Marta Kos krajem aprila dolazi u Beograd: Očekuje proevropsku i proreformsku vladu

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos najavila je da će krajem aprila posetiti Beograd, te istakla da od nove Vlade Srbije očekuje da bude jasno proevropska i proreformska.

„Očekujem od nove vlade da će biti proevropska i proreformska. Planiram da posetim Beograd krajem meseca, posle praznika“, izjavila je Kos za European Newsroom (ENR), čiji je deo i Tanjug.

Reforme kao uslov za napredak: Ključni zakoni i IBAR

Odgovarajući na pitanje da li Srbija može da očekuje otvaranje najmanje jednog klastera ove godine i kada će dobiti Izveštaj o ispunjavanju privremenih merila (IBAR), Kos je navela da je tokom njenog susreta, kao i susreta predsednice EK Ursule fon der Lajen sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, dogovoreno sprovođenje dve važne reforme.

Ukazala je na važnost usvajanja dva zakona o medijima, reforme izbornog zakona, formiranja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i ispunjavanje pojedinih tačaka iz „non-pejpera“ iz decembra 2024. godine.

„Ako Srbija to ispuni, onda će naravno biti moguće napredovati i otvoriti klaster“, poručila je Kos, dodajući da sve zavisi od vlade i parlamenta, jer zakoni moraju biti usvojeni.

Kos je naglasila da EU aktivno komunicira i sa organizacijama civilnog društva. Tom prilikom navela je da je od predsednika Vučića zatražila da im omogući veće uključivanje u proces evropskih integracija.

Situacija u BiH: Građani žele EU, ali političari koče

Osvrnuvši se na Bosnu i Hercegovinu, Kos je izjavila da je EU svesna institucionalne i političke krize u toj zemlji. Najavila je posetu BiH i istakla da građani zaslužuju da se pregovori sa EU otvore, ali da pojedini političari aktivno rade protiv tog cilja.

„Vizija koju imamo za Bosnu jeste da, čim političari ispune obaveze i pokažu volju za kompromis, možemo započeti proces“, istakla je Kos.

Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija: Pristup zasnovan na zaslugama

Na pitanje o balansu u politici proširenja između Zapadnog Balkana i istočnih kandidata (Ukrajina, Moldavija), Kos je objasnila da pristup nije pitanje ravnoteže, već zasnovan na individualnim zaslugama svake zemlje.

Naglasila je da nova dinamika u EU pozitivno utiče na sve zemlje kandidate i da postoji jasan impuls za ubrzanje procesa proširenja.

Samo EU odlučuje o proširenju: Saradnja sa SAD ograničena

Govoreći o saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, Kos je podvukla da isključivo EU ima kapacitet da uvede nove članice, dok SAD imaju ulogu u specifičnim slučajevima, poput Bosne i Hercegovine, zbog Dejtonskog sporazuma.

„Za druge zemlje, nemam informacije da bi američka politika bila uključena u proces proširenja“, rekla je Kos.

Kos je ukazala da određene treće zemlje koriste otvorenost kandidata za strane investicije, navodeći kao primer Crnu Goru, koja je potpisala sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Istakla je da EU pomno prati takve sporazume.

Dodala je da bi pregovori sa Crnom Gorom mogli biti zatvoreni do kraja 2026. godine, nakon čega sledi proces ratifikacije koji traje godinu do dve. Albanija, prema njenim rečima, ima ambiciju da završi pregovore do 2027. i postane članica EU do 2030. godine.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi