Najveći utisak sa Evropskog prvenstva: Španija je osvojila trofej, ali apsolutni pobednik je kontinuitet! Srbija mora sve iz početka!

Sinoć se u Berlinu spustila zavesa na 17. Evropsko prvenstvo u fudbalu. Reprezentacija Španije savladala je Englesku i tako je četvrti put u istoriji podigla pehar za najbolju selekciju na Starom kontinentu. Srbija je ponovo razočarala, uprkos "pranju" od strane selektora Dragana Stojkovića Piksija da smo dominirali u grupnoj fazi, ali da je sreća bila na strani Engleske, Slovenije i Danske.

Crvena furija se opravdano popela na krov Evrope, ipak, najveći pobednik turnira je kontinuitet! Naime, ako pogledamo učesnike same završnice - Španiju, Englesku, Francusku i Holandiju videćemo ono što nama fali kroz, pa može se reći čitavu istoriju - istrajnost i strpljenje.

Selektor Španije, Luis de la Fuente, nije slučajno dobio poverenje 2022. godine da sedne na klupu nacionalnog tima. Strateg iz La Riohe je vojnik tamošnjeg Fudbalskog saveza od 2013. Vodio je sve mlađe kategorije i sve igrače iz A tima poznaje do srži. Sistemski ništa značajno nije promenio, znalo se ko "kosi, a ko vodu nosi" i pre početka turnira. Imao je onu stvar da u vatru gurne Lamina Jamala i Nika Vilijamsa, trpeo je Alvara Moratu koji je često bio letargičan i to se na kraju isplatilo.

Tanjug/AP/Manu Fernandez

 

Englezi su godinama na svaki turnir stizali kao ogromni favoriti. Ekipa prepuna velikih zvezda nikada nije ispunila svoj kvalitet, a izlizane fraze kao što su "fudbal se vraća kući" jednostavno su izlizane. Da, tačno je da je Engleska kolevka fudbala, ali trofeji ne opravdavaju sve što su učinili za ovu igru kroz istoriju. Samo jedno Svetsko prvenstvo, davne 1966. i dva finala Evropskog prvenstva slaba su uteha za Gordi Albion. Ipak, i oni su istrpeli Gareta Sautgejta i sa njim se plasirali u dva uzastopna finala na EURO. Konstantno je na meti kritika strateg koji je 2013. preuzeo mladu reprezentaciju, dok je na čelu seniorske od 2016, a kako se može čuti, ostaće minimum do kraja Svetskog prvenstva 2026. Nije Gordi Albion igrao lepršavo uprkos činjenici da imaju asove kao što su Džud Belingem, Bukaja Saka, Hari Kejn, Fil Foden, ali malo im je falilo... To je za respekt nakon godina ispadanja u ranim rundama eliminacionih faza.

Tanjug/AP

Trener Francuske, Didije Dešam, na kormilu Trikolora je od 2012. godine. Nekadašnji vezista Juventusa nikada nije odstupao od svoje taktike i kada je bilo rezultata i kada nije išlo. Jednostavno neki igrači su zacementirani u startnih 11, te je Kilijan Mbape bio "zakucan" u napadu uprkos lošoj formi. Imao je Dešam poverenja i u Ngola Kantea koji je bio na meti kritika zbog odlaska u Saudijsku Arabiju... Jednostavno, nije bilo previše eksperimentisanja u najbitnijim momentima, a to je nešto što su naši tvrdoglavi stručnjaci radili. U najbitnijim utakmicama "žrtvovan" je kapiten, menjala se formacija, menjale se pozicije igračima... Rezultat Dešamovog rada u minulom periodu nešto je o čemu samo možemo da sanjamo - osvojeno Svetsko prvenstvo 2018. i finale istog četiri godine kasnije, polufinale EP...

Profimedia

Jedini izuzet u polufinalu bio je Ronald Kuman koji vodi Holandiju od 2022. Istini za volju, ovo mu je drugi mandat na klupi Oranja. U prvom, od 2018. do 2020. vodio je selekciju do finala Lige Nacija u kojem je Portugalija bila bolja. Ali i Kuman zna kako funkcioniše reprezentacija. Svoju trenersku karijeru započeo je kao pomoćnik u stručnom štabu legendarnog Gusa Hidinka, te je iz prvih redova davne 1998. godine gledao kako Predrag Mijatović pogađa prečku gola koji je čuvao Edvin van der Sar. Ni on nije želeo da ruši sistem koji već postoji, želeo je da iz njega izvuče maksimum i eventualno nadogradi. U ovom momentu to je bilo dovoljno za polufinale.

Profimedia/IMAGO

Srbija i njeni fudbalski stručnjaci, ukoliko žele rezultat, a nema samo novčane nagrade za plasman od UEFA, mora da se uspostavi sistem rada. Sistem koji već sada imaju i uslovno rečeno manje države od nas - Mađarska, Slovačka, Gruzija... Kuća se gradi od temelja i za to je potrebno vreme, dok instant rezultat može da zavara. Zavaravaju i reči selektora Piksija, koji na konferenciji za medije priča kao da smo Brazil iz najboljih dana, dok odbrana Orlova i nacija strepi od moćnih Bugara u Razgradu i Leskovcu.

MN Press

Prosto rečeno, ego mora da se stavi po strani, najbolji moraju da igraju uprkos poznim godinama, kapiten se ne ponižava na najvećoj sceni, ne izmišlja se "topla voda" u meču koji donosi osminu finala Evropskog prvenstva.

Zato, Srbijo, ajde sve iz početka!

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi