Zaradili milione, a bez dozvole: Ovako su fonogrami bivšeg Jugotona bespravno privatizovani?

Diskografska kuća „Croatia Records" u poslednje vreme često je bila na meti prozivki za kršenje autorskih prava, zbog čega joj je u više navrata bio obrisan Jutjub kanal. Oglasivši se za jedne medije advokat Mirko Mrkić objasnio je kako su to fonogrami bivšeg Jugotona, u stvari, bespravno privatizovani.

Originalno književno, naučno, muzičko ili umetničko delo, članak, film, pesma ili skulptura, zaštićeno je autorskim pravom. Jedino autor, po tome, ima pravo da objavi ili reproducira svoje delo, kao i da angažuje agenciju da ga štiti od različitih vrsta zloupotreba. U zemljama Evropske unije intelektualno vlasništvo se štiti autorskim pravom 70 godina nakon smrti autora, odnosno 70 godina od smrti koautora koji je najduže živeo, ako je reč o koautorskom delu.

Van EU, u zemljama koje su potpisale Bernsku konvenciju, razdoblje zaštite autorskih prava može se razlikovati, ali traje najmanje 50 godina od smrti autora. Poslednjih godina u žiži javnosti i medija u regionu je bila diskografska kuća „Croatia Records" upravo zbog kršenja autorskih prava, zbog čega je i njen Jutjub kanal nekoliko puta suspendovan. U avgustu 2021. mediji širom regiona su objavili da je Visoki upravni sud Republike Hrvatske utvrdio da najveći hrvatski diskograf „Croatia Records" nije pravilno privatizovao nekadašnji Jugoton, otuđivši izuzetno vrednu diskografsku imovinu. 

Reč je o fonogramima, originalnim prvim snimcima izvođača kao što su „Azra", „Bijelo dugme" ili „Novi fosili", a na kojima je kuća decenijama zarađivala milione evra.

Toma Zdravković, Youtube screenshot / Filip Živanović

- „Croatia Records" gotovo 30 godina ilegalno zarađuje, iskorišćava fonograme koji uopšte nisu njeni. Posebno nas čudi inertnost države koja nije ništa uradila po tom pitanju, budući da je već Rešenjem iz 2016. stekla pravo (pa i obavezu) brige o fonogramima, a tako i regulisanje svih otvorenih pitanja s izvođačima u pogledu njihovih prava sadržanih u tim snimcima - kazao je onda bio muzičar Nikša Bratoš koji je bio i predsednik „Hrvatske glazbene unije", prenosi „Klix.ba", a i nekadašnji frontmen „Azre" Branimir Štulić u svojim retkim javnim oglašavanjima tvrdio je da ga je „Croatia Records" oštetila.

Njegove tužbe uglavnom se tiču autorkih prava, ali se „može pretpostaviti da je mislio i na problematičnu privatizaciju u kojoj nisu plaćeni Jugotonovi fonogrami". 

Jutjub kanal i dozvole

U novembru 2023. „Croatia Records" ostala je bez Jutjub kanala, a potom i krajem januara 2025. Za sve su „krive" firme „EMDC Network" i „Connect Network" koje su nedavno dobile još jednu presudu protiv ove diskografske kuće, ali i uputile zahtev u ime oštećenih autora koje zastupaju za uklanjanjem videa na Jutjub kanalima na kojima nemaju potrebne dozvole, te koji su kršili smernice zajednice i objavili pesme bez dozvole autora na kanalima. Celu situaciju je objasnio advokat Mirko Mrkić koji zastupa ove firme. 

Poslednja tužba koju su „EMDC Network" i „Connect Network" dobile protiv „Croatia Records-a" odnosila se na korišćenje hitova Halida Bešlića, Tome Zdravkovića, Silvane Armenulić, Šerifa Konjevića...

Halid Bešlić, ATAImages/ A.A.

- Proces je trajao oko godinu i po, a vodio ga je kolega Davor Lazić. U ovom trenutku u toku su 23 sudska spora protiv, kako „Croatia Records-a", tako i protiv njihovih povezanih lica. Ukupno potraživanje po osnovu nanete štete iznosi više od 113.000 evra, ne računajući sudske takse, pozamašne advokatske troškove... Čini se da diskografske kuće u regionu problemu autorskih prava pristupaju poprilično ozbiljno kada je njihova korist u pitanju. Međutim, što se tiče benefita autora, postoje brojni primeri nepridržavanja zakona. Istini na volju, uređenju odnosa diskografa i autora nisu pomogle društveno-političke tranzicije na ovim prostorima, ali ni privatizacije određenih velikih diskografskih kuća - govori Mrkić, pišu pomenuti mediji, a on je onda naveo i kako se to desilo jer su se kuće poput „Croatia Records" ponele kao da su nasledile celokupnu diskografiju čuvenog državnog (SFRJ) Jugotona, iako je utvrđeno da fonogrami nisu bili procenjeni kao deo stečane mase tog bivšeg državnog giganta.

„Nije samo Croatia Records..."

- Ne samo što su diskografske kuće nastavile da koriste fonograme koje su, može se reći, „zatekli" u podrumu, već su mimo dozvola autora (ili njihovih naslednika) iste učinili interaktivno dostupnim na internet platformama i ubirali celokupan prihod od pregleda. Da ne bude da samo „Croatia Records" krši prava autora, to rade i drugi diskografi, tako da su nedavno suspendovani Jutjub kanali „Hayat Production", „BN Music", kao i mnogi drugi, nakon naših prijava toj platformi - istakao je Mrkić.

Tu se, međutim, nije i zaustavljao; istina je da su zakonodavstva republika, koje su nekada činile veliku SFRJ, vrlo valjano i u skladu sa tržišnim trendovima donela potrebne zakone. Ali, odnos prema tim zakonima u smislu doslednog poštovanja je ono na čemu se mora poraditi.

- Srećom, pomaci se polako vide, iako su mnoge borbe za prava autora u toku. Otkad su kompanije „EMDC Network" i „Connect Network", koje inače štite prava autora iz čitavog regiona bivše SFRJ, na tržištu, položaj autora se značajno poboljšao. Kršenje autorskog prava se najviše odvija u digitalnoj sferi, putem interneta ili kako pravnici to kažu „putem interaktivnog činjenja dostupnim audiovizuelnog sadržaja". Prevashodno, verovatno najpopularnija internet platforma Jutjub nudi korisnicima kanala izbor da se dobrovoljno opredele da li njihov sadržaj sadrži prava trećih lica, poput na primer muzičkog dela (koje može biti sastavni deo sam po sebi ili da se čuje u pozadini...) - izjavio je onda advokat. 

Silvana Armenulić, Printscreen/YouTube/ YouTube TOČILOVAC

Zatim, objasnio je i kako se neretko korisnici kanala, odnosno vlasnici onlajn sadržaja, opredele da se radi o stoprocentno njihovom sadržaju (Web Asset) i na taj način sprečavaju kolektivne organizacije autora da prepoznaju potrebu da se „nakače" na sadržaj radi prikupljanja tantijema autora.

- Retki su oni koji traže autorsku dozvolu za uključivanje muzičkog dela u sadržaj koji je na kanalu, a još ređi oni koji ga pošteno opredele kao „Music Asset" (nasuprot pomenutom „Web Asset-u"), na koji način on bude učinjen „vidljivim" kolektivnim organizacijama i pablišerima koji štite različita prava autora (da ubiraju prihod od monetizacije na internetu, da izdaju dozvole za preradu muzičkih dela). Ovo ukratko opisuje hroničan problem koji traži više prostora za obrazloženje - zaključuje Mrkić.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi