„Osedeo je od straha!" Samardžićeve komšije iz Mostara otkrivaju kad mu se život promenio iz korena: Otišao je s jedva 200 maraka u džepu!

Pevač Željko Samardžić rođen je 1955. godine, u Mostaru. Za ovaj grad na Neretvi on je izuzetno vezan - štaviše, posvetio mu je i pesmu, „Košćela". Numera je ime dobila po biljci koja je jedan od simbola njegovog rodnog grada iz kog nosi veoma lepa sećanja.

Nekadašnje komšije, takođe, za njega imaju samo reči hvale. Međutim, razgovarajući s jednim medijima o njemu, prisetili su se i veoma teških pevačevih trenutaka.

- Željko, ali i njegova supruga Maja, prava su mostarska raja. Nikad on nije zaboravio svoj grad, svrati često i danas, ali najčešće u prolazu. On je odrastao ovde, u centru grada. Upisao je i muzičku školu, satima je vežbao klavir kako bi se dokazao pred devojkama, koje su ludele za njim. Počeo je da peva diveći se pesmama Kemala Montena. Jedan od prvih nastupa van Mostara je i bio sa Kemicom, kako ga je on od milošte zvao. Suprugu Maju upoznao je na plesu i već u 21. godini se oženio. Oduvek ga je pored divnog glasa krasio i preduzetnički duh - počeo je za „Kurir" jedan Samardžićev bivši komšija, a potom je nastavio rečima:

Željko Samardžić, ATAImages/ Antonio Ahel

- Čim je završio gimnaziju, otvorio je sa pokojnim prijateljem, doktorom Dženanom Salkovićem, čuveni klub „Kabare" u kome je radilo 12 konobara. To je bilo jedno od najpopularnijih mesta u gradu, gde su se okupljala sva hercegovačka elita i intelektualci, sportisti... Mnogo je radio i mučio se sa tim lokalom, nabavljao je hranu, ali je i pesmom zabavljao goste.

Ipak, rat je 1992. godine i te kako ostavio traga na njegov život.

„Bio je ranjen..."

- Svu ušteđevinu koju je godinama skupljao uložio je u kompletnu obnovu „Kabarea", od poda do plafona. Ubrzo se zaratilo i Željko je sa ženom i ćerkama morao da spašava živu glavu. Sve je to propalo. Odavde je otišao sa jedva 200 maraka u džepu. Bio je i ranjen u kuk za vreme rata, a od prevelikog stresa i straha tada je bukvalno osedeo za jednu noć, a imao je crnu kosu - kazao je na tu temu jedan Željkov poznanik.

Na mestu gde se nekad nalazio pomenuti „Kabare", inače, danas je takođe izvesni kafić.

Pevač, podsetimo, nekoliko puta je u pojedinim intervjuima isticao koliko voli Mostar, te da obavezno svrati tamo kada ima vremena.

Željko Samardžić, ATAImages/Z. M.

- Voleo bih da imam više slobodnog vremena, pa da mogu duže da ostanem u Mostaru, jer to najčešće i nažalost bude na kratko, u prolazu. Mladost je divna sama po sebi, a ja sam je većim delom proživeo u Mostaru. Tu su ostali najlepši komadi moje mladosti, ljudi, prijatelji, porodica... Sve one ukradene trešnje i prvi poljupci pored Radobolje, tople letnje mostarske noći... Mnoge tekme „Rođenih" pod Bijelim Brijegom... Stari, prastari Most koji je spajao mnogo više od dve obale, pa se onda u teškom trenutku prepolovio i survao u Neretvu, ne izdržavši teret probuđene mržnje... Sve su to uredno poslagane uspomene koje prkose zaboravu - objasnio je bio jednom za bosanske medije.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi