Kako je Lepa Brena dobila nadimak, koji joj se uopšte nije sviđao: Dva muškarca su uticala na to

Mnoge javne ličnosti stekle su slavu pod umetničkim imenima, dok su njihova prava imena ostala manje poznata. Jedan od najupečatljivijih primera na našim prostorima je pevačica Lepa Brena, čije je pravo ime Fahreta Jahić. 

Nadimak "Brena" dobila je još 1975. godine tokom srednjoškolskih dana, zahvaljujući svom košarkaškom treneru Vladi Bajeru. 

Kriv je trener

- U tom periodu počela sam aktivno da treniram košarku. Na košarkaškom terenu je i nastao moj današnji nadimak Brena. Nadimak mi je dao moj tadašnji košarkaški trener, Vlada Bajer. Treneru je bilo komplikovano da me doziva: „Fahreta, Fahreta!” Igrala sam centra ili beka. Moje koleginice bile su Mila, Kata... Sve neka kratka imena. I kaže on meni: „Ja ću tebe zvati Brena”. Ja kažem: „Ko je ta Brena?!” Kao prvo, glupo ime! Mislim, od svih imena koja su mogla biti lepša - govorila je Brena u svom dokumentarnom filmu „Lepa Brena - godine Slatkog greha”, pa pojasnila:

ATAImages/Antonio Ahel

- U Bosni, to je bio sinonim za lepu devojku. Uvek sam volela da se ističem, da se izborim za svoje mesto pod suncem. Ma, bila sam kao šilo! Zato sam se i našla pod košem, s loptom u rukama. Tu je došao do izražaja i moj smisao za realnost. Shvatila sam da nisam dovoljno talentovana za košarku i da će uvek biti boljih od mene, koje neću dostići. Kada me je kasnije Saša Popović pitao imam li neki nadimak, setila sam se tog događaja, i tako postala - Brena. Tokom gimnazijskih dana počela sam da pevam po zabavama. Konačno sam shvatila da je scena moj teren - ispričala je Brena.

Kako je dodala prefiks "Lepa"?

Rođena 20. oktobra 1960. godine u Tuzli, Fahreta je odrasla u Brčkom, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Visina od 180 cm pomogla joj je da se istakne u košarci, ali je ljubav prema muzici prevagnula. Profesionalnu muzičku karijeru započela je 1980. godine, pridruživši se grupi "Lira šou", koja je kasnije promenila ime u "Slatki greh". Ubrzo nakon toga, na predlog voditelja Milovana Ilića Minimaksa, usvojila je umetničko ime Lepa Brena. 

ATAImages/ M.M.

Lepa Brena i "Slatki greh" bili su pioniri u kombinovanju tradicionalne narodne muzike sa modernim pop zvukom, što je doprinelo njihovoj ogromnoj popularnosti širom bivše Jugoslavije. Neki od njihovih najvećih hitova uključuju pesme poput "Mile voli disko", "Sitnije, Cile, sitnije" i "Hajde da se volimo". 

Nije jedina

Zanimljivo je da su i mnoge druge poznate ličnosti na ovim prostorima koristile umetnička imena. Na primer, pevačica Ana Bekuta rođena je kao Nadežda Polić, dok je Dado Topić zapravo Adolf Topić. 

Korišćenje umetničkih imena često pomaže izvođačima da izgrade prepoznatljiv brend i ostave snažniji utisak na publiku, što može biti ključni faktor u postizanju dugotrajne i uspešne karijere.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi