Radnički pravi igrače za reprezentaciju i NBA! Trener "krstaša" za 24sedam govorio o nasleđu Dude Ivkovića
Mladi stručnjak prihvatio je da njegov tim bude rasadnik mladih talenata
Crveni krst, beogradska opština koja je iznedrila mnogobrojne sportiste i glumce, stvorila legende i mitove, napravila ljude... I dalje je “na Krstu” košarka broj jedan, iako je ekipa Radničkog godinama u nižem rangu, a ovog proleća, Marko Boltić i momci su uspeli da se vrate u KLS i, nakon 2012. godine, ponovo zaigraju u eliti.
Ovaj rezultat oduševio je sve kojima je igra pod obručima draga i bitna. Svesna je sportska javnost da je klub koji je u nasleđe ostavio Dušan Duda Ivković sa svojim bratom Pivom veoma značajan na sportskoj mapi, a o uspehu ekipe razgovarali smo s mladim trenerom Markom Boltićem, koji je mesec dana nakon potvrđenog povratka u elitu sumirao utiske za 24sedam.
- Pa i jesu i nisu se slegli. Ali smo u nekom ciklusu od početka kad sam došao, postojao je taj zamajac da u naredne tri-četiri godine pokušamo da se domognemo tog ranga i da pratimo izvođenje radova na novoj hali na Crvenom krstu. Mogu da kažem da smo skoro godinu dana poranili u toj priči, ali nije da nisam očekivao i verovao u to što je manje-više sledilo. Kad saberemo utiske, stvarno je fantastičan rezultat, ali idemo dalje, krenuli smo već da radimo na doselekciji, nema stajanja za nas – rekao je na početku razgovora Marko Boltić, pa nastavio:
Pročitajte još:
- Bićemo oprezni i u najavama i u svemu onome što sledi, ulazimo u rang koji je, u odnosu na sve ovo prethodne sezone, košarkaška sredina. Nema više tog amaterskog dela koji je pratio sve rangove, sve je dosta čistije, oprezni smo u tom smislu. Naš primarni cilj je promocija svega onoga što smo prethodnih godina radili. Izuzetno bitan momenat za nas je da se neki klinci afirmišu i da dobiju šansu u KLS-u, ali opet smo svesni toga da samo sa tim ne možemo da izađemo na megdan protivnicima i budemo sigurni da ćemo opstati u ligi. To mora da bude miks iskustva i mlađeg pogona, nemamo nikakav pritisak rezultata, verujemo u opstanak u ligi i sve što bude više od toga biće premija za prvu sezonu.
Stasavanje igrača i čoveka u Radničkom
- Sve ovo me je definisalo kao košarkaša i kao osobu, u kom smeru ću da idem životno. Bio sam na nekom raskršću pre nego što sam došao u Radnički. Međutim, to je apsolutno odredilo smer u kome ću životno da idem i osećam ozbiljnu pripadnost i izuzetno sam emociono vezan, što možda u neku ruku nije dobro, jer u pojedinim situacijama ne mogu strogo profesionalno da postupim. Opet kažem, guram koliko mogu i dokle mogu, i evo, u prethodne tri godine je to “win win” situacija. Sledi novi izazov, neko novo tržište i za mene i za momke. Videćemo, ne plašimo se, ne najavljujemo, ne pretimo, ali vrebamo iz prikrajka.
Kao i u svakom klubu, od velike važnosti su igrači iz njegove škole. Toga su svesni i Boltić i ostali koji rade na Crvenom krstu, pa se Radnički može pohvaliti i velikim brojem talentovanih i kvalitetnih igrača u mlađim kategorijama.
- Na dobrom smo putu. Pre tri godine, kada sam došao, za sedam dana sam sklopio tim, ali iz juniorskog tima sam uzeo jednog igrača, a ove godine na spisku sam imao sedmoricu. Stvari se pomeraju nabolje, i od te sedmorice, petorica će biti trenažno, a i konkurisati za igranje u KLS-u. To su sve mladi momci od 17-18 godina. Verujem u ono što radimo, kao i da će neko od njih istrčati ispred svih i napraviti iskorak dalje, da li je to NBA, verujemo u to, ali zašto ne i neka Evroliga. Ima mnogo primera gde su neki mladi igrači bili zanimljivi NBA klubovima kao neki prospekti. Pogotovo današnja mogućnost da se tamo ode sa 18-19 godina i da se u tom smeru, gledano sa strane NBA, nama daje za pravo da verujemo da to možemo da uradimo – istakao je mladi stručnjak, a potom otkrio ime igrača koji se već sada nalazi na radaru brojnih ekipa:
- Imamo jednog klinca, Lazara Stojkovića (2007. godište), koji je interesantan čitavom regionu. Imamo dosta upita za njega, ali zasad je vezan za neki naš projekat. Videćemo do kad ćemo moći da se borimo, ali dok nudimo to što nudimo, klinci će biti zainteresovani da ostanu ovde.
Jedan od ključnih momenata jeste taj kad igrač prevaziđe sredinu u kojoj se nalazi i kada dominira među seniorima, smatra Boltić.
- Trenutno nisu prevazišli sredinu, u smislu seniorskog staža. Kada on bude dominantan, ako to bude sledeće sezone ili one tamo, u Prvoj ligi, ili šta god da igramo, bićemo slobodni da sa roditeljima i svim ljudima koji zastupaju tu decu razgovaramo, jer nemamo potrebe i nemamo snagu da zadržimo dete, i klub treba da pogodi momentum, da i on ima neku korist od toga. To je jedna dvosmerna ulica. Mislim da Radnički može da bude jedan ozbiljan i zdrav poligon za mlade igrače, da u nekoj perspektivi dođu do većih klubova. Vidimo da se Zvezda i Partizan bore za dugogodišnju evroligašku licencu, i mi nemamo nikakav problem da radimo u interesu velikih, a samim tim i u interesu srpske košarke, i to je jedini naš cilj. Pošto Evroligu Radnički sigurno neće igrati, naš put je potpuno drugačiji, zašto da ne otvaramo vrata nekim klincima? – nesebično je konstatovao naš sagovornik.
Stranci u domaćim ligama i reprezentacija
- Sa sedam godina igrao sam kao stranac i nisam uopšte zatvoren po tom pitanju. Veliki upliv novca na domaće tržište donosi i otvoreno tržište, da stranci mogu da dolaze, a kad stranac dođe, on podigne kvalitet, hteli mi to ili ne. Samo smatram da ne treba neka određena granica da se pređe. Mi nismo zatvoreni, ali treba da se nađe mera, da igrač koji bude doveden to bude u svrhu nekog cilja. Da li je to razvoj mlađeg igrača ili rezultat kluba, ali ne treba da zatvorimo tržište, jer neće biti ni toliko para. To je realnost s kojom moramo da se suočimo. Ne možemo da izvozimo naše igrače a da ne otvorimo tržište za strance, iako posedujemo veliki kvalitet, pogotovo za region. E sad, ako se liga digne toliko, smatram da samo odabrani stranci treba da dolaze, da se ograniči njihov broj. U zemljama u regionu se stimulišu domaći igrači, oni su zaštitili domaće igrače, ali ih nema mnogo. Kod nas je velika baza, kuburimo s kvalitetom, ali najveći problem ovde su treneri, jer su malo plaćeni i zato odlaze u neke druge sredine, kao što je Kina, koja se otvorila kao ozbiljno tržište. Ovde za 30.000-40.000 ne mogu da rade u mlađim kategorijama, džaba i Jokić i Jović i ne znam ko kada mi dole to sve ne možemo da ponavljamo. Po meni su sve to statističke greške, zato što smo talentovana nacija. Međutim, do pre 10-15 godina smo izvozili talentovane igrače kamionima i vagonima, a danas oni mogu da se nabroje na prste jedne ruke, evo pogledajte koliko ih ima mimo Zvezde i Partizana u Evroligi… Moramo da se okrenemo proizvodnji i razvoju igrača, mislim da je to ključ svega. Ali tu treba da umešaju prste i država i Savez, da se obezbedi sistem finansiranja manjih klubova koji žele da se bave razvojem mladih igrača. Jer to je u interesu svih, Zvezde i Partizana, a na kraju i reprezentacije. Samo će benefite imati od svega toga, jer mi drugu reprezentaciju i Zvezdu i Partizan nemamo.
Pored dobre saradnje sa porodicama mladih igrača, neophodna je i saradnja sa trenerima i svima u mlađem pogonu, a u Radničkom su svi oni dodatno povezani.
- Ne mogu bez njih, oni su stub kluba. Trener juniora Nikola Nikolić je doneo takvu stabilnost. Ne moram nijedan dan da razmišljam o tome koliko igrača ću imati na treningu, već znam da mogu da povučem juniora da neometano radim, to je sistem. Rezultat je došao posle nekog rada, gde su nakon ne možemo izbrojati koliko godina naši juniori osvojili treće mesto u Jedinstvenoj ligi Srbije. Imamo mlađe pionire, gde Nemanja Mijailović odlično radi. Veoma je bitan motiv na dnevnom nivou kod tih trenera, ambicija, da im je to primaran posao, da preko dana ne rade drugi posao i dolaze istrošeni uveče. Posvećeni smo, ima nas malo, ali se pokrivamo i radimo mnogo više i možemo da napravimo neki rezultat, što je i pokazatelj ove tri sezone.
Radnički sa Crvenog krsta poznat je kao klub Dušana i Slobodana Ivkovića. Duda i Piva su načinili revoluciju, takvu da danas oni koji rade u klubu veruju da su im poznati i svetski priznati košarkaški radnici ostavili u nasleđe veliki komad istorije.
- Pa i oseća se i ne oseća se pritisak. Ne oseća se zato što znamo da radimo ispravnu stvar i znali smo da napravimo tu neku porodičnu atmosferu koja neće donositi dnevnu dozu pritiska da nešto moraš da uradiš. A s druge strane, kad pogledaš tradiciju, kad porazgovaraš s nekim, onda vidiš malo dalje od ove naše priče. Ljudi koji sa strane prate Radnički komentarišu da je ipak to veliki klub. Tada osetiš tu dozu pritiska koji ti je neko ostavio u nasleđe. Na kraju dana taj Duda Ivković se izborio za nešto što će budući sportisti u SD Radnički imati ne zna se koliko godina.
Trener se osvrnuo i na izgradnju sportskog centra "Radnički":
- Gradi se nestvaran objekat, izuzetan za naše uslove. Prosto mi deluje nemoguće da ću da doživim da za godinu i po budem u tom objektu, posle godina rada i igranja i ovde u Srbiji i u okruženju - rekao je Boltić.
- Izazovan je period pred nama, nosi veliku odgovornost, postavili smo zadatak sami sebi u klubu, zagrizli smo jako, pojavili smo se i u medijima, i ljudi će sada drugačije da nas gledaju, svaka greška će biti duplo skuplja. Svi smo svesni toga, ali na kraju dana, u sportu, ko ne voli pritisak, bolje da se ne pojavljuje. Sve je to za nas veliki izazov i ne plašimo se toga da idemo još jače - poručio je na kraju razgovora trener košarkaša Radničkog sa Crvenog krsta Marko Boltić.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari