Ambasador Lazović se vratio i u prošlost: "Ta srebrna medalja bila početak svega što će se dešavati"

Danko Lazović je izabran za ambasadora Evropskog prvenstva za mlade koje će zajedno organizovati Srbija i Albanija 2027. godine. Nekadašnjem fudbaleru, a sada funkcioneru Partizana velika čast je ukazana i od strane UEFA i Fudbalskog saveza Srbije.

- Kao igrač, imao sam priliku da budem akter ovog takmičenja i srebrna medalja osvojena 2004. godine zauzima počasno mesto u mojoj riznici trofeja. Ovo je početak nove ere u kojoj će naši gradovi, stadioni i ljubav prema fudbalu biti u centru pažnje Evrope i sveta. Uveren sam da će organizacija turnira biti na najvišem mogućem nivou, uz gostoprimstvo koje je prepoznatljiv i neizostavan deo srpske kulture.

Podrška UEFA i FS Albanije garantuju vrhunski užitak, a mi ćemo sa naše strane učiniti sve da svaki trenutak bude ispunjen energijom, strašću i nezaboravnim iskustvom - kazao je Lazović, koji je pre dve decenije sa kapitenskom trakom oko ruke predvodio našu mladu reprezentaciju do finala šampionata u Nemačkoj.

Lazović je nekada bio saigrač sa Aleksandrom Kolarovim na Mundijalu u Južnoj Africi. a sada će biti u različitim ulogama. Jedan kao što je rečeno je ambasador, a drugi je selektor naših "orlića".

- Aleksandar se prihvatio velikog izazova. Najlakše je biti fudbaler i razmišljati samo o terenu. Svi mi koji smo prošli mnogo toga u karijeri, imamo obavezu da stečeno iskustvo i znanje prenesemo na mlađe generacije. On se opredelio za selektorski posao, želim mu puno sreće i siguran sam da će sa svojim momcima spremno dočekati završni turnir 2027.

Ja sam prihvatio takođe odgovoran zadatak i postao član Radne grupe Partizana u vrlo specifičnim okolnostima, možda i najtežim u klupskoj istoriji. Važni su želja i ljubav prema fudbalu, sve drugo je lako.

Ideju čelnika FSS da postane ambasador Evropskog prvenstva Lazović je prihvatio bez mnogo razmišljanja.

- Bio sam član tri reprezentacije: Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije. Ako se ne varam, rekorder sam po broju nastupa za mladu reprezentaciju i uvek sam ponosno slušao himnu i branio boje svoje zemlje. Ovo je jedno novo iskustvo i svakako jedno od najvećih priznanja u mojoj karijeri. Reprezentovati Srbiju kao ambasador tako važnog šampionata za mene su ogromna čast i privilegija.

MN Press

Sećanja na Nemačku ne blede, a pohod do finala Evropskog prvenstva obeležio je živote i karijere svih članova fantastične generacije na čelu sa selektorom Vladimirom Petrovićem Pižonom.

- Prosto ne mogu da verujem da je prošla 21 godina. Prelepo iskustvo, mladi momci, selektor koji je zračio enerigijom i harizmom. Disali smo kao i jedan i dogurali daleko. Ostaje žal zbog poraza u finalu, ali je ta srebrna medalja bila početak svega što će se dešavati u narednih nekoliko godina. Imali smo još jedno polufinale u Portugalu, a onda se 2013. i 2015. godine popeli na krov Evrope i sveta.

Na dve ekipe sam najviše ponosan u svojoj karijeri. Onu iz mog poslednjeg mandata u Partizanu sa Škuletićem, Drinčićem, Sašom Ilićem… I naravno, na tu iz Nemačke. Kvalitet je važan faktor, ali je još važnije da osetite energiju i hemiju u ekipi. Mi smo dugo bili zajedno, spoj dve generacije. Simon i Krasa iz tog mlađeg talasa, ja sam takođe bio među mlađima, ali već sa iskustvom iz inostranstva. Znali smo da se nosimo s pritiskom velikog takmičenja.

Premijera protiv Hrvatske bila je i najdramatičnijih 90 minuta na celom turniru.

- Nama su pred tu utakmicu dodelili ulogu autsajdera, dok se Hrvatska smatrala jednim od favorita za osvajanje Evropskog prvenstva. Proradio je inat i zaista smo odigrali iznad svojih mogućnosti. Dao sam gol posle sjajnog prodora i centaršuta Nezirija, Lovre je povisio na 2:0, a onda pad. Hrvati stižu do 2:2 i bili smo na konopcima.

MN Press

Bližio se kraj utakmice kada je usledio volej Branislava Ivanovića koji će par godina kasnije zaigrati u dresu Čelsija.

- Upravo je to najvažnija stvar koju vam nudi Evropsko prvenstvo za mlade. Prilika da od statusa anonimnog igrača, jednim potezom, golom ili nekom bravurom, dospete u žižu fudbalske javnosti. Bane Ivanović je postigao fenomenalan gol i ta utakmica je i njemu i svima nama odredila tok karijere. Biću još direktniji, promenila nam je živote.

Duel drugog kola sa Italijom takođe je režirao fudbalski triler.

- Povredio sam se protiv Hrvatske i meč sa Italijom počeo na klupi. Oni su poveli sa 2:0, Simon je smanjio rezultat i onda dolazi taj 90. minut. Sjajna akcija, dajem regularan gol glavom za 2:2, a pomoćni sudija maše zastavicom zbog ofsajda. Eto šta je fudbal. Ta sporna situacija je Italijane ostavila u trci za polufinale i kasnije ih dovela do trofeja.

Meč sa Belorusijom bio je svojevrsni maturski ispit za Danka i njegove saigrače...

- Još jedan dokaz da u fudbalu sitni detalji lome utakmicu i rešavaju sudbinu celog turnira. Belorusija je vodila na poluvremenu sa 1:0. Sjajna ekipa, braća Hleb, dominirali su terenom i bili mnogo konkretniji. A onda isključenje Aleksandra Hleba i sve se okreće na našu stranu. Postižem gol iz penala za 1:1, a onda je sevnula desnica Dekse Milovanovića iz slobodnog udarca. Pobeda koja je definitivno potvrdila da je ta naša generacija imala pobednički karakter.

Karakter koji u polufinalu protiv Švedske dolazi do izražaja bez obzira na odsustvo Lazovića.

- Imao sam kartone i nervirao se na tribinama. Opet smo se vratili iz minusa. Šveđani takođe sa jednom odličnom generacijom: Elmander, Holmen, Stefanidis… Vodili su do 90. minuta i bili na pragu funala.

Onda je Miloš Marić pogodio za 1:1, penali i golman Milojević izrasta u junaka. Tada sam prvi put u karijeri poželeo da nikada više ne dobijem žuti karton. Mnogo je teže gledati, nego biti na terenu.

Onda je usledio i meč sa Italijanima i postojala je želja da se Italijanima osveti za poraz u grupi.

- U Bohumu je stadion bio kapacatiteta 20.000 mesta, čini mi se da je 18.000 ljudi navijalo za Italiju. Imali su De Rosija, Đilardina, Barzaljija… Možda smo i izgoreli u silnoj želji za revanšom. Bane je brzo dobio crveni karton, kasnije i Mijailović, a sa devet igrača ne možete da parirate tako kvalitetnom protivniku. Na stranu rezultat, nikada nisam osećao toliki ponos kao pred utakmicu sa Italijom.

Stizale su informacije iz Beograda da cela zemlja navija za nas. Kafići su bili puni, spremali su nam doček ispred Skupštine grada. Nismo imali predstavu da se narod širom Srbije i Crne Gore toliko "zapalio" zbog mlade reprezentacije. Zlato je izmaklo, ali je osećaj ponosa zauvek ostao urezan u našim srcima.

I pred kraj razgvora, usledila je poruka "orlićima".

MN Press

- Samo neka pogledaju imena igrača koji su bili akteri prethodnih šampionata za mlade reprezentacije. I šta su kasnije napravili u svojim karijerama. A pritom su prva generacija u istoriji srpskog fudbala koja će na Evropskom prvenstvu imati podršku svojih navijača.

Zar im je potreban dodatni motiv? - pitanjem je Lazović završio intervju za sajt Fudbalskog saveza Srbije.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi