Vojvodina pamti Sinišu Mihajlovića: Maslačak sa božjom levicom, takav se ne rađa dva puta!

Svaki 20. februar, evo već treću godinu, unazad obojen je setom i tugom, ali i nekim divnim uspomenama u vezi sa Sinišom Mihajlovićem.

Istinska fudbalska legenda rođena je u Vukovaru na današnji dan, a svet prerano napustila u decembru 2022. godine, posle višegodišnje borbe sa lekumijom.

Sećanje na Mihu objavljeno je na današnji dan na sajtu FK Vojvodina, u kom je počeo uspon ka najvišim fudbalskim visinama. Priču novosadskog kluba prenosimo bez izmena.

"Uvek ćemo slaviti ovaj dan. Uvek će 20. februar biti posvećen njemu. Uvek ćemo pamtiti momenat kada je došao u Novi Sad. Uvek ćemo pamtiti utakmicu kada je dao prvenac protiv Hajduka iz Splita. Uvek ćemo pamtiti trenutak kada ponosno podiže pehar za prvaka Jugoslavije. Uvek ćemo pamtiti kada ponosno izgovora da želi da se oprosti u njegovom Novom Sadu.

Naš Siniša. Vojvodina i Miha. Nešto neraskidivo što ni taj užasni, sumorni, 16. decembar 2022. godine neće raskinuti. Na dan kada je rođen Siniša Mihajlović razgovarali smo sa sedmoricom njegovih prijatelja, saradnika, članova porodice i hroničara njegovog vremena…

Za početak smo saznali kako je Voša došla do Mihe.

- Igrao sam nekada u Vukovaru i imao dosta prijatelja tamo. Oni su mi rekli da jedan "mali obećeva". Otišao sam, gledao meč, posle ušao u svlačionicu i rekao mu "sine, ako tako nastaviš velike su šanse da dođem po tebe na leto". Tako je i bilo - priseća se Milorad Kosanović, tadašnji sportski direktor kluba.

A, šta smo imali prilike prvo da vidimo na terenu.

- Izlazi neko detence, poput maslačka s onom frizurom… I u tom momentu raspali po lopti to dete, a ona tako jako udari u prečku. Imam i dan danas utisak da mi taj zvuk zvrji u ušima. Gledam danas one prečke na "Veterniku" i imam utisak da se još uvek tresu - govori nam novinar Lazo Bakmaz.

Uprava kluba je bila presrećna urađenim poslom.

– Kada smo ga prvi put videli na terenu samo jedna rečenica nam je bila u glavi "e, takav nam treba". Brzo smo shvatili da smo dobili najlepši cvet u buketu lala, vojvođanskih - kazuje Jovan Smederevac, tadašnji predsednik Vojvodine.

Koliko je bio posvećen onom što radi najbolje se vidi iz sledećih reči:

- Završi se trening, a mi posle ostajemo da izvodimo slobodne udarce. Siniša je bio profesionalac, veliki drug i mnogo dobar čovek. Njegova dela pamte se večno - reči su Ljubomira Vorkapića, njegovog tadašnjeg saigrača.

A, van terena? Gestovi za divljenje, uz jedan uslov: da bude sve anonimno.

- Mnogo je pomagao dečije selo u Sremskoj Kamenici, ali nije želeo da se to zna. Pamtimo ga po tome koliko je voleo Novi Sad. Supruga, deca – svi vole Novi Sad. Jedan je Siniša Mihajlović - poruka je Cvijana Cvije Savkovića, hroničara zbivanja u ponosu "Srpske Atine".

Nije lako opisati jednu takvu veličinu u tri reči.

- Legenda, veliki borac i patriota. Mogli bi danima, nedeljama, mesecima da pričamo o Mihi. Prve fudbalske korake sam upravo napravio kod njega u akademiji fudbala "Siniša Mihajlović". Veliki, veliki čovek, naš Siniša - zbori Stefan Đorđević, fudbaler Voše i porodični prijatelj Siniše Mihajlovića.

Jedan mladić posebno je vezan za Sinišu. On je dobio ime po njemu i Miha ga je krstio. U pitanju je Siniša Tanjga, današnji prvotimac novosadskog giganta.

- Moj kum. Prvo sećanje na njega mi je moje krštenje... Jedan velikih humanista koji je pomagao svima. Takav se ne rađa dva puta - na najbolji mogući način zaključuje ponosni kum."

Na današnji dan rođen je jedan od najomiljenijih fudbalera, kako kod nas, tako i u Italiji. Svaki 20. februar zauvek će biti obojen setom zbog Siniše Mihajlovića.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi