolucija, Srbi nisu ništa dobro doživeli ni videli. Važno je da budemo složni, jedinstveni, jer je to jedina garancija da ćemo sačuvati srpske nacionalne vrednosti, da ćemo odbraniti srpske nacionalne interese, posebno po pitanju KiM ali i Republike Srpske", istakao je Terzić. 

Novinar i književnik Živojin Rakočević istakao je da smo svi znali da u životima nas i naših porodica, od trenutka kada je prva bomba više nikada ništa neće biti isto.

TANJUG/ KANCELARIJA ZA KIM

 

"Ali je malo ko od nas znao da ni u svetu više ništa neće biti isto i da će ovo Kosovo i kosovski presedan početi da se širi kao infekcija po svetu.Ona se i danas širi i do dan danas nije zaustavljena", rekao je Rakočević. 

On je naglasio da svako bombardovanje, kao i ovo naše ima svoja lica. 

"Naše bombardovanje ima lice Dragane Dimić koja je imala četiri godine i ona je iz sela Staro Gracko, da ima lice Julije Brudar koja je imala devet godina, da ima lice Olivere Maksimović koja je imala 13 godina i koje su i u jednom i u drugom slučaju roditelji sklanjali na sigurnija mesta. 
Dodao je da smo, kada je pala prva bomba, naučili jednu stvar , da sigurnih mesta nije bilo i da ih za Srbe na Kosovu i Metohiji, nema ih ni do dana današnjeg.

TANJUG/ KANCELARIJA ZA KIM

 

I u Leposaviću je danas polaganjem venaca na spomenik nastradalim herojima obeleženo 26. godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

U prisustvu velikog broja građana, vence su na spomen obeležje položili pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić, predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić, član Predsedništva Srpske liste Slavko Simić, predstavnici lokalne samouprave i članovi porodica stradalih.

TANJUG/ KANCELARIJA ZA KIM

 

Kod spomen obeležja koje čuva sećanje na 24 nevine žrtve bombardovanja, mladi su i ove godine razvili transparent ''Sećanje na žrtve NATO agresije''.

Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, počela je 24. marta 1999. godine u večernjim satima, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kako je svetskoj javnosti predstavljeno, razlog agresije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, odnosno teška humanitarna kriza na tom prostoru, a naredbu za napad dao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, generalu SAD Vesliju Klarku.

Kao izgovor za agresiju NATO iskorišćeni su događi u Račku, 15. januara, a onda i neuspeh navodnih pregovora vođenih u Rambujeu i Parizu. 

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a  poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi