Mnogo sam se promenio otkako mi je otac umro! Nikola Rokvić: Molitva uvek pomaže, ne mogu da zamislim život bez nje (VIDEO)

Porodični praznici definitivno više nisu isti kao u vreme kada su u najlepšim trenucima mogli da zapevaju sa ocem Marinkom Rokvićem, ali ni preterana tuga nije dobra, istakao je Nikola Rokvić na početku uskršnjeg intervjua za 24sedam.

Najradosniji hrišćanski praznik Rokvići će svakako provesti zajedno. Sa majkom Slavicom otići će u crkvu, ručati sa decom, smejati se, a Marinko će im biti u srcu.

Budući da se ljudima život preokrene kada ostanu bez roditelja, razgovor sa pevačem počeli smo pitanjem koliko on smatra da se promenio otkako je ostao bez oca.

- Mnogo sam se promenio. Mislim da život više nije isti, pogotovo kad se nešto desi prerano za naše poimanje vremena. Naravno, imali smo vremena da se pripremimo u tih poslednjih godinu dana, jer smo znali koji je ishod te dijagnoze i da tu nema leka. Ali ojača čovek nekako... Kada dođeš blizu smrti, naročito najbliže familije, sagledaš život drugačije. Nemaš više strah od smrti kao kada si bio blizu tog dešavanja.

ATAImages/ A.A.

Smatram da kad muškarac ostane bez oca, u potpunosti postane svoj čovek, jer je pre toga imao nekog na koga je mogao da se osloni, da bude nečije dete. Na neki način, kroz život moraš više sam da se boriš nego kad si imao figuru oca. Sve je to prirodno, i ako sve sagledaš na pravi način, nema mnogo velike tuge. Ima praznine, koja ostane zauvek, ali verujem da ovo ovde nije sve, tako da me ta vera i radost da ćemo svi opet biti zajedno jednog dana drži i daje mi snagu da idem kroz život s ljubavlju i radošću.

Da li ti je najteže kada su praznici i drugi lepi porodični trenuci?

- Jeste za te neke bitne dane. Tada se najviše oseti da neko nedostaje. Ali trudim se da što više verujem, nadam se i dobijam ljubav da taj nedostatak nadomestim, da bi mi bilo lakše. Ali da uostalom i ta osoba bude prisutnija.

Kažu da čovek posle smrti bliske osobe neko vreme bude pod utiskom, recimo, tih teških poslednjih godinu dana, a tek kasnije počne da razmišlja o lepim uspomenama.

- Pa da, sve je to šok, svako se na drugačiji način bori i proživljava takve stvari. Ostanu lepe uspomene, i trudim se da i kod dece održim sećanje na dedu. I njima je ostao u lepom sećanju, pominju ga i govore da im nedostaje.

Koliko si brinuo kako će tvoja majka sve to da podnese?

- Nisam se mnogo brinuo jer je ona svesna žena, ima oko sebe toliko unučića i radosti, a to je sve deo života. Sad, to što je došlo prerano... Neke stvari ne možeš da biraš. Najbitnije je da dolaze deca, da su zdrava, i dalje nastavljamo život.

Posle toga stigle su lepe vesti, treća beba. Da li su se tada pomešale tuga i radost?

- Jeste, prvo kod Marka, pa kod mene. U tim trenucima se pomešaju i radost i tuga, to bude čudan osećaj. Ali, naravno, ljubav uvek preovlada. Ona je ta koja nam daje snagu da idemo dalje.

Kada ti je molitva najviše pomogla da osetiš spokoj?

- Molitva uvek pomaže i blagotvorna je. Ne bih mogao da zamislim život bez tog mira i konekcije.

Hoće li Bojana stići da uz decu spremi uskršnju trpezu kao prava domaćica?

- U svemu učestvujemo zajedno. Praznici su najlepši, pogotovo Vaskrs. Okupićemo se, ali ćemo prvo da odemo do crkve na liturgiju, pa posle toga sledi trpeza, doći će nam i Slavica. Marko i Sara su u Crnoj Gori, pa ćemo ove godine bez njih proslaviti praznik. Biće tu i radosti, i lepe hrane, i priče, kao i uvek.

24sedam/Katarina Mihajlović

Pored troje dece, uspevaš li da imaš neko vreme samo sa suprugom?

- Zavisi, kako kad. Budemo uglavnom svi zajedno, a ono naše, kada pustimo neki film ili seriju, to u poslednje vreme nemamo. Takav je trenutno period, pogotovo što je beba mala i zavisi od Bojane pošto je doji. To su sve slatke muke i kratki periodi koji se lako prevaziđu, a kako vreme prolazi, sve je lakše.

Kažu da deca mogu da "ubiju" intimu među roditeljima. Da li se slažeš s tim?

- Ljudi samo treba da imaju strpljenje i da shvate da je takav trenutak i da ima nešto preče od nekih stvari na koje smo navikli. Deca su na prvom mestu, taj neki period mora da se izdrži, ali i da se čuvaju radost i želja za lepim trenucima i za vreme koje će doći.

Neminovno je da veći teret pada na žene. I dojenje, i buđenje... Trudim se da što više učestvujem, ali u prvim mesecima veći je teret na Bojani. Bude teško, ali ne mogu da pričam iz njenog ugla. Pevam noću i ujutru rano ustanem, nije mi lako, ali se trudim da dam još veći postotak svoje energija i bića za decu. Ta ljubav, kada učestvuješ u njihovom odrastanju, nemerljiva je.

24sedam/Katarina Mihajlović

Jesi li učio na greškama svojih roditelja?

- Jesam, volim da posmatram svet oko sebe. Celog života posmatram i proučavam ljude. Čak i svoje pesme kada sam snimao, preslušavao sam ih po 10-15 puta. Pokušavao sam da ih sagledam iz ugla raznih ljudi, kako ih oni čuju.

Da li ti pored troje dece, posla i drugih obaveza nedostaju strast i adrenalin u braku?

- Ako smo suviše u strasti, usmereni smo samo na to i sagorećemo. Ako krenemo da se bavimo i svojim bićem i duhovnim radom, umnim, onda se stvari postave kako treba i nemamo problem ni sa čim. Što se tiče mene, ja sa istim žarom volim svoju suprugu. Prvenstveno se trudim da verujem da se do ljubavi dolazi. Kad si mlad, to je zaljubljenost, druga je emocija i ludost, ali posle toga dolazi period kada to prestaje, a bitna su načela koja treba negovati i ići kroz život, boriti se protiv svih uticaja sa strane i niskih strasti koje nailaze u životu, da bi se osvojila velika ljubav.

 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi