Ubijali trudnice, devojke silovali, a decu vešali i dočekivali na bajonet: Albanski nacisti za dva sata ubili 428 Srba

Na današnji dan 1944. godine desio je najstravičniji zločin i masakr nad srpskim narodom u Crnoj Gori u selu Velika. Tim povodom, liturgiju kod Crkve Svetog Kirila i Julite danas je služio Vladika Metodije.

Pokolj u Velici dogodio se pred kraj rata, u drugoj polovini 1944. godine, kada je bilo jasno ko će biti pobednik ne samo u okupiranoj Jugoslaviji, već i u svetu. Zločinački upad dogodio se pošto su partizanske jedinice napravile ozbiljne vojne uspehe i nanele velike gubitke nemačkim trupama i njihovim lokalnim saradnicima, uključujući SS diviziju ’Skenderbeg‘ koja je bila sastavljena od balista i Albanaca iz Albanije, Kosmeta, Raške, Plava i Gusinja.

Osman Rastoder/Wikipedia

Tog 28. jula 1944. godine, vojnici razbijene „Skenderbeg“ i „Princ Eugen“ divizije, koji su se povlačili i izvlačili svoje ranjenike preko Čakora, poslali su svoje izaslanike Sait Hodžu i Osmana Rastodera kroz veličke zaseoke da obaveste Veličane da budu kod kuće, pošto će tim putem proći „civilizovana vojska koja nikoga ne dira“, kako bi im izneli nešto da pojedu i popiju.

Kroz nekoliko sati, Velika je doživjela strašnu tragediju. Rezultat od 428 poklanih, spaljenih i na druge svirepe načine ubijenih veličkih civila, govori kako su Rastoder i Hodža održali “besu”.

Ubijali od beba do staraca

Albanski zločinci su pokazali posebnu kreativnost u svojoj bestijalnosti. Svirepo su, bacanjem uvis i dočekivanjem na bajonete, vešanjem na šljive i odsecanjem udova, paljenjem u kućama ubijena 23 deteta do godinu dana starosti. Čak 48 umorene dece nije navršilo pet godina života, a na najbestijalnije načine još 58 njih uzrasta do 10 godina!

Dece do 15 godina likvidirano je 34. Zločinci su likvidirali i 23 momčića do 18 godina, a nešto starijih, onih do 20 godina, ubijeno je 21. Ubijani su i oni od 70 godina, njih čak 30, ali i oni stariji, njih 14 starina do 80 leta. Nisu bila pošteđena ni četiri starca od 90 godina.

Wikipedia

Iako su se krvnici trudili da pobiju sve živo u selu, srećom, nekoliko meštana je uspelo da preživi. Zahvaljujući njihovim svedočenjima, komandant „Princ Eugen“ divizije Hans Šmit Huber streljan je kao ratni zločinac u Beogradu posle rata, a u materijalu sa suđenja postoji niz dokaza o ovom i drugim genocidnim zločinima „Princ Eugen“ i „Skenderbeg“ divizije.

Spaljivali žive ljude

Stravični pokolj nedužne nejači u Velici, treći je po broju žrtava, u odnosu na broj stanovnika, u porobljenoj Evropi tokom Drugog svetskog rata.

Tog dana u kući Tomice Gojkovića zateklo se petnaestoro dece, dve devojke, pet žena i jedan starac. U neljudskom besu, naišla je horda lešinara iz albanske SS divizije. Ubice su hvatale žrtvu po žrtvu i ređale ih po veličini uz zid kuće. Usledio je rafal iz automata. Od 23 žrtve ispred kuće Tomice Gojkovića, preživele su četiri. 

Wikipedia

Mala Stevka Simonović uspela je na neobjašnjiv način da umakne u jednu obližnju kolibu. Mali Momo Gojković se spasao sakrivanjem ispod leša streljane babe, a Dola Gojković je upucana pala na svog najmlađeg sina i tako ga spasila sigurne smrti.

Mihaila Gojkovića odveli su do Veličke reke da im nosi košnicu pčela, a kada su prešli reku – uzeli su mu košnicu i rekli da ide kući; kada se on okrenuo, sasuli su mu rafal u leđa.

U drugom zaseoku Velike, Albanci su pokušali da siluju Poljku i Milku Živaljević, koje su se grčevito branile, pa je u tom besomučnom rvanju Milki pošlo za rukom da pobegne. To je pokušala i Poljka, ali su je krvnički kuršumi stigli i pogodili u glavu.

Milevu i Novku Stešević ubice su zgrabile za noge i ruke i žive ih ubacile u zapaljenu kuću njihovog rođaka Milivoja Steševića. Anđu Gojković zatvorili su u kuću njenog oca Alekse, posle čega su zapalili kuću u kojoj je ona izgorela.

Decu vešali i dočekivali na bajonet

Na Papratištu, u kući Živaljevića bilo je 18 osoba - sve deca, osim četiri odrasle devojke i tri žene. Bilo je kasno da beže, pa su preplašeni sedeli u kući i čekali da naiđu ubice. O tome su kasnije pričale Milica Živaljević i Milosava Tomović koje su uspele da prežive. 

Wikipedia

Kada su došli, zločinci im nisu dozvolili da izađu, a u kuću su bacili bombu. Jednu od devojaka su pokušali da siluju, ali ona je uspela da se otrgne i baci kroz prozor. Pucali su na nju i ranili je, da bi ona pola sata kasnije izdahnula. Od 18 osoba, ubijeno je 10, troje je ranjeno, a petoro je uspelo da pobegne.

U kući Dušana Simonovića dete od 10 meseci je ubijeno nožem i obešeno za nogu na šljivu pred kućom. Dvogodišnju Kosu Petrović podigli su na nož i bacili je s puta na livadu. U kući Alekse Gojkovića ubijeno je osam osoba. U kući Puniše Vučetića ubijeno je 20 osoba; Lepu Radenović bacili su sa dvoje unučadi u vatru, a ostale su poubijali.

Puniši Vučetiću zapalili su ženu, dve kćeri i sina; Punišinom bratu od strica – ženu i tri kćeri; Savu Tomoviću – ženu, sina i dve kćeri; Đolu Radenoviću – ženu, snahu i dvoje dece.

Drali žive ljude

Jeziv zločin napravili su albanski zlikovci i nad porodicom Milovana Vučetića. Tog dana u njegovoj kući bilo je devet osoba. Naišli su vojnici koji su vodili opljačkanu stoku. Pozvali su jednu od žena da im pomogne i odmah je upucali. Pored nje je palo i jedno dete. Zatim su pucali na ostale. Milovanovog starijeg sina, Toma, živog su drali. Odrali su mu kožu s lica, desnu ruku slomili na tri mesta, te je tako umro u najvećim mukama.

Divni Vučetić ubili su sina koga je držala u naručju, a nju teško ranili. Rakitu Knežević, koja je jednu ćerku držala u narčju a drugu za ruku, ubili su na zverski način.

Wikipedia

Miličku Kneževiću ubijena je žena, ćerka sasečena noževima, a sin bačen u vatru. Dušanu Simoviću ubili su sedam članova porodice. Muška deca su poklana i obešena o grane šljivovih krošnji.

Stravičan pokolj zadesio je i Gornju Rženicu. U kući Radonje Lalevića, ubili su 25 osoba, od kojih su 12 bile žene, a ostalo deca. Pokolj je učinjen i u kući Aleksandra Leka Popadića, tako što su žene i decu uterali u kuću, pobili i kuću zapalili. Milevi Lalević, koja je bila u sedmom mesecu trudnoće, razrezali su trbuh, uzvadili plod, uterali u kuću i zapalili.

Na kraju, epilog je bio stravičan. Za samo dva sata u ova dva sela ubijeno je 428 nemoćnih i nedužnih osoba, od kojih 128 dece, rasporeno je pet trudnica, a 50 muškaraca je zarobljeno i internirano u logor u Beču. Zapaljeno je 300 kuća. U velikom pokolju ubijene su dve trećine nejači u selu.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi