Ko iz Srbije zove strance da nam sude i vode zemlju – i treba li da nas oni uče demokratiji?

U poslednjim danima deo opozicionih medija gotovo ushićeno prenosi vesti o glavnoj evropskoj tužiteljki Lauri Koveši, uz tvrdnje da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodno „plaši“ njenog delovanja. Ovu poruku neumorno ponavljaju blokaderski aktivisti i opozicioni političari – od protesta do televizijskih gostovanja i društvenih mreža.

Mediji i mantranje o Koveši

Međutim, u toj pažljivo građenoj slici postoji više ozbiljnih nelogičnosti.

Za Šolakove medije i njihove istomišljenike Vučić je, zavisno od narativa, čas apsolutni autoritet, a već sutradan – potpuno beznačajan. Ako je predsednik Srbije nenadležan za fondove EU, kako to da bi se, prema opozicionom tumačenju, uopšte i trebao „plašiti“ Kovešijeve? Ovakva retorika ne govori mnogo o realnosti – ali otkriva dosta o strategiji onih koji je plasiraju.

Nelogičnosti u opozicionom narativu

Ipak, najopasnije je što se kroz ovaj narativ ponavlja matrica iz prošlosti: pozivanje stranaca da se uključe u rešavanje unutrašnjih pitanja jedne suverene države. Ne živimo ni u 1941. ni u 1945. godini. U Srbiji danas ne odlučuju kvinslinzi niti se politički protivnici eliminišu dekretima. Bar ne ovde.

Upravo suprotno – praksa političke eliminacije dekretima beleži se danas u srcu Evropske unije.

AP Photo/Vadim Ghirda

Presedan iz Brisela: Slučaj Kalina Đorđeskua

U Rumuniji, domovini Laure Koveši, prošle godine dogodio se nezapamćen presedan: Kalin Đorđesku je izbačen iz izborne trke političkom odlukom, uz podršku briselske birokratije. Štaviše, sudovi su potvrdili ovu odluku i zabranili mu učešće i na ponovljenim izborima zakazanim za maj. Tako je Đorđesku – političar poznat po suverenističkim stavovima i kritikama EU establišmenta – praktično eliminisan bez ikakvog sudskog procesa, uz obrazloženje da je njegova kampanja na TikToku predstavljala „pretnju demokratiji“.

Zar nije logično da upravo takvi slučajevi budu predmet interesovanja evropskog javnog tužioca?

Šta Koveši (ne)kaže o demokratiji

Umesto toga, Koveši je ostala dosledna narativima briselskih krugova. U jednoj izjavi navela je da „demokratije trpe zbog kampanja dezinformacija“, dodavši da građani ne bi trebalo da se vode mržnjom i agresijom. Ipak, nigde nije pomenula pravo svakog građanina da bira i bude biran – jedno od osnovnih načela demokratije.

Demokratija po meri Brisela?

Postavlja se, dakle, ozbiljno pitanje: ko ovde zaista potkopava demokratske vrednosti?

Koveši i njene pristalice u regionu često se predstavljaju kao borci protiv korupcije, ali iza tog narativa sve češće izranja realnost u kojoj se politički neistomišljenici sankcionišu pre nego što dobiju priliku da uopšte učestvuju u demokratskom procesu. Njen rad sve više liči na oruđe za disciplinovanje suverenističkih vlada i nametanje jedinstvenog ideološkog pravca – bez mesta za drugačije mišljenje.

Srbija, uprkos svim izazovima, ostaje zemlja u kojoj se politička borba vodi izborima – a ne dekretima. I to pravo ne bi smelo da bude predmet spoljnih eksperimenata i tuđih agendi.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi