„Mogla sam da umrem!" Zorana Simeunović o jezivim problemima s kojima se suočila posle porođaja
Pevačica priznaje da nije sigurna da li bi se usudila da ponovo ostane u drugom stanju
Zorana Simeunović i njen suprug Steva protekle godine u maju dobili su ćerku, kojoj su dali ime Jovana. Posle porođaja, međutim, pevačica se susrela s problemima zbog kojih je, kako je sada objasnila tokom gostovanja u jednoj emisiji, mogla da dobije sepsu, umre „i ostavi dete na milost i nemilost bez majke zbog tuđe greške".
- Ispričala bih svoju priču i ranije, ali nisam imala priliku. Morala sam da se sama nosim sa tom traumom i da pazim o detetu. Nikada nije kasno govoriti na ovu temu. Moja trudnoća je bila uredna, Jovana je jedno zdravo dete, rođena je samo deset dana ranije, napredna bebica; ja sam ta koja je lošije od nje prošla - počela je u „Pulsu Srbije" na televiziji „Kurir" ona, pa se potom osvrnula na porođaj koji je, pre svega, prilično dugo trajao.
Pročitajte još:
- Smatrala sam da je suludo ići privatno, ali se na kraju ispostavilo da je možda trebalo. Odlazak u bolnicu je prošao u nenormalnim bolovima, kao i kod svake žene. U pola pet ujutru su krenule kontrakcije, a tek u pola pet popodne mi je rečeno da odem u bolnicu - izjavila je onda Zorana koja je u pola devet uveče onda bila odvedena u salu gde je molila za carski rez.
- Privatno sam otišla kod lekarke na pregled, a obično onaj koji ti vodi trudnoću treba i da te porodi. U mom slučaju nije bilo tako. Kada sam došla u salu smestili su me na krevet i doktorka je rekla da ću možda tek sutra da se porodim. Moja sreća je bila da je medicinska sestra rekla: „Molim te, ne ostavljaj je za sutra". Zamislite da vas bolovi lome 24 sata jer je neko rekao: „Ma, ona će tek sutra" - kazala je tada pevačica koja se porodila u 14.25 sati, a potom je nastavila rečima:
- Zvala sam supruga milion puta da traži carski rez. U bolnici leži trudnica za trudnicom, ne zna se ni koja je dobila epidural, kojoj šta treba da se radi... U tom momentu nakon porođaja došla je doktorka ili medicinska sestra koja je rekla: „Jao, ja ne vidim belu mačku, ja ne znam kako ću da te zašijem". Njena sreća je što sam ja tada držala dete u rukama i rekla: „Zašij kako možeš, proći će".
Kada je svoju bebu uzela u ruke - brojne muke bile su obrisane, makar na tren.
- Jedna je priča u sali, a druga u sobi. Dok sam bila u bolnici sve je bilo super. Zaboravila sam da sam na porođaju možda morala da čekam sledeći dan da se porodim. Kada sam uzela bebu sve sam zaboravila. Dojila sam svoje dete najnormalnije, dete se razvijalo, a onda u jednom trenutku pomislite da imate problem sa rezom i da vam je proradila kandida. Izgubila sam deo vida, pritisak mi je skočio na porođaju kako ne treba. Na trećoj klinici su mi vadili konce jer sam navukla strah od mesta gde su me zašili - požalila se onda ona, pa je nastavila o tome šta ju je tek potom snašlo.
„Ostala je posteljica..."
- Dobila sam odliv tog dana kada su mi izvađeni konci. Na kontroli su mi onda rekli da je ostala posteljica. Zamislite da nosite strano telo 21 dan. To se dogodilo jer su dozvolili da im stažisti vrše pregled. Rekla sam svom mužu: „Jel si ti svestan da sam ja mogla da umrem?" Rekla sam da ću ih tužiti, a moj suprug je pitao: „Koga?" Mogla sam da dobijem sepsu i umrem, moje dete je moglo da ostane na milost i nemilost zbog tuđe greške. Kada sam pitala zašto je ovako moralo, oni su mi rekli da se dešava. Da li se to dešava u drugim zemljama? - zapitala se, rekavši kako je zatim morala da hrani dete adaptiranim mlekom, jer je svoje izgubila nakon incidenta.
- Zahvalna sam što sam preživela, morala sam ponovo na čišćenje pored toga, zahvalna sam što moja ćerka ima majku, ali ne znam da li bih se ikada više usudila da zatrudnim - iskrena je bila Simeunovićka u pomenutoj emisiji.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari