"Bili su mi prijatelji, a onda su mi udarili na dete": Bolna ispovest majke Gorana (19) koji se ubio jer nije mogao da izdrži hajku komšija

- Oni su zlotvori, mog mladog sina su oterali u smrt - reči su Zorice Karanović, majke mladog humanitarca Gorana Karanovića (19) iz Prnjavora koji se u septembru ove godine obesio jer nije mogao da izdrži pritisak komšija i maltretiranje.

Goran nije mogao da izdrži pretnje komšija, policije i inspekcije da će mu oduzeti pse koje je brižno čuvao od smrti i gladi, pa se prekjuče obesio.

- Sve je počelo pre tri meseca kada su komšije koji su nam bili prijatelji digli hajku na mog Gorana - kaže Zorica Karanović.

Prema njenim rečima Goran je bio veliki vernik, i baš onog dana kada su ga komšije prijavile i kada je krenuo pakao, on se u manastiru Tumane molio za njihovo zdravlje.

Printscreen/Facebook

- Goran se u manastiru Tumane molio za porodicu koja ga je prijavila. Tog istog dana kada se on molio za njihovo zdravlje, oni su ga prijavili komunalnoj policiji. Umešao se i predsednik mesne zajednice, koji je potpisao peticiju protiv njega. Goran je imao 53 psa i dvadeset mačaka u tom momentu, koji su bili u boksu. Bio je član udruženja "Vag,Vag" iz Banja Luke. Hranio ih je, povređene lečio, udomljavao ih je - kaže nesrećna majka i navodi da je problem bila i komšijska ljubomora.

- Komšijama nije smetalo ništa. Pre tri dana sam čula, pošto radimo državnu zemlju, išli su da je uzmu u zakup, ono što mi radimo petnaest godina, a kada to nisu uspeli, udarili su nam na dete. Želeli su da nas kao porodicu da skrše i slome. Sada ih pitam, znaju oni ko su, ko će moju česnicu lomiti, ko će našu slavu slaviti - potresno kaže Zorica.

Nesrećna žena opisala je svog sina kao osobu punu života i ljubavi prema napuštenim životinjama.

- U aprilu je trebalo da upiše Policijsku akademiju. Bio je pun života, vredan, išao je korak ispred svih. Bio je vezan za svoje pse, za dve godine je udomio 400 pasa. Komunalna mu je napisala da na svom imanju sme da ima samo dva psa i dve mačke i to je njega pogodilo. Mi živimo na kraju sela, sve je okolo državna zemlja. Nije moglo da smeta bilo kome. Nikoga pas nije napao. Psi su nekada lajali i to kad dođu tuđi psi u naše dvorište. Moj pas je komšiji koji nas je prijavio čuvao stvari koje je na crno donosio iz Švajcarske. Tad nije bio lutalica. Uništili su mi sve, samo ih pitam kako spavaju - kaže Zorica.

Printscreen/Facebook/Goran Karanovic

Ona je dodala i da će rad svog sina nastaviti kroz azil na svom imanju, koji će poneti naziv "Goran".

- Meni moj Goran šalje snagu svakoga dana, teraću se sa njima do Strazbura.

Podsetimo, neutešna majka je pronašla Gorana obešenog u plasteniku.

Pokušavali su da ga reanimiraju, komšinica Snježana mu je sve vreme, dok nije stigla hitna, davala veštačko disanje i masirala srce, ali Goranu nije bilo pomoći.

Kad su stigli, lekari su konstatovali smrt.

– Meni je to dete bilo kao moje rođeno, moja duša cvili i vrišti od bola i tuge za njim. Bio je beskrajno pošteno i iskreno dete. On je samo spasavao nemoćne, ostavljene i odbačene duše. Svima je verovao i mislio da su svi ljudi dobri, a u stvari nisu – rekla je tada komšinica Snježana.

Nedugo zatim, Goran je sahranjen, a na njegovoj sahrani, koja je upravo završena, nije bilo verskog obreda, ali je Goran ispraćen potresnim govorima onih koji ga vole.

- Dao si život za svoje šapice, to ti svemogući Bog ne može uzeti za zlo. Otišao si, a nisi ispunio svoje mladalačke želje. Mislio si da su svi ljudi hodajući anđeli kao ti, ali eto nisu - rekla je iznad Goranovog groba njegova komšinica Snježana, dok je uplakana majka stalno ponavljala: „Bio si pošten, zato su te i ubili“.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi