Najdugovečniji političari: Oni su već tri decenije na političkoj sceni Srbije

Uvođenje višestranačja krajem prošlog veka, donelo je na srpsku političku scenu plejadu tada mladih političara, čija karijera traje i dan-danas.

Raspad Saveza komunista Jugoslavije doveo je do uvođenja višestranačkog sistema u ondašnjoj SFRJ. Prvi takvi izbori u Srbiji održani su 9. decembra 1990. godine, a politički život u Srbiji tada su obeležile tri partije – Demokratska stranka, Srpski pokret obnove i Socijalistička partija Srbije, koje su predvodili Dragoljub Mićunović (DS), Vuk Drašković (SPO) i Slobodan Milošević (SPS). Milošević je bio jedan od osnivača i prvi predsednik SPS-a, od osnivanja u julu 1990. do svoje smrti u Sheveningenu u Hagu, 11. marta 2006. godine.

Mnogi akteri s početka višestranačja i danas su aktivni u politici.

Aktuelni predsednik Skupštine Srbije, Ivica Dačić, svoje prve političke korake napravio je u mladim socijalistima 1990. godine, postavši njihov predsednik. Bio je i portparol stranke, pa predsednik Gradskog odbora, potpredsednik SPS-a sve do pozicije predsednika stranke od decembra 2006. godine. Bio je i savezni poslanik u nekadašnjoj skupštini SRJ i SCG. Bio je ministar za informisanje u Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine. Od 2014. godine bio je ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade zadužen za bezbednost i spoljnu politiku. Bio je i premijer Srbije od 2012. do 2014. godine. Pre nego što mu je poveren mandat premijera 2012. godine, bio je ministar unutrašnjih poslova.

Dačićev koalicioni partner, Dragan Marković Palma takođe je u politici skoro tri decenije. Pre nego što je osnovao Jedinstvenu Srbiju, bio je od 1993. do 2003. godine u Stranci srpskog jedinstva. Narodni je poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine, a bio je njen prvi gradonačelnik od kada je dobila status grada. Uz političku karijeru koju gadi decenijama (poslanik je u pet skupštinskih mandata), Palma je poznat privrednik.

Poslanik Milutin Mrkonjić, potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, bivši je ministar infrastrukture i ministar saobraćaja Vlade Srbije. Posle NATO bombardovanja SR Jugoslavije rukovodio je Direkcijom za obnovu zemlje. U politici je još od vremena Saveza komunista Jugoslavije, gde je bio član Centralnog komiteta. Jedan je od osnivača SPS-a i njen počasni predsednik. Dugi niz godina je poslanik u Skupštini Srbije, a bio je i njen potpredsednik. Bio je i kandidat na predsedničkim izborima januara 2008. godine.

Rasim Ljajić bez sumnje je jedan od najdugovečnijih na srpskoj političkoj sceni. Iako nije deo aktuelne vlade, nastavio je aktivnosti kao predsednik Socijaldemokratske partije Srbije. Politikom se bavi od 1990. godine, kada je izabran za generalnog sekretara SDA Sandžaka. Tokom višedecenijske političke karijere, u više mandata bio je u Vladi Srbije i to ministar za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ, pa prvo potpredsednik a zatim i predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, ministar za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG, pa potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, zatim ministar rada i socijalne politike, potpredsednik Vlade i ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije. Kao što je i najavljivao, posle dve decenije povukao se sa funkcija u Vladi rbije, ali je nastavio politički život kroz stranku čiji je predsednik.

Aktuelna ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, nekadašnja gradonačelnica Novog Sada na političkoj sceni Srbije je s početka devedesetih u Srpskoj radikalnoj stranci. U više mandata je tokom devedesetih bila poslanik kako u Skupštini SRJ, tako i Skupštini SCG, pa i Skupštini AP Vojvodine. Prva je žena gradonačelnik u istoriji Novog Sada. SRS napušta 2007. godine, a političku karijeru nastavlja prvo kao nosilac grupe građana, da bi osnovala Narodnu partiju 2008. godine. Krajem 2012. stranku pripaja Srpskoj naprednoj stranci, gde postaje članica predsedništva. Dve godine kasnije postaje predsednica Narodne skupštine Republike Srbije. Na toj funkciji je bila sve do kraja prošle godine kad je postavljena za ministarku kulture i informisanja.

 

Tanjug/Sava Radovanović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedan je od osnivača Srpske napredne stranke, nakon napuštanja Srpske radikalne stranke 2008. godine, kojoj je pristupio još 1993. Iste godine je izabran za narodnog poslanika. Predsednik je SNS od 2012. godine. Vučić je bio predsednik Vlade Srbije u dva mandata (2014—2016. i 2016—2017) i potpredsednik Vlade (2012—2014). Pored toga, bio je poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, ministar za informisanje (1998—2000), a kasnije i ministar odbrane (2012—2013). U aprilu 2017, izabran je za predsednika Srbije, osvojivši preko 55% glasova u prvom krugu.

Doktor pravnih nauka Vojislav Šešelj jedan je od osnivača i predsednik Srpske radikalne stranke od 1991. godine. U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina. Ima poslanički staž duži od 10 godina, a četiri puta je bio kandidat za predsednika Republike Srbije. Bio je i potpredsednik Vlade, kao i predsednik opštine Zemun. Odlazak u Hag 2003. godine udaljio je Šešelja sa srpske političke scene, a na nju se vratio kada je 2014. godine pušten na privremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Bio je i kandidat na predsedničkim izborima, a prvi put je u poslaničku klupu izabran marta 1991. godine. Na poslednjim izborima nije uspeo da uđe u Skupštinu.

Dobro poznat na srpskoj političkoj sceni je i Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine od osnivanja 1990. godine i dugogodišnji poslanik. Pre nego što je ušao u politiku, bavio se muzikom, spoljnom trgovinom, marketingom… Na parlamentarnim izborima 1997. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Pre toga bio je poslanik u Veću republika Skupštine SRJ i Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Od 2000. do 2004. godine bio je  predsednik Skupštine AP Vojvodine.

Nekadašnji ministar zadužen za infrastrukturu, Velimir (Velja) Ilić predsednik je stranke Nova Srbija i preduzetnik. Prve političke korake napravio je u Srpskom pokretu obnove (SPO) 1990. godine. Za gradonačelnika Čačka izabran je 1996. godine, da bi već naredne godine napustio SPO čiji je bio potpredsednik, i osniva partiju Nova Srbija. Bio je poslanik u Saveznom parlamentu SRJ, da bi od 2004. do 2007. bio ministar za kapitalne investicije u vladi Vojislava Koštunice. Za ministra za infrastrukturu u drugoj vladi Vojislava Koštunice izabran je 15. maja 2007.

Književnik i političar Vuk Drašković još kao student je postao član Saveza komunista Jugoslavije, a 1990. godine osnovao je Srpski pokret obnove koji je na prvim višestranačkim izborima u Srbiji postao vodeća stranka opozicije Slobodanu Miloševiću. Predvodio je velike demonstracije marta 1991. godine. Kao vođa opozicije, bio je na meti atentata. Drašković je od  marta 2004. do juna 2006. godine bio ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore u Vladi Svetozara Marovića, da bi od juna 2006. do maja 2007. bio ministar spoljnih poslova Srbije u Vladi Vojislava Koštunice. Nekoliko meseci, pred bombardovanje SRJ bio je potpredsednik Savezne vlade Jugoslavije za spoljne poslove u Vladi Momira Bulatovića.

Dragan Đilas, biznismen i političar aktivan je u politici još od mladosti kao deo opozicije Slobodanu Miloševiću. Bio je jedan od predvodnika studentskih protesta 1991-1992. godine, a učestvovao je i u protestima 1996. i 2000. godine. Član je Demokratske stranke od 2004. godine, da bi kasnije bio i član Izvršnog i Glavnog odbora stranke. Do 2007. godine, obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika republike. Od maja 2007. do jula 2008, bio je ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana. Avgusta 2008. godine izabran je za gradonačelnika Beograda, na kojoj je bio dok mu odbornici 2013. godine nisu izglasala nepoverenje. U međuvremenu je izabran za predsednika DS-a, da bi u oktobru 2014. godine podneo ostavku i na funkciju poslanika u Skupštini Srbije, a iz stranke se iščlanio 2016. godine. U aprilu 2019. godine formirao je Stranku slobode i pravde.

Nekadašnji politički zatvorenik na Golom otoku, Dragoljub Mićunović, još kao student je bio disident, te je 1968. bio jedan od organizatora studentskih demonstracija u Beogradu. Februara 1990. godine izabran za predsednika obnovljene Demokratske Stranke. Iste godine je izabran u Narodnu skupštinu. Kao član srpske delegacije je ušao u poslednji saziv Veća republika i pokrajina jugoslovenske savezne skupštine. Godine 1994. smenjen sa mesta predsednika DS-a i dve godine kasnije osniva Demokratski centar. Postaje poslanik na listi opozicione koalicije „Zajedno“ u Veću građana Skupštine SR Jugoslavije. Krajem 1999. Mićunović je bio jedan od inicijatora ujedinjenja srpskih opozicionih stranaka u jedan blok što januara 2000. godine dovodi do stvaranja DOS-a. Nakon petooktobarskih promena Mićunović postaje predsednik Veća građana Skupštine SR Jugoslavije. Februara 2003. godine, nakon ukidanja SRJ, izabran je za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore. Od tada u nekoliko mandata je bio poslanik u Skupštini Srbije. Trenutno je počasni predsednik Demokratske stranke.

Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije bio je jedan od vođa studentskog protesta 1996/97. godine kada je stekao veliku popularnost. Po okončanju protesta, sa Čedomirom Antićem i grupom tadašnjih istomišljenika osnovao je Studentski politički klub, koji je podržao bojkot republičkih izbora 1997. godine. Naredne, 1998. godine, pristupa Demokratskoj stranci, da bi tri godine kasnije postao i njen potpredsednik. Na republičkim izborima decembra 2000. godine, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije. Bio je šef poslaničke grupe DOS-a i najmlađi političar na toj funkciji u istoriji Srbije. Bio je jedan od organizatora hapšenja Slobodana Miloševića marta 2001. godine i njegovog izručenja Haškom tribunalu, 28. juna iste godine. U Vladi Srbije, nakon ubistva Zorana Đinđića, postao je potpredsednik zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi. Godine 2008. se kandidovao za predsednika Srbije, a na izborima je bio peti. Nakon što je izgubio mesto potpredsednika DS-a pokreće LDP, čiji je i danas predsednik.

Vesna Pešić, sociološkinja i političarka. Devedesetih godina bila je predsednica Građanskog saveza Srbije. Nakon utapanja GSS u Liberalno-demokratsku partiju, 2007, imenovana je za predsednicu Političkog saveta LDP-a, a bila je i poslanica u Parlamentu Srbije. Bila je i jedan od vođa Koalicije Zajedno i poslanica od 1993. do 1997. godine. Bila je ambasadorka SR Jugoslavije, zatim Srbije i Crne Gore u Meksiku od 2001. do 2005. godine Iz LDP-a je istupila 2011. godine, ali je ostala bila u parlamentu kao nezavisna poslanica.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi