Bila je velika zvezda devedesetih, a život su joj obeležile tri velike tragedije: Ubio je sebe, pa i mene!

Lina Božović Marković bila je velika zvezda devedesetih, a proslavila se hitom "Bumbar". 

Međutim, iako je doživela veliki uspeh, s druge strane je imala velike tragedije koje su joj obeležile život.

Otac izvršio samoubistvo

U jeku karijere, Lina je odlučila da se povuče kada je njen otac izvršio samoubistvo.

- Moj otac je mene video kao najbolju i najveću. Mnogo me je savetovao, nije mogao uvek da bude prisutan pored mene i ako je želeo, kada mu se otrgnem, uvek mi je na izlazu govorio "Samo čuvaj obraz kćeri, sve može da se opere ali samo to ne". Čak i kad ga više nije bilo i kad sam se polako povlačila sa muzičke scene, uvek sam pamtila sve njegove reči - počela je Lina, pa nastavila:

- Bila sam klinka, sva u oblacima, ali on je puno pričao sa mnom i ušlo mi je u glavu. Ukazivao mi je na to da uvek treba da razmišljam svojom glavom a ne tuđom. Uvek mi je to bila vodilja čak i kada nije bio sa mnom. On je izvršio samoubistvo, ne znam šta se desilo. Ali znam šta se desilo meni. Imala sam tada 16 godina, izašao je tek drugi CD. Krenula je kampanja i sve se slagalo, ali on je odlučio da nas napusti. Tog momenta nije ubio samo sebe, ubio je i mene na neki način. Trebalo mi je dugo vremena od tih rana da se oporavim. Osam godina mi je trebalo da prihvatim da ga više nema. Vremenom, kroz svoje ćerke sam neke stvari shvatila. On je to uradio u 39. godini, bio je iz zdrave porodice, samo ga od jednom nema i naravno da je bilo traumatično.

Instagram printscreen/lina_bumbar

Kako kaže, tad su svi hteli da joj se nađu, a ona je želela mir.

- Svako u porodici je dao neki doprinos u nekom daljem razvoju i životu. Majka, tetka, pa se uključe stric, društvo. Meni je trebalo samo da me svi puste. Bila sam u Beogradu i odvojena od sestara, imala sam potpuno drugi stil života. U Podgorici sam uvek bila poslušna ćerka, a kada sam u Beogradu bila sam posvećena onome što smo radili. Kad se to desilo, volela sam da boravim kod mojih, ali na kratko. Remetilo me je što nisam znala ni šta ću, ni kud ću, ni kako ću... Svi su mi rekli da pazim kako se ponašam i da ne uznemiravam majku i babu. Tu sam se potpuno blokirala.

Od muža se razvela, a onda je i on preminuo

Lina nikada nije pričala o čoveku koji joj je mnogo pomogao da se oporavi od gubitka oca. Iako su se i oni posle nekoliko godina rastali, teško joj je palo kada je preminuo. Pored toga je ostala i bez majke, koja je preminula od karcinoma.

- To je bila ljubav na prvi pogled. Za mene je on bio Apolon, najlepši mogući muškarac i kasnije otac moje dece. Došao je iz vojske u tom momentu i pokušavao je da se uklopi sa svojim društvom, nije me odmah primetio, ali sam ga ja posmatrala i napravila situaciju da me dobro primeti i zapamti. Mnogo mi je pomogao da prebrodim tragediju. Super je sve bilo i funkcionisalo, ja sam zatrudnela, pa smo veridbu i svadbu spakovali u deset dana. Gradili smo se zajedno i stvarali, uz malu pomoć njegovog tate. Kasnije je došla Ema, moje isceljenje i najveća sreća - govorila je Lina i otkrila kada je rešila da se rastane od supruga.

 

 

- Shvatila sam da se mimoilazimo. Idemo istom ulicom ali suprotnim smerovima. Jako mladi smo počeli vezu, kasnije brak, prosto došao je period kada želite da se razvijate bez sputavanja. Trebalo mi je vremena i slobode, a on je to teško prihvatio. Čvrsto sam držala svoj stav.

Kada se njen bivši suprug razboleo, oboje su želeli da zaštite decu.

- On je kasnije bio bolestan, bile su upućene u sve jer mi je majka preminula od karcinoma. Moje ćerke su znale kako to izgleda i koliko sam joj tada bila posvećena. Miljan i ja smo se dogovorili da ih izopštimo iz teških trenutaka. Nakon primanja terapije, period hospitalizacije, trudili smo se da ne budu tu. Porodica njegova je negodovala, prevrtala očima, ali mi nikome nismo pričali za naš dogovor. Uvek ima tih savetodavaca, ljudi koji pametuju - priča Lina i nastavlja:

- Nismo hteli da se dodatno opterećujemo pričama i nismo dozvoljavali da ga gledaju u nekim strašnim momentima. Kada je preminuo, bilo je teško, najteže. Moja Ema je isto kao i ja imala 16 godina i jedan mesec kada je ostala bez oca. Pustila sam ih da oslobode svoje emocije. Da meni sve kažu, viču, plaču. Njegova porodica mi je dosta otežavala, ali ja nisam želela to da prebacujem na ćerke. Uvek sam im govorila da dođu kod mene, dođu kući i kažu sve što misle i osećaju. Odakle snaga za sve? Znala sam da ja to mogu i moram. Nisam imala izbora, bila sam bila i otac i majka. Gubitak mog oca i to iskustvo mi je bilo reper u odnosu sa mojom decom, ništa nije slučajno u životu - govorila je Lina za Kurir.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi