Saša Ilić iznenadio izjavom o statusu Partizanove legende: Po brojkama da, igrački nisam ni u 15 najboljih!

Ono što je Saša Ilić dostigao i uradio u dresu Partizana, s ove tačke gledišta, gotovo izvesno niko nikada neće uspeti da nadmaši. Legendarni kapiten Valjka bez ikakve dileme je centralna figura kluba iz Humske s kraja 20. i u prvim decenijama 21. veka, ali deluje da on tako o sebi ne misli.

Trenutno zaposlen na mestu trenera Nižnjeg iz Novgoroda, kojeg je prošle sezone spasao već viđenog ispadanja iz ruske Premijer lige, nekadašnji reprezentativac dao je opširan intervju za ruski portal “Championat”, kojem je dao pomalo iznenađujuće viđenje svog statusa legende Partizana.

- Što se tiče brojeva, da, odigrao sam najviše utakmica za klub. Postigao sam i dosta golova. Osvojili smo 11 trofeja i veoma sam ponosan na njih. Ako gledamo statistiku, da, ja sam legenda. Ali, ako me poredite sa drugim igračima, mislim da nisam u vrhu. Čak ni među 15 najboljih ne ulazim – istakao je Ilić, pa potom obrazložio svoje viđenje:

MN Press

- Za mene je najbolji igrač Partizana svih vremena bio Momčilo Vukotić. Napustio nas je pre tri godine. Zatim Peđa Mijatović, koji je kasnije briljirao u Real Madridu i postigao gol u finalu Lige šampiona. Od mlađe generacije, tu su Vlahović, Živković, Lukić, Pavlović. Mnogo igrača iz Partizanove škole je igralo u top klubovima poput Reala, Barselone, Mančester junajteda. To su samo igrači koje vi znate. Ako bih nabrajao sve legende kluba od njegovog osnivanja, završili bismo intervju tek sutra.

Imao je Ilić tokom prebogate igračke karijere priliku da na terenu ukrsti koplja sa mnogim najvećim asovima fudbala tog vremena, a neki su i danas aktivni.

- Dok sam bio u Partizanu, takmičili smo se u Ligi šampiona protiv ‘galaktikosa’ iz Reala — Zidana, Roberta Karlosa, Bekama… U Španiji sam igrao protiv Mesija i Ronaldinja. Nekoliko puta sam igrao protiv Bajerna, Intera. Lično mi je najteže bilo protiv Mesija. Ako bih pravio top tri, to bi bili Mesi, Zidan i Ronaldinjo.

O Mesiju…

- Rođen je da bude najbolji na svetu. Sve što Mesi radi na terenu je jednostavno genijalno. Za mene je on jedan od najboljih fudbalera u istoriji.

Čim je izuo kopačke, Ilić je uskočio u trenersku uniform, a Rusima je otkrio od kojih stručnjaka je tokom karijere najviše naučio.

- Imao sam mnogo sjajnih, čak i velikih trenera. Ali, kao igrač, uvek sam izdvajao dva imena: Radaković i Tumbaković. Ti ljudi su me stvorili kao fudbalera. Kod Miloša Radakovića sam počeo kao vrlo mlad, a Ljubiša Tumbaković me je uveo u prvi tim Partizana. Kod njega sam igrao nekoliko godina. Sada, kao trener, često se setim i pokušavam da ponovim neke stvari koje su me oni učili.

MN Press

Izuzetno pohvalno je Ilić pričao Rusima o nekadašnjem saigraču u Partizanu Vladi Iviću, velikom rivalu na terenu, ali i prijatelju van njega, Dejanu Stankoviću, te treneru s kojim je osvojio poslednji trofej u karijeri (Kup Srbije) Marku Nikoliću.

- Sa Nikolićem sam osvojio poslednji trofej u Partizanu. Marko je sjajan čovek i trener. Bili smo vrlo bliski, i sa njim i sa celim njegovim stručnim štabom. Takođe je mnogo doprineo ruskom fudbalu — osvojio je Kup sa Lokomotivom i uveo ekipu u Ligu šampiona. Mislim da će se i sa CSKA boriti za prvo mesto u Premijer ligi. O njemu i njegovom radu imam samo najlepše uspomene – kazao je Saša Ilić, pa ispričao kako je izgledala njihova saradnja u klubu iz Humske.

- Mi smo vršnjaci. On je rano završio igračku karijeru i već sa 25-27 godina počeo da trenira, dok sam ja igrao do 42. Desila se zanimljiva situacija, gde je fudbaler čak malo stariji od glavnog trenera. Ali, između nas nije bilo nikakvih barijera niti nesuglasica. On je odličan trener i veoma ga poštujem. Ako mi je potrebna neka pomoć, uvek mogu da se obratim Marku, kao i on meni.

Nekadašnji kapiten, kasnije i trener Crvene zvezde Dejan Stanković sada sedi na klupi Spartaka iz Moskve.

- Znamo se više od 30 godina — još od vremena kada smo kao omladinci igrali jedan protiv drugog u Crvenoj zvezdi i Partizanu. Deset godina smo zajedno igrali u prvoj reprezentaciji. Naravno, vrlo smo bliski i uvek možemo da se čujemo i popričamo. Ima karakter i kvalitet da bude na vrhu. A već i jeste na vrhu. Dejan je i pre dolaska u Rusiju radio odličan posao, a sada se sjajno snalazi sa Spartakom. Stanković radi sve da bi Spartak dostigao nivo Zenita. Gledao sam njihovu poslednju utakmicu i igra Spartaka mi se jako dopala.

MN Press

Pre nego što su Ilić, Nikolić i Stanković došli u Rusiju, sjajne rezultate sa Krasnodarom beležio je Vladimir Ivić.

- Dok sam bio u Grčkoj, često sam pričao sa bliskim prijateljem Vladimirom Ivićem i gledao utakmice Krasnodara. Uradio je neverovatan posao s timom i bio blizu osvajanja titule. Izgledalo je iznenađujuće kada su se razišli. Krasnodar je pod Ivićem bio je sjajan tim, a Vlada je u ruskom fudbalu bio poznat kao odličan trener. Ali klub je tako odlučio.

Prokomentarisao Ilić je i činjenicu da su srpski treneri sve popularniji u ruskom fudbalu.

- Ne bih rekao da je stvar u popularnosti. Na primer, Dejan Stanković je pre Spartaka osvojio dve titule sa Crvenom zvezdom i šampionat Mađarske sa Ferencvarošem. Bio je veliki igrač i postao je jednako dobar trener. Sada Dejan radi odlične stvari u Moskvi. Nikolić je sjajno radio u Lokomotivi. Oni su zaslužili pravo da budu ovde svojim uspehom. Još ranije su u Rusiji uspešno radili Muslin, Božović. Šta više reći? Možda igra ulogu i bliskost naših naroda.

O dosadašnjoj trenerskoj karijeri Ilić je Rusima rekao…

- Po mom mišljenju, treneri, naročito mladi, moraju sticati razna iskustva. U tom smislu, oba moja odlaska su bila korisna. Proveo sam godinu dana u CSKA Sofiji, jednom od najboljih klubova Bugarske. Borili smo se za titulu do poslednjeg momenta, ali smo je izgubili zbog jednog penala. Ipak, bilo je to korisno iskustvo. Grčki Atromitos sam, s druge strane, preuzeo dok je bio na dnu tabele. Ali i u Atini sam proveo sedam divnih meseci u neponovljivoj porodičnoj atmosferi. Potom je stigla ponuda iz Nižnjeg Novgoroda, i prihvatio sam da dođem ovde sa svojim timom i pokušamo da spasemo klub. Uspeli smo u tome i veoma sam srećan. Nova sezona donosi nove izazove. Ne znam šta će se desiti u budućnosti, ali takav je život trenera.

MN Press

Rizik za Nižnjim mu se isplatio…

- Da, znali smo da postoji rizik ispadanja u drugu ligu. Ali meni se dopadaju izazovi. Kada su me zvali u Atromitos, oni su bili na dnu. Pokušali smo. Takav je fudbalski život: nikad ne znaš šta će se desiti sutra. Nisam vrhunski trener koji može da bira gde će raditi. Moj posao zavisi od ponuda: nekad su dobre, nekad lošije. To je moj život i moj pogled na trenersku profesiju. Naravno, rizikuješ kada preuzimaš tim sa dna tabele. Mnogo je lakše sedeti kod kuće na kauču i pričati kako si odličan trener. Više od 25 godina bio sam fudbaler, igrao sam do 42. godine i odmah prešao na trenerski posao. Za mene je važno da stalno radim i učim svakog dana, od svakoga.

U početku mu nije bilo lako u Rusiji…

- Naravno, ponekad su mi kroz glavu prolazile misli: ‘Jesam li ja glup ili šta? Zašto se ovo dešava?’ Ali nisam osoba koja će odustati na pola puta. Došao sam u Nižnji, znajući u kakvom je stanju ekipa. Za mene je to bio izazov. Možda sam potcenio koliko će biti teško, ali volim izazove. Borili smo se i sreća nas je nagradila.

Sada se lakše diše…

- Mračan period je iza nas. Gledam samo napred i svakog dana pravim male korake ka uspehu. To je moj pristup. Po dugogodišnjem iskustvu fudbalera, znam da možete igrati fantastično i izgubiti, a možete uzeti tri boda i igrati prosečno, kao što smo nedavno u Mahačkali. Ako nastavimo da igramo kao protiv Mahačkale, teško ćemo nešto postići. Moramo se ugledati na fudbal koji smo prikazali protiv Rubina, a delimično i protiv Krasnodara, i tada će pobede doći - zaključio je Saša Ilić.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi