Na današnji dan preminuo Petar Borota: Golmanski genije, umetnik i fudbalski boem!

Na današnji dan, 12. februara 2010. godine, u Đenovi je preminuo Petar Borota, nekadašnji golman OFK Beograda, Partizana i londonskog Čelsija. 

Fudbalski svet pamti ga kao nesvakidašnjeg čuvara mreže – ekscentričnog, kreativnog i nepredvidivog, a njegov život bio je pun neobičnih preokreta, legendi i anegdota koje i danas prepričavaju ljubitelji fudbala.  

OFK Beograd – gde je sve počelo  

Petar Borota je rođen 5. marta 1952. godine u Beogradu, a prve fudbalske korake napravio je u OFK Beogradu, gde je šest sezona branio za plave sa Karaburme. Njegov oproštajni meč u dresu OFK-a bila je čuvena utakmica protiv Hajduka u poslednjem kolu prvenstva 1976. godine, kada su Splićani propustili priliku da pobedom osvoje titulu. Sudbina je htela da upravo Borota, tada još u OFK-u, pomogne svom budućem klubu – Partizanu, koji je tada osvojio šampionsku titulu.  

Šampionske godine u Partizanu i kobne greške  

Prelaskom u Partizan 1976. godine, Borota je odmah postao prvi golman. U sezoni 1977/78. nije propustio nijednu utakmicu i bio je jedan od najzaslužnijih za titulu osvojenu u velikom stilu. Na 18 mečeva sačuvao je mrežu netaknutom, ali su se njegove hrabre i nepredvidive intervencije ponekad graničile sa hazarderskim potezima.  

Ipak, naredna sezona donela je pad. Dve velike greške, prvo protiv Dinama iz Drezdena, a zatim i na večitom derbiju protiv Crvene zvezde, obeležile su kraj njegove epizode u crno-belom dresu. 

Nakon poraza od Zvezde, u pretposlednjem kolu, treneri su odlučili da u poslednjem meču brani Zalad, dok je Borota već na početku prolećnog dela sezone napustio Partizan. Njegov doprinos u šampionskoj sezoni zaboravljen je preko noći, jer fudbalska pravila su neumoljiva – golmanske greške pamte se mnogo duže od herojskih odbrana.

Borota i Čelsi – kultni golman londonskog kluba  

Nakon što je u martu 1979. godine potpisao za Čelsi, Borota je ubrzo postao idol navijača, iako je klub tada bio daleko od današnje fudbalske elite. Iste sezone klub ispada iz Prve divizije, ali Borota ostaje i naredne tri godine.  

Već 1980. godine postaje kapiten Čelsija, a 1981. proglašen je za najboljeg igrača kluba. 

Njegov neortodoksni stil branjenja, u kojem je često izlazio daleko sa linije gola i pokušavao da dribla protivnike, postao je zaštitni znak. Čuvena je i priča o tome kako je u jednom meču nesmotreno otišao iza linije gola da pokupi kačket, dok su protivnici iskoristili priliku i postigli gol – detalj koji je kasnije poslužio kao inspiracija za scenu u filmu „Kad porastem biću Kengur“.
Nakon Čelsija, Borota kratko boravi u Brentfordu, gde nije odigrao nijedan meč, a zatim karijeru završava u Portugalu, braneći za Portimonense, Boavistu i Porto.

Golman, slikar i čovek neobičnih anegdota

Borota nije bio samo fudbaler – bio je umetnik. U mladosti se bavio auto-trkama, a kasnije se posvetio slikarstvu, priređujući izložbe u Beogradu i Londonu.  

Njegova ekscentričnost ogledala se i u privatnom životu.

Prepričava se neverovatna anegdota sa VMA, kada je želeo da poseti svog prijatelja Zorana Čavu Dimitrijevića u bolnici, ali je greškom završio na psihijatrijskom odeljenju. 

Kada mu je obezbeđenje zatražilo objašnjenje, on je rekao da je poznati jugoslovenski golman. Čuvar ga je samo pogledao i rekao:

- Znam, znam, ovde svaki drugi kaže da je Dragan Džajić. Malo je falilo da Borotu ne puste sa odeljenja, a cela situacija je rešena tek nakon burne rasprave.

Kontroverze i optužbe zbog umetnosti

Borotin život obeležila je i jedna ozbiljna kontroverza – 1994. godine uhapšen je pod sumnjom da je bio umešan u pljačku slika Paje Jovanovića iz manastira kod dvorca Fantast. 

Bio je u istražnom zatvoru šest meseci, ali mu krivica nikada nije dokazana. Nakon toga, razočaran, napušta Srbiju i seli se u Italiju, gde je proveo ostatak života.

Njegova sestra Mirjana Borota kasnije je ispričala detalje tog incidenta.  

- Petar je sedeo u kafiću "Cvetić" kod Cvetnog trga kada su mu prišli ljudi sa umetničkim slikama smotanim u rolne. Tražili su da proceni njihovu vrednost, ne znajući da drže ukradena dela Paje Jovanovića. Policija je uletela u kafić i uhapsila mog brata sa slikama u rukama. Tako je upao u ozbiljan problem ni kriv ni dužan - ispričala je davno njegova sestra.

Kraj života u Đenovi  

Nakon što je napustio Srbiju, Borota je godinama živeo u Đenovi, gde se povukao iz javnosti. Nije imao čak ni važeće papire i dokumenta, ali su ga prijatelji prihvatili i pomagali mu. Nastavio je da slika, izlagao je svoja dela i tako preživljavao.  

Petar Borota preminuo je 12. februara 2010. godine u Đenovi, a sahranjen je u Beogradu, na Novom groblju.  

Legendarni golman kojeg nikada nećemo zaboraviti  

Borota nije bio običan fudbaler – bio je umetnik, čovek velikog srca i neko čija je karijera bila puna neverovatnih momenata. Njegova hrabrost na terenu donosila je spektakl, ali i greške koje su ga skupo koštale.  

Njegovo ime danas se izgovara sa osmehom i setom. Navijači Čelsija ga i dalje pamte kao prvog stranca koji je poneo kapitensku traku. 

Partizanovci ga se sećaju po šampionskoj sezoni i neverovatnim odbranama, dok ljubitelji fudbala u Srbiji ne zaboravljaju njegov neukrotivi duh i nesvakidašnju životnu priču.  
Petar Borota bio je i ostao neponovljiv.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi