On je bio pravi Kengur među stativama! Legenda Premijer lige emotivno o karijeri: Celog života sam maštao o dresu zemlje svojih predaka!

Saša Ilić, nekadašnji golman reprezentacije Jugoslavije i Čarltona, prošao je fascinantan put – od beogradskih terena do Premijer lige, s neočekivanim preokretima koji su ga učinili kultnim herojem engleskog fudbala. Njegov život delom je inspirisao lik Kengura u filmu Kad porastem biću Kengur, a danas vodi miran život u Crnoj Gori, daleko od buke stadiona. Sve o svom jedinstvenom putu govorio je u  svojevremeno u ekskluzivnom intervjuu za 24sedam.

Rođen 1972. godine u Melburnu, Australija, Ilić je prve fudbalske korake napravio u, tada nižerazrednom, beogradskom Grafičaru, a zatim je nastupao za Radnički sa Novog Beograda, koji je početkom devedesetih bio nezgodan tim, pogotovo na domaćem terenu.

Njegov fudbalski, a samim tim i  životni put se promenio 1996. godine kada je posetio sestru koja je studirala u Britaniji, sa idejom da joj se priključi, i da poslednju godinu fakulteta da na ostrvu.

„Prilikom jednog noćnog izlaska, upoznajem čoveka koji je kao menadžer stvarao tim za sedmu englesku ligu. Ispostaviće se tada da on traži i golmana, a kada je video moj VHS (snimak), samo je rekao: ‘To je to, ti si čovek za nas,’ tako da sam opet stao na gol, iako sam došao u Brajton da završim četvrtu godinu fakulteta.“

Iako je mnogima prelazak iz prve lige Jugoslavije u sedmu ligu Engleske izgledao kao veliki korak unazad, Saša se nije pokajao.

„U Radničkom sam primao 100 nemačkih maraka mesečno, dok sam u Engleskoj bio plaćen 480 funti nedeljno. Pa ja sam sebi tada izgledao kao milioner (smeh).“

Proba u Vili i odlazak u "Valijantse"

Njegove sjajne odbrane u nižim ligama ubrzo su mu donele poziv na probu u Aston Vilu.

„Na probi u Vili sretnem Savu Miloševića i Đanija Ćurčića, a oni kažu: ‘Kengure, otkud ti ovde?’

Samo sam im rekao: ‘Ćutite i gledajte da ne zatežete previše kod šuteva na treningu.’“

Profimedia

 

Ipak, sudbina ga je odvela u Čarlton (nadimak The Valiants), gde je postao klupski heroj. 

U klub je stigao 1996. godine i postao važan deo ekipe koja se plasirala u Premijer  ligu nakon pobede nad Sunderlandom u čuvenom finalu plej-ofa 1998. godine.

Ilić je briljirao u tom meču, koji je završen rezultatom 4:4, a Čarlton je pobedio na penale sa 7:6, zahvaljujući njegovim odbranama.

Profimedia/AFP PHOTO:Odd ANDERSEN

 

Po mnogima ovo je i najveći trenutak njegove karijere  a dogodio se na legendarnom Vembliju.

„Verujte da je i meni čudno koliko je Englezima važna ta utakmica Čarltona u kojoj sam odbranio penale Sanderlendu. Oni su je proglasili za jednu od pet najboljih koje su odigrane na ‘Vembliju’. Zato, valjda, i 20 godina kasnije redovno dobijam pozive od novinara da komentarišem meč za promociju u Premijer ligu.“

Na ostrvu, Ilić je branio i za klubove kao što su Vest Hem, Portsmut, Barnsli, Blekpul, Aberdin i Lids, gde je 2005. godine završio karijeru.

Tokom boravka u Portsmutu, delio je svlačionicu sa Robijem Prosinečkim:

„On je bio moj cimer! Veliki čovek i igrač, koji je jednim potezom mogao da baci u trans kompletan stadion. Čak je i pazio da ne puši u mojoj blizini – izviri kroz prozor i duva dim iza zgrade hotela (smeh).“

Nastupi za reprezentaciju SRJ - ostvarenje dečačkog sna

Ilić je dva puta nastupio za reprezentaciju Jugoslavije.

„Jednom sam dobio poziv kada je selektor bio Milan Živadinović, a drugi put u vreme selektora Milovana Đorića. Igrali smo protiv Rusije na ‘Marakani’ kvalifikacioni meč. Meni se od početka činilo da sam došao tu zato što je javnost izvršila pritisak, jer sam tada bio jedini standardni golman koji je ‘preko’ branio u svom klubu. Prvi šok su bili zvižduci celog stadiona našoj himni. Znao sam za to, ali opet mi je bilo nerealno.“

Bez obzira na sve, ti nastupi za reprezentaciju ostali su mu u najlepšem sećanju.

„Bez obzira na poraz, u mom srcu je ostalo zapisano da sam ja, momak rođen u Australiji, koji je celog svog života maštao o dresu reprezentacije zemlje svojih predaka, zaigrao za nacionalni tim i ostvario svoj dečački san.“

 

Protesti i borba za Srbiju tokom bombardovanja 1999. godine

Tokom NATO bombardovanja Srbije, Ilić je iskoristio svoj položaj da podrži svoju zemlju.

„Odlučio sam da učinim sve što mogu da budem najbolji na terenu, da makar na taj način skrenem pažnju medija na Srbe i Srbiju. Igrali smo protiv Čelsija. Izgubili smo sa 1:0, ali su mene proglasili za igrača utakmice. Dao sam izjavu u kameru i dobio priliku da podržim Srbiju i svoje zemljake koji su u to vreme patili pod bombama.“

Pored toga, učestvovao je na protestima ispred Dauning strita.

„Na jedan skup sam doveo i legendarnog Džona Barnsa, s kojim sam delio svlačionicu u Čarltonu. On je pacifista, budista, i bez pogovora je krenuo sa mnom na protest protiv bombardovanja.“

„Uh, kakav sam majstor postao za koktele"

Nakon što je završio karijeru, Ilić se preselio u Perast, gde je još 2000. godine kupio staru kuću.

„Gotovo preko noći sam odlučio da napustim London i da se nastanim u Crnoj Gori, gde sam 2000. godine, još dok sam igrao, kupio jednu staru kuću u Perastu. Dugo sam razmišljao tih godina o tome šta bi me posle fudbala moglo učiniti srećnim i što odgovara mom ‘personalitiju’, da bih na kraju procenio da je ovo posao za mene.“

Međutim, novi početak nije bio lak.

„Kriza je bila samo početak jednog teškog životnog razdoblja, jer već 2009. godine iznenada mi umire otac, već sam prolazio kroz razvod, a iz Perasta sam dobio vest da mi je izgorela kuća. Sve te stvari su me sustizale i ostavljale trag na meni, tako da sam se naredne tri godine ‘tražio’ i tek 2012. došao sebi.“

Danas vodi mali hotel u Perastu i uživa u razgovorima sa turistima.

„Uh, kakav sam majstor postao za koktele. Najviše me iznenade engleski turisti kada shvate da im koktele pravi bivši golman Premijer lige.“

Inspiracija za film i život daleko od reflektora

Njegov život delimično je poslužio kao inspiracija za lik Kengura u filmu Kad porastem biću Kengur.

„Dobio sam poziv za premijeru u Sava centru, ali tada sam još bio igrač. Da sam došao, možda bih ga jednom odgledao celog, u komadu, a ne deo po deo.“

printscreen/imdb.com

 

Iako je mogao da ostane u fudbalu, Ilić je izabrao miran život daleko od javnosti.

„Fudbal je bio moj san i ispunio sam ga. Slava i popularnost nikad nisu bili važni faktori u mom životu. Jednostavno, želeo sam život ‘ispod radara’, jer to me je činilo srećnim.“

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi