"Otac me je izbacio" Pevačica je kao dete prolazila kroz pakao: Etiketirana sam u školi kao kopile i seljančura!
Danica je od najranijeg detinjstva prolazila kroz teške periode
Glumica i pevačica Danica Balabanović imala je mnogo bura u životu o kojima je odlučila da sada otvoreno priča.
Danica je od najranijeg detinjstva prolazila kroz teške periode, otac je nju i majku primorao da napuste kuću i to kada je ona imala samo dva i po meseca i kada je trebalo da operiše koleno, ali je kasnije ipak bila prihvaćena od strane svog očuha koji je "gledao kao svoje dete".
- Malo toga znam. Najviše sam saznala od kolega tatinih kada je umro, od padobranaca, pošto je on bio padobranac. Ja sam se rodila 15. oktobra, a već za Novu godinu je majku i mene otac isterao iz kuće, zato što sam ja žensko dete. Meni je otac sa Kosova - rekla je ona, a zatim je objasnila koliko joj je sve to smetalo kada je bila mala.
Danica Balabanović, Instagram printscreen/danicabalabanovicofficial
- Kad sam bila mlađa, meni je sve to smetalo. Hiljadu pitanja sam imala, odgovora nigde nije bilo. Mama nije želela o tome da priča. Hvala Bogu, tada je bila u braku sa očuhom mojim, isto pokojnim, koji me prihvatio kao svoje dete i zaista ne da mi ništa nije manjkalo, nego sam jedna od retkih koja ima takvog očuha - priča pevačica i glumica.
Pročitajte još:
Daničin tata je napustio ovaj svet 2019. godine, a očuh joj je umro 2004. godine. Ona je kao suštinskog tatu doživljava maminog bračnog druga, a o njoj se najviše, kada je biološki otac majku i nju primorao da odu, brinula njena baka, mamina mama.
"Živeli smo oskudno"
Danica Balabanović, Instagram printscreen/danicabalabanovicofficial
U Daničinom detinjstvu je sve bilo uobičajeno osim što se, kako sama kaže, stalno pitala.
- Sve vreme, uvek sam se pitala zašto na sandučetu piše Balabanović i Petrović, jer svi su bili Petrović i jedino ja Balabanović. Dete kao dete, mislim, uvek je taj neki crvić postojao, mada nisam to nešto mnogo dovodila u pitanje, jer sam Bogu hvala, zaista, očuh, ružno bi bilo da kažem, on je takav meni bio mentor. On je isto bio dete, pored svojih roditelja, bio je i u domu, zato što je bio jako nestašan i onda je pokušavao meni kao najstarijoj da pojasni, da objasni kako sam ja odgovorna za neke stvari, za sestru i... Baš se trudio nekako da me spremi za život zato što njegov život nimalo nije bio lak, naš život, mi smo živeli onako veoma oskudno. On je jedini radio... - kaže Danica.
U porodici je bilo njih petoro, dve mlađe sestre po mami, ona, mama i očuh, živeli su od jedne plate, a kako je Danica ranije isticala ponekada su bili gladni.
- Pa znate šta, da vam kažem nešto, vi kad rastete u takvoj porodici, vi smatrate da je to normalno. Odrasla sam na masti, hlebu i alevoj paprici, na popari... Majka nije jela da bi mi imali da jedemo. Tata je radio koliko je mogao, nekad je dobijao novac, nekad nije, ali ja i sestra u tom nekom dobu, mislim, deset godina, dvanest, mi smo skupljale, po kraju, po Dorćolu, tu sam odrasla, skupljale smo novine, skupljale smo flaše. Ja sam pre škole odlazila u jednu pekaru da čistim, da bi dobila burek i tako dalje. Ali sve sam gledala nekako da donesem kući. Zapravo, bili smo jako vezani, svi smo bili jako vezani - kaže Danica, koja na pitanje za koga je bila najviše vezana u porodici odgovara:
- Za tatu, iako mi je bio očuh. Nek mi Bog oprosti, ali za tatu. Bio je uvek za mene tu, uvek je bio pravi muškarac.
Tata je u porodicu uneo, kako kaže profesorka, jedan pomalo strog duh u Daničino vaspitanje.
- Tata dođe s posla, u pola četiri su bile vesti, potopimo mu noge, mi jedemo šta imamo da jedemo, malo ga izmasiramo, on legne da spava do 5-6 i onda ide privatno da radi, kao mašinbravar - kaže ona.
Danas sa sestrama nije u kontaktu
Kada su bile mlađe Danica je bila ta među sestrama koja je imala taj neki roditeljski odnos, međutim, iako ih je tata učio, kako kaže, da budu zajedno, da se vole i čuvaju, da imaju jedna drugu, ipak nije u tome uspeo.
- Pa, znate kako, reći ću vam samo jednu stvar, sa sestrama nisam u kontaktu, nažalost. Ne zato što ja to ne želim, nego zato što je to njihova želja i ja to podržavam. Dalje neću da pričam zato što sam dobila prekor i od jedne i od druge, da ne pominjem... Tako da, šta da vam kažem, podržavam ih, volim ih najviše na svetu, ali da smetam nekome neću - kaže Danica.
"Bila sam etiketirana u školi kao kopile ili seljančura"
Danica se zatim vratila na period osnovne škole koji joj nije bio nimalo lak.
- Kada sam bila u toj osnovnoj školi, pozdravljam sve moje osnovce, sa svima se čujem mahom, svi me bodre, pošto znaju moj život, znaju sve. Ja sam bila etiketirana u školi kao kopile. Kao kopile ili seljančura. Seljančura zato što, tako jedan vikend sam odlazila kod očuhove bake, mislim, zajedno sa sestrom, a jednom kod mamine mame i uvek kad odem kod nje, ona bi mene češljala, ona bi meni i te neke frizure, mislim, to je malo staromodno, pa te neke mašne i tako dalje. I sećam se, ja sam došla u školu i sada neću da imenujem, ta nastavnica, predavala je srpski, bila nam je razredna, i ja, naravno, nisam došla spremna na čas, nisam naučila to što je trebalo, jer sam morala da radim i ja sam reka da nisam spremna, ako može da mi izađe u susret, ako ne bože moj kec, pa popraviću. Ali, taj moj stav nekako je budio kod svih njih, ne znam zašto, ali je ona meni, pred svima rekla: "Bitno da ti seljančuro imaš tu mašnu na..." - priča Danica, a onda je objasnila kako se posle razvijala situacija.
- Mislim, sad mi je to vrlo smešno, ali onda je bilo jako bolno, jer vi jednom detetu... Ja sam tada izletela, mislim, pa posle tu su čuda bila, da vam ne pričam, odmah zovu socijalno, pogotovo kad znaju da živite sa očuhom. I onda je moj očuh došao, ušao u zbornicu, samo ovako rekao, pitao me je samo jednu rečenicu: "Danice je l’ si kriva?", ja sam rekla: "Tata, ne" i onda se okrenuo ka njima ovako rekao: "Nemojte dete da ste mi više uvredili, jer ću ja biti odgovoran za sve ostalo što će vama da se desi". A on ovako, mislim, u tom kraju, kako da kažem, svi su imali neke nadimke, a njega su zvali Mile Robija. Ne zbog toga što je on neki, da kažem, loš čovek, nego baš apropo što je branio slabije od sebe. I sad, elem, da ne idem na tu stranu, posle toga više niko nije pokušavao. Mislim, naravno, ja to nisam zloupotrebljavala, ali sklanjala su se deca od mene - kaže Danica.
(Blic)
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari