Nije Sreten Lukić jedini: Ovi Srbi duže izdržavaju kaznu u Haškom zatvoru nego što bi trebalo

Policijski general Sreten Lukić, koji je za vreme rata na Kosmetu bio načelnik Štaba MUP Srbije, u subotu je pušten iz zatvora u Sheveningenu. Ni njemu, baš kao ni mnogim drugim haškim osuđenicima srpske nacionalnosti, nije bio dozvoljen uslovni otpust posle dve trećine odležane kazne i on je u zatvoru ostao dve i po godine duže. 

Ponašanje predsednika Mehanizma u Hagu Karmela Ađijusa, koji je odlučivao o njegovom uslovnom otpustu, utoliko je skandaloznije ako se zna da je Lukić imao operaciju na otvorenom srcu, te da njegovo zdravstveno stanje nije na zavidnom nivou. Ipak, ni činjenica da daljim ostankom u zatvoru Lukićev život može biti ugrožen nije pokolebala Ađijusa da ga ostavi duže iza rešetaka. 

Profimedia

Prema rečima Lukićevog branioca Branka Lukića, Ađijus je tražio priznanje krivice, iako on ne sme da odlučuje o njihovom rehabilitovanju, već da samo sprovede mišljenja i stavove nadležnih iz država gde osuđeni Srbi u Hagu izdržavaju kazne.

Policijski general nije jedini Srbin koji je iza rešetaka proveo duže nego što je trebalo. U proteklom periodu uslovno puštanje na slobodu odbijeno je Radivoju Miletiću, Radoslavu Brđaninu, Vlastimiru Đorđeviću, Slobodanu Kunarcu, a to pravo su stekli i Nebojša Pavković i Radislav Krstić.

Nastavak torture nad Srbima

Advokat Mijodrag Ivanić za 24sedam kaže da je ovo samo nastavak iživljavanja nad Srbima koje je Hag od svog osnivanja sprovodio.

- Haški tribunal i sudovi koji se ugledaju na njega, kao što je Sud Bosne i Hercegovine, izričiti su i uporni u tome da Srbima nikada ne dozvoljavaju uslovne otpuste. Satanizacija Srba koja je prisutna od nastanka Tribunala u Hagu ogleda se i u tome što Srbima ne dozvoljava da posle dve trećine odslužene kazne budu pušteni – kazao je on.

Kršenje  Evropske konvencije o ljudskim pravima

Ivanić dodaje da Hag, prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu, krši osnovne principe prava.

Printscreen/Youtube/Al Jazeera Balkan

- Prilikom odlučivanja o zahtevima za uslovni otpust, uvek se uzimaju u obzir izveštaji zavoda za izvršenje sankcija ili saslušanje okrivljenih, pa onda navode da nisu pokazali stvarno kajanje ili uputili izvinjenje žrtvama. Dakle, oni praktično kažu da osuđeni Srbi nisu prihvatili činjenicu da su stvarno zlikovci, pa zbog toga neće uslovno da ih puste. U pravu se kaže: ne može se dva puta ista činjenica meriti. Ovde imamo slučaj da im je ta činjenica (da li je optuženi pokazao kajanje) uzeta prilikom odlučivanja o njihovoj krivici i prilikom odmeravanja kazne. Iako je to uglavnom već uticalo na donošenje presude i visinu kazne, oni ponovo istu činjenicu o kojoj je sud već jednom raspravljao uzimaju u obzir kada odlučuju o uslovnim otpustima i uglavnom Srbe odbijaju. To je apsolutno protivzakonito i protiv Evropske konvencije o ljudskim pravima – objašnjava advokat.

Sud BiH se ugleda na Hag

On dodaje da Haški tribunal nije izuzetak, te da na istom principu, i uvek na štetu Srba, radi i Sud Bosne i Hercegovine.

- Većina Bošnjaka i Hrvata je puštena posle dve trećine odslužene kazne, dok je to sa Srbima izuzetak i mogu se na prste jedne ruke prebrojati oni kojima je to dozvoljeno. Na istom tom pincipu radi i Sud Bosne i Hercegovine. Srbi su dobili najduže zatvorske kazne, a istovremeno im se ne dozvoljava uslovni otpust. To nije i ne može biti slučajnost. Jasno je da se radi o nameri da se srpskim osuđenicima što više produži i oteža boravak u zatvoru – rekao je Ivanić.

Podsetimo, Haški tribunal je Sretena Lukića proglasio krivim po pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosmeta. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Lukić se u Hagu nalazio od aprila 2005. godine, a 26. februara 2009. godine Haški tribunal ga je osudio na 22 godine zatvora. Ta kazna je 23. januara 2014. godine smanjena na 20 godina zatvora. Uslove za izlazak na uslovni otpust on je ispunio još u maju 2019. godine, ali mu je to dozvoljeno tek pre dva dana.

Ko sve čeka uslovni otpust?

General Radivoje Miletić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu u februaru 2005. godine. Pred pretresnim većem Haškog tribunala je osuđen za zločine protiv čovečnosti i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina. U oktobru 2018. godine, pre nego je postao presednik MMKS-a, Ađijus je odbio zahtev generala Miletića da bude pušten na slobodu pošto je odslužio dve trećine 18-godišnje kazne zatvora.

Radoslav Brđanin je pred Haškim tribunalom 2007. godine osuđen na 30 godina zatvora zbog navodnih zločina nad nesrpskim stanovništvom, koji uključuju progon, mučenje i deportacije. On je 2020. godine tražio da prevremeno bude pušten na slobodu, ali je njegov zahtev odbijen.
Tada je u svojoj odluci Ađijus naveo kako je velika težina njegovih zločina prepreka njegovom ranom puštanju na slobodu, te da Brđanin nije pokazao da je uspešno rehabilitovan.

Policijski general Vlastimir Đorđević je uhapšen u Budvi 17. juna 2007. godine i odmah isporučen Haškom tribunalu zbog navodnih zločina počinjenih 1999. tokom rata na Kosovu i Metohiji. Suđenje je počelo januara 2009, a prva presuda doneta je 23. februara 2011. godine, i Đorđević je tada osuđen na 27 godina zatvora. Druga, pravosnažna presuda, doneta je 27. januara 2014. godine i Đorđević je njom osuđen na 18 godina zatvora. Uslove za raniji otpust ispunio je 17. juna 2019. godine.

Profimedia

General Nebojša Pavković je pred Haškim tribunalom optužen za navodne zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom sukoba na Kosmetu 1999. Optužnica je zvanično saopštena oktobra 2003. godine, a Pavković se predao Tribunalu 25. aprila 2005. godine.

Osuđen je u februaru 2009. godine na 22 godine zatvora. Uslove za otpust je ispunio 2019. godine.

Generala Radislava Krstića je 2. novembra 1998. godine Haški tribunal optužio zbog učešća u zločinu u Srebrenici. SFOR ga je uhapsio 2. decembra iste godine, a dan kasnije je prebačen u Hag. U avgustu 2001. osuđen je na 46 godina zatvora. Posle uložene žalbe 15. avgusta 2001, kazna mu je smanjena na 35 godina.

Ađijus je u septembru 2019. godine odbio zahtev Poljske u kojoj Krstić služi kaznu zatvora i po čijem zakonu je on imao pravo da traži uslovni otpust još od septembra 2014. godine.

- U slučaju Krstića još nije prihvatljivo razmatranje prevremenog puštanja na slobodu i za mene je odsustvo bilo kakvih ubedljivih ili izuzetnih okolnosti dovoljno da se odbije njegov zahtev - naveo je tada Ađijus.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi