"Ostao sam sam!" Bosanac o gubitku oba roditelja: Ostala je praznina, nemam ni braću, ni sestre!

U emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović", Dragan Stojković Bosanac, poznat po svojoj ljubavi prema muzici i harmonici, otvoreno je govorio o svom životu, porodici, ali i emocionalnim izazovima koje je doživeo.

Kao sin jedinac, Bosanac je podelio kako je to iskustvo oblikovalo njegov karakter, ali i donelo neka razočaranja, jer je često prihvatao ljude sa velikim poverenjem, da bi se kasnije osećao izdan.

Bosanac se prisetio svog detinjstva, odrastanja u tada luksuznom stanu sa odvojenim kupatilom i dnevnim boravkom, gde je uživao u igri kauboja i indijanaca. Iako su to bili jednostavni, kreativni dani, i on je, kao i svako drugo dete, doživeo povrede, poput pada u kojem je slomio čelo, što je izazvalo veliki stres kod njegove majke:

Dragan Stojković Bosanac, Antonio Ahel/ATA Images

- Jednom sam pao na glavu pa sam razbio čelo u jednom potoku. Tu je majka, moja Milena, dobila fras, kad sam izašao sav krvav i ja vičem: "Nije mi mama ništa, nije mi mama ništa" - priča on.

Ipak, najteži trenutak u njegovom životu bio je gubitak oba roditelja u vrlo ranoj dobi.

- U četrnaest meseci su oboje otišli - rekao je Bosanac, govoreći o ogromnoj praznini koja je nastala nakon njihovog odlaska. Osećaj usamljenosti koji je osećao, uprkos tome što je imao decu, suprugu i porodicu, potpuno ga je poremetio. 

Dragan Stojković Bosanac, Antonio Ahel/ATA Images

- Ostala je jedna teška praznina, valjda što nemam ni braću, ni sestre. Odjednom se nešto iz mene iščupalo, otišlo, i ja sam ostao sam na svetu. Sad je možda ovo grubo rečeno, imam decu, imam suprugu, imam porodicu, međutim, nekako se desilo da sam se ja usamio. I kad čovek u mojim godinama, nekad, kad ima neku tegobu, kaže: "E majko, šta da radim?", to je istina, prosto. Mada sam ja tvrd čovek, u suštini, ja sam otišao rano od kuće, ja nisam nikad tražio pomoć od roditelja, međutim, desilo se tako, možda je i bolje što je bilo tako, pa sam nekako, što bi rekli u Bosni, pretakulo, međutim, teško je to… Teško je to, teško... Jednostavno, ostao sam sam. Džaba, jeste deca, nek su živi i zdravi, moram priznati, najbliža mi je Dunja - kaže iskreno Bosanac.

Na kraju, Bosanac je govorio o tome kako ga setne misli o roditeljima, iako ga ponekad pritisnu, smiruju. Veruje da su "negde među zvezdama" i da će se jednog dana ponovo sresti.

- To je ono što čoveka smiruje i čini mu tu setu malo prikladnijom da bi je pregurao - zaključio je.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi