Poruka novopečenog trenera Nemanje Rnića budućim asovima Partizana: Ne odustaj od svojih snova!

– Radim u stručnom štabu druge ekipe Volfsbergera. Na nedeljnom nivou pravimo jedan sastanak, gde svako od nas trenera dobija svoj plan rada. U programu su individualni treninzi, rad sa grupom i sa celom ekipom. Reč je igračima koji su tek zagazili u profesionalni fudbal, tako da sam prezadovoljan trenutnim statusom i izazovom koji mi donosi ovaj posao. Idem korak po korak, ništa ne preskačem. Cilj mi je da naučim što više mogu. Ja sam se poslednjih godina pripremao za ovu ulogu, jer sam znao šta bih voleo da radim kada jednom prekinem sa igranjem, ali bez obzira što sam gledao kako to moji treneri rade, prave stvari tek sada otkrivam.

Kako gledate na svoje vreme u Partizanu?

– Srećan sam što sam imao priliku da igram za klub u kojem sam naučio da volim fudbal, u kojem je trenirao i moj otac i za koji smo vezani kao porodica. Meni iz ove perspektive sve to izgleda prelepo, mada je bilo i nekih loših i mnogo loših trenutaka, povreda, poraza… Možda je moglo i bolje, ali ja sam ponosan kako sam igrao i borio se za svoj klub.

Počelo je sve u leto 2003. godine kod Lotara Mateusa?

– Tako je, istog dana smo potpisali Miroslav Radović, Nikola Grubješić i ja. Prvo nas je u Teleoptiku trenirao Vladimir Vermezović, pa smo posle odlaska Mateusa nastavili tu saradnju u prvom timu. Bili smo deo ekipe koji je uspeo da prezimi u Evropi posle mnogo godina. Čak smo u prvom kolu nokaut faze izbacili Dnjepar, onim čuvenim golom Mireta Radovića. Da smo imali više sreće možda smo mogli i bolje da prođemo protiv CSKA, ali nije nas htelo. Sećam se još Oditine šanse protiv Rusa u Beogradu.

Miroslav Radović, Nemanja Rnić/MN Press

Da li se te igre u Partizanu mogu podeliti na ciklus pre Artmedije i nakon te tragične eliminacije od Slovaka?

– Ne mogu! Bilo je i posle Artmedije nekih mečeva koje ću pamtiti dok sam živ. Bilo je titula, pobede nad Zvezdom na njihovom stadionu 4:2 i 2:0. Posebno mi je ostalo u sećanju taj drugi meč kada sam ja navodno skrivio penal zbog igre rukom, mada je bilo jasno da me je lopta pogodila u butinu i otišla u korner. Bez obzira na to, pobedili smo sa 2:0, što nam je pomoglo da osvojimo titulu u toj sezoni.

A meč sa Slovacima?

– Nesreća, totalna. Prvo sam ja doživeo prelom noge na treningu pred utakmicu, a onda videli smo svi koliko smo bili bolji, ali dogode se takve utakmice kad lopte jednostavno neće u gol.

Nemanja Rnić, Vagner Lav/MN Press

Partizan opet ide na Slovake u kvalifikacijama za Ligu konferencija?

– Pa Dunajska Streda i nije toliko slovački tim ako je suditi po broju stranih igrača. Ipak, mislim da je i Partizan veći klub i da je naša ekipa kvalitetnija, tako da očekujem siguran prolaz. Nikako ne bismo smeli da se ponašamo nadobudno, već da poštujemo protivnika i da pokažemo nivo ozbiljnosti iz meča sa Proleterom. Prošle sezone protivnike smo dobijali svojom brzinom, a sada imamo druge kvalitete u napadu i morali bismo da ih koristimo na pravi način.

Šta biste posavetovali igrače poput Nemanje Jovića, Marka Milovanovića, Sameda Baždara, koji su se tek rodili ili su na svet došli godinu dana posle vaše promocije u Humskoj?

– Zar je tolika razlika (smeh)? Eto, prošlo je 18 godina, a ja nemam osećaj da je to toliko daleko. Šta bi ih posavetovao? Da vredno rade! Svakog dana! Da uče što više, jer, hvala bogu, vidim da se u tom našem Teleoptiku neprestano stvaraju odlični igrači, što znači da tamo postoje treneri od kojih ima šta da se nauči. Rekao bih im da uživaju u svakom trenutku dok se razvijaju kao profesionalci, da se nikad ne opterećuju pričama ni šta su mogli da budu da su ne znam šta uradili, ni šta će biti u budućnosti. Fudbal je lep, jer nosi mnoga iznenađenja, a treba naučiti i kako da se nosiš i sa onim neprijatnim. To te na kraju ojača. Ja sam u Partizanu igrao evropske mečeve, osvojio titulu, doživeo da debitujem za reprezentaciju i onda mi se desio prelom noge. Danas imam i to iskustvo i o njemu mogu da pričam mladim fudbalerima. Što se tiče konkretno saveta za mlade igrače iz Partizana, poručio bih im da budu strpljivi i nikad ne odustaju od cilja da zaigraju za svoj klub čak i kada ih se klub odrekne. Nastavite da radite, dođite u Partizan zaobilaznim putem! Nema u njemu odmah mesta za sve, ali ne treba tragično shvatiti što nisi među dvojicom ili trojicom igrača iz generacije koji su ušli u prvi tim.

Savo Arambašić, Luka Subotić, Samed Baždar, Marko Milovanović, Mateja Đorđević/Katarina Mihajlović

Da li ćete i vi doći još jednom u Partizan?

– Teško je praviti planove, ali ako pričamo o mojim trenerskim snovima, naravno da mi se kao i svakom bivšem igraču Partizana vrti u glavi ta ideja. Sada je moja realnost školovanje, kako u klubu, tako i u Trenerskoj školi FSS, pa kad osetim da je došao trenutak onda ću preuzeti neki klub u kojem ću započeti samostalan rad – zaključio je Rnić.