Hrvatsku trese narko pandemija: Zagreb prvi u Evropi po narkoticima, a sve je počelo pre šest godina

Jedan od najpoznatijih hrvatskih boraca protiv bolesti zavisnosti, lekar u penziji i neuropsihijatar Slavko Sakoman pričao je za tamošnje medije da u Hrvatskoj osim pandemije koronavirusa vlada i pandemija narkotika. 

Sakoman je komentarisao alarmantne podatke o povećanju korištenja opojnih droga u Zagrebu koji je deveti grad po dnevnoj potrošnji kokaina u Evropi (510 miligrama na 1.000 stanovnika).

- Hrvatska ima odlično praćenje osoba koje zbog zloupotrebe droga dospeju u zdravstveni sistem kako bi tražili određenu pomoć - rekao je on, ističući da je potrošnja kokaina, amfetamina i marihuane drastično porasla.

Zagreb neželjeno prvi u Evropi

Za to nije kriva pandemija koronavirusa, nego je do skoka došlo 2015. godine.

- Porast potrošnje droge počeo je 2015. godine i brojke su naglo skočile - izjavio je on, dodajući da je u proteklih pet godina potrošnja kokaina porasla preko 500 odsto. Po potrošnji amfetamina Zagreb je prvi u Evropi.

- Po upotrebi amfetamina izbili smo na prvo mesto, a potrošnja je naročito izražena radnima danima, u radno vreme, dok je za vikend manja. To znači da ljudi u radnom procesu pokušavaju da se stimulišu kako bi bili produktivniji, sabraniji i snažniji. Vikendom su kod kuće, pod kontrolom roditelja, bračnih partnera i dece, pa je potrošnja manja - objasnio je Sakoman.

Zagreb; Pixabay

Dolazak Hrvatske na prvo mesto u Evropi on smatra katastrofalnim.

- Kokain je svetsko zlo. Trgovinama drogama jedan je od najsnažnijih izvora crnog novca u svetu. To je crni novac koji ponekad manipuliše vladama, za šta je primer Meksiko. Profil kokainskih zavisnika negde se u javnosti karakteriše kao nešto elitno, nešto što mogu priuštiti samo oni koji imaju mnogo novca, da si faca kad možeš častiti kokainom. To ukazuje na poremećaj vrednosnog sistema kada neko čisto da bi se zabavio mora da uzme liniju psihoaktivne supstance koja je sigurno štetna za zdravlje - rekao je Sakoman.

On je opisao je slučaj jednog maloletnika s kojim je razgovarao, a koji je bio pozitivan na tri vrste droga.

- Dođe klinac od 16 godina koji je pokušao razbojničku pljačku. Razgovaram s njim, šta si uzimao. Uradimo test na nekoliko droga, pozitivan na kanabis, na amfetamin i kokain. Pitam kako je sve to strpao u sebe, on kaže u jednoj noćnoj kockarnici, kazinu. Igrao je, zadužio se, pozajmio od zelenaša novac i otišao da opljačka butik da bi vratio novac. Kako jedan tinejdžer može da bude u noćnom klubu u jedan sat noću? Ko kontroliše ulaz, ko štiti mlade? - zapitao se neuropsihijatar.

Kako je došlo do porasta potrošnje narkotika

Sakoman je pričao i o uzrocima koji su doveli do porasta potrošnje droge od 2015. godine.

Pixabay

- Političke promene, izbori uvek stvaraju nestabilnosti. Kadrovska politika nije stabilna. U vreme tranzicije između dveju vlada nove ekipe su u poziciji političke moći i sistem je nestabilan. Ta nestabilnost je bila posebno izražena 2015. godine. Određeni ljudi došli su na pozicije i došlo je do kadrovskih promena na primer u policiji - rekao je on, dodajući da su kadrovske promene u MUP-u i sličnim pozicijima dovele do pada kvaliteta u radu policije.

Policija je u poslednje tri godine zaplenila više droge nego ikad pre.

- U Hrvatskoj je danas 100.000 ljudi kupilo drogu. Bilo je 100.000 transakcija u jednom danu. Kad je reč o pet kupljenih grama, bilo je možda 10.000 transakcija, a kad je reč o kilogramima, nešto manje. Šta znači 6.000 zaplena u godinu dana - zapitao se on.

Procenio je i da se u Hrvatskog godišnje prodaju narkotici u vrednosti od 8 milijardi kuna (125 milijardi dinara), rekavši da se susedna zemlja nalazi u epidemiji droge koja je postala veoma dostupna.

Pixabay

Osvrnuo se i na potrošnju droge među mladima, ističući da će oko 55 odsto njih izjaviti da je razlog zbog kog su probali drogu “nagovor vršnjaka”.

Trgovina drogom u vreme pandemije kovida 19

Zbog pandemije koronavirusa bilo je poremećeno tržište narkoticima, ali kriminalcima nije trebalo dugo da se prilagode i nastave distribuciju svih vrsta droga u novonastalim okolnostima. To je ocena evropske policijske organizacije, Evropola, sa čim se donekle slaže i MUP, pa navode da je prošle godine zabeležen blagi pad krivičnih dela zloupotrebe opojnih droga – 2.645, što je u poređenju s prethodom godinom manje za 7,9 odsto.

Međutim, od tog podatka odudara informacija da je u 2020. godini broj otkrivenih slučajeva proizvodnje marihuane u takozvanim kontrolisanim uslovima (veštačkim laboratorijima) povećan za 213 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Policija je 2020. obavlila 8.323 zaplene, svih vrsta droga, što je u poređenju s 2019. godinom čak za četvrtinu, odnosno za 23,4 odsto manje, kada ih je bilo 10.843. Splitska, zagrebačka, riječka, dubrovačka i istarska policija zaplene 75 posto svih droga u Hrvatskoj.

- Među najprofitabilnije kriminalne aktivnosti na globalnom nivou spadaju aktivnosti vezane za kokain. U Hrvatskoj je u 2020. bilo zaplijenjeno 60 kilograma kokaina, a u prvih osam meseci ove godine više od 667 kilograma u 289 pojedinačnih zaplena – ocenio je Davor Božinović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Profimedia

Istraživanja poput onog koje je sproveo Evropski centar za monitoring droga i zavisnosti pokazuju da se u otpadnim vodama Zagreba vidno povećala prisutnost tragova droga, pogotovo kokaina i stimulanasa. Količina tragova kokaina u zagrebačkim otpadnim vodama više je nego udvostručena od 2018. do 2020. godine. Zagreb je po prosečnoj potrošnji marihuane radnim danom prvi među osamdesetak evropskih gradova, a tragova amfetamina je više nego šestostruko više. Na zagrebačkom tržištu odnedavno je prisutan i metamfetamin, a za 15 posto je porasla i prisutnost ekstazija.

- Pandemija kovida 19 nedvosmisleno je imala određeni uticaj na globalnu kriminalnu scenu. Potražnja je u početku mogla biti zadovoljena postojećim "rezervnim" količinama droge, ali kriminalistička praksa u kontekstu krijumčarenja odnosno snabdevanja, pokazala je rastući dotok, gotovo svih tipova droga na ilegalna tržišta - ocenio je diplomirani kriminolog Dubravko Klarić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi