Smenu Vlade Crne Gore inicirali su Albanci, Bošnjaci i izopšteni iz pravoslavlja: Ovo je kompletan spisak!

Danas je 31 poslanik Skupštine Crne Gore podneo inicijativu za smenu aktuelne Vlade Crne Gore. Inicijativu su potpisali sledeći poslanici GP URA, Saveza građana CIVIS, Bošnjačke stranke, Socijaldemokrata, Socijaldemokratske partije, albanskih partija i Demokratske partije socijalista:

1.Miloš Konatar

2.Srđan Pavićević

3.Božena Jelušić

4. Suada Zoronjić

5.Kenana Strujić Harbić

6.Ervin Ibrahimović

7.Amer Smailović

8.Ivan Brajović

9.Damir Šehović

10.Boris Mugoša

11. Raško Konjević

12.Draginja Vuksanović Stanković

13.Fatmir Đeka

14.Genci Nimanbegu

15.Danijel Živković

16.Aleksandra Vuković

17.Jevto Eraković

18.Nikola Rakočević

19.Andrija Popović

20.Dragica Sekulić

21.Marta Šćepanović

22.Vesna Pavićević

23.Miloš Nikolić

24.Nikola Janović

25.Daliborka Pejović

26.Branko Čavor

27.Suzana Pribilović

28.Abaz Dizdarević

29.Jovanka Laličić

30.Andrija Nikolić

31.Lidija Kljajić

Jednostavnom analizom potpisnika analize zaključujemo da su među potpisnicima sva četiri poslanika Crno-bele koalicije (HNB), kao i poslanici Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Bošnjačka stranka (BS), Albanska lista i Albanska koalicija, Liberalna partija LP) i deo poslanika Demokratske partije socijalista (DPS).

Profimedia

Među poslanicima DPS-a koji nisu potpisali inicijativu su Duško Marković, Branimir Gvozdenović, Petar Ivanović, Mevludin Nuhodžić, Predrag Bošković, Predrag Sekulić, Miodrag Vuković, Miomir M. Mugoša, Halil Duković, Dragutin Papović, Bogdan Fatić, Luiđ Škrelja i Ivan Mitrović. Moguće je da se radi o poslanicima koji trenutno traže aboliciju za višedecenijski zločin koji su vodili, a koji su deklarisani za pristalice struje Duška Markovića.

S druge strane, ukoliko pogledamo versku strukturu potpisnika Inicijative, primećujemo da su među njima 6 poslanika islamske veroispovesti, 2 Albanca, i, ono što posebno budi pažnju je činjenica da je više od polovine potpisnika inicijative (od 31) izopšteno iz pravoslavlja zbog podrške antihrišćanskom Zakonu o slobodi veroispovesti. Prostim uvidom u spisak potpisnika primećujemo da su se ćirilicom potpisali Božena Jelušić iz GP URA i četiri poslanika DPS-a Danijel Živković, Aleksandra Vuković, Daliborka Pejović i Andrija Nikolić.

Šta piše u Inicijativi?

Razlozi da se glasa o proveri poverenja 42. Vladi Crne Gore sadržani su u sledećem:

- da su na Petoj sednici Drugog redovnog zasedanja Skupštine Crne Gore 29.12.2021. godine izglasane Interpelacije ministru spoljnih poslova, ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ministarki prosvete, nauke, kulture i sporta čime je postalo jasno da pomenuta tri ministra nemaju podršku parlamentarne većine.

- da je predsednik Vlade Zdravko Krivokapić najavio da će odbiti da postupi po Interpelacijama za smenu tri ministra čime je pokazao da ne poštuje Ustav i zakone Crne Gore ali ni osnovne demokratske principe poštovanja Parlamenta kao najvećeg zakonodavnog doma koji je birao sastav 42. Vlade Crne Gore;

- da je na Četvrtoj sednici Prvog redovnog (proljećnjeg) zasedanja u 2021. godini, 17.06.2021. godine smenjen ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava, a da do danas predsednik Vlade nije predložio Parlamentu novog ministra čime je direktno ugrozio reforme u ključnim pogljavljima 23 i 24 a koja su najvažnija za napredak na putu ka članstvu u Evropsku uniju u oblasti vladavine prava.

 - da je predsednik Vlade svojim delovanjem više puta u prethodnom periodu ugrozio i otežao saradnju između zakonodavne i izvršne vlasti što je direktno proizvelo institucionalnu i političku krizu u zemlji. Ovakvo stanje dovelo je do blokade Parlamenta, pa čak i do bojkota od strane jednog dela poslanika parlamentarne većine, što je direktno uticalo da se veliki broj zakona i podzakonskih akata ne razmatra u skupštinskoj proceduri. Sve ovo dovelo je u pitanje efikasan rad Parlamenta čiji je osnovni zadatak da služi javnom interesu i interesima građana, a ne partikularnim interesima bilo koje političke grupacije ili pojedinca.

- da su politička kriza, neadekvatna saradanja zakonodavne i izvršne vlasti, neusaglašavanje zakonske regulative sa zakonskom regulativom Evropske unije, kao i neaktivnost pojedinih ministara doveli do usporavanja evropskih integracija što se odrazilo na ocene u godišnjem izveštaju Evropske komisije vezanom za proces napretka Crne Gore u evropskim integracijama.

- Zbog gore navedenih činjenica kao i izjave brojnih političkih subjekata u kojima se navodi da 42. Vlada Crne Gore nema većinsku podršku u Parlamentu smatramo jednim od osnovnih postulata savremene demokratije da se istoj proveri podrška u parlamentu - zaključuje se u Inicijativi.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi