"Sećam se svega, mislio sam da spava"! Bol Mirka Kodića zbog smrti sina ne jenjava ni godinu kasnije: Često ga sanjam

Harmonikaš Mirko Kodić pre skoro godinu dana doživeo je najveću tragediju koja može da zadesi jednog čoveka, a pre svega roditelja. 

Njegov sin Aleksandar iznenada je preminuo u 33. godini 28. oktobra 2023. godine, a kako Mirko kaže, ni posle skoro 12 meseci, bol nije ništa manja.

- Šta znam... Kao i prvog dana bez njega. Kako da ti kažem... Ja i dalje sviram, i dalje sam na sceni i volim harmoniku jer je to moj posao. Muziku ne puštam u autu. Na svirke, koncerte i svadbe idem. A kako mi je, iskreno da ti kažem, ne znam. Osećam veliku tugu i prazninu - priča Mirko i nastavlja: 

Printscreen/Facebook

- Ja sam njemu u čast zasadio jedno drvo u dvorištu moje kuće u Jajincima, a jednu sobu u novoj kući sam namenio njemu. On je uvek pored mene, i kad sedim u restoranu, i kad sam u kladionici, i kad sedim kući za ručkom, kad vozim auto. Imam takav osećaj i tako će biti dok sam ja živ. Neću ni jednog momenta da poverujem da ja njega više nemam. Mislim da ja nisam ni spreman, niti sam toliko jak čovek da to prihvatim. Teško je.

O uzroku smrti naslednika Mirko nije želeo da priča niti da istražuje. 

- Ne. To je bilo srce, na spavanju. Dalje ja nisam ni istraživao, niti me interesuje više. Njega nema - kaže harmonikaš.

Dolazi mi u san

Mirko i njegova bivša supruga Jasna sa gubitkom se ne mire, a kako harmonikaš ističe, često ga sanja.

- Dolazi mi često u snu. Uvek se nešto smeje na nekom biciklu i priča sa mnom, za razliku od moje bivše supruge Jasne, Aleksandrove majke, koja ga jako retko sanja. Možda je do sad jednom samo. A ja baš često. Možda je to zbog toga što ja kad sviram, sviram za njega i za mene. Nešto postoji tu - kaže Kodić i dodaje:

- Mislim da on to oseća i da to dopire tamo do njega na nebu. Bio je sveto dete. Mi smo se molili Svetoj Petki da nam podari dete, ona nam ga je i podarila, a na njen praznik je i umro. Ona ga je uzela za sebe. I šta sad ja mogu da kažem?

Sa bivšom suprugom je u kontaktu i viđaju se nakon velikog gubitka.

- Jasni je još teže. Čujemo se redovno. Odem ja i na Karaburmu, odem u tu sobu. Subotom smo svi zajedno na groblju. I moja sadašnja supruga i Jasna. Mi smo izgubili zajedničkog sina. To nije mala stvar. Ne daj Bože nikome. Život ide dalje. Acinoj majci je teško jer ona nema nikog više - ni oca, ni majku, ni sina, ni ćerku. Ja imam jednog starijeg sina, ćerkicu, pa mi opet neko kaže "tata", a njoj niko nema da kaže "mama". To su jako teške stvari - iskren je Mirko.

ATAImages/ Antonio Ahel

Okupio sam svu svoju decu

Harmonikaš je ispričao kako je jednom prilikom, samo nekoliko meseci pre Aleksandrove smrti, rešio da svu svoju decu okupi na ručku.

- Nikad me nije zvao "tata", neki put me je zvao "ćale". Uvek me je zvao "kralju moj". Imam kući jedan duks na kome piše "king" (kralj). Ima jedna slika na kojoj smo on, moj stariji sin, ćerka i moja dva unučića od starijeg sina. Ja sedim na stolici, a oni iza mene. To smo se slikali u maju prošle godine. Slučajno, na terasi moje kuće, pekli smo neki roštilj. Šta to znači? Otkud meni to da ja prikupim svu moju decu i da se slikamo zajedno? Kao da sam znao da će neko sa te slike jednog dana otići. Taj duks nikad više neću nositi, uramiću ga - kaže on. 

Mirko isitče da ne želi da zaboravi ni trenutak kada je pronašao sina.

- Sećam se svega. Ja ni ne pokušavam, niti želim to da zaboravim. Izgledao je kao da spava. Ni pomislio nisam da više nije živ. Nisam ja jak čovek, nego sam dostojanstven. Takav sam svuda - zaključio je Mirko Kodić za Kurir.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi