Đoletovo pismo Mihi koje je rasplakalo Srbiju: Olivera Balašević ga objavila tek posle smrti Mihajlovića

Dvojicu velikana veže Novi Sad. Jedan je bio fudbaler, drugi muzičar - Siniša Mihajlović i Đorđe Balašević osamdesetih i devedesetih godina u "srpskoj Atini" razvili prijateljstvo koje je trajalo daleko posle toga.

Miha je u Novi Sad došao 1988. godine iz Vukovara i rodnog Borova, započinjući svoju blistavu karijeru u Vojvodini. U gradu na Dunavu nizao je uspehe - sa klubom je osvojio titulu prvaka SFRJ, da bi potom postao najskuplji igrač lige kada ga je Crvena zvezda angažovala za milion nemačkih maraka 1990. godine.

Tokom ratnih dešavanja Novi Sad je postao utočište za Mihinu porodicu nakon što im je kuću u Borovu zapalio njegov nekadašnji drug iz detinjstva. Grad je ostao važan deo njegovog života - u obližnjim Sremskim Karlovcima proslavio je svoje drugo venčanje sa Arijanom 2005. godine (od ukupno tri).

Njihovi putevi su se ukrstili na jednom turniru u malom fudbalu u Bačkoj Palanci, gde je mladi Miha, tada tek 20-godišnjak igrao protiv čuvenog kantautora.

Kada je 2019. godine saznao za Mihinu borbu sa leukemijom, Balašević mu je uputio emotivno pismo. Ono je svetlost dana ugledalo tek nakon Mihine smrti u Rimu, kada ga je objavila Olivera Balašević. Nažalost, u međuvremenu je i sam Đole izgubio bitku sa koronom u februaru 2021.

- Šta da ti kažem, sine? Iznenadio si me samo jednom u životu, na onom turniru u Bačkoj Palanci, kad si Maneta Radinovića i mene istim lažnjakom poslao na izlet u Ilok. Od tad znam s kim imam posla… I sve ove godine samo si uvećavao ponos što se poznajemo. Nisam ti slao poruke kad sam čuo za tu 'tvoju bolest', zato što sam znao da to ne može biti 'tvoja' bolest i da ćeš joj brzo dati na znanje da je samo bolest i ništa više... A tvoje je nešto drugo, tvoja je porodica, ljubav, tvoj je čestiti život kakav si oduvek vodio. Čekam da te na proleće vidim s plavim čuperkom, meni, za razliku, kosa više neće preterano izrasti, ali prepoznaćeš me. Budi mi bolje i mirnije svakim danom, hvala ti što si se setio okrpljenog starog ce-fora iz Palanke, ne Vokrija, nego onog drugog, debelog, što je pucao poslednji penal. Onda si možda za dlaku izgubio, od onda više nikad nisi, koliko znam, ni nećeš, bez brige. Idemo dalje, rumeni dečače… Sve ovo ružno se računa samo kao 'zaustavno vreme', ništa više. Đ.

Njihov prerani odlazak ostavio je nenadoknadivu prazninu koja se i danas oseća.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi