Već dve decenije odjekuje isto pitanje: Ko je i zašto košarci ukrao Harisa Brkića?

Dve decenije, svakog 15. decembra, postavlja se isto pitanje – zbog čega? Dve decenije, svaki pravi i iskreni ljubitelj košarke seti se njega. Dve decenije, svakome zastane knedla u grlu. Dve decenije je prošlo od onog sumornog dana, dana kada nas je napustio – Haris Brkić.

Pre 20 godina, tog kobnog 20. decembra, Haris je ranije napustio trening Partizan. Na parkingu dvorane “Pionir” prišao je svom automobilu. A tamo ga je sačekao zlotvor koji je pucao u momka koji je bio i ostao sinonim za pravog sportistu. Ispalio je par hitaca u Harisa. Tri dana kasnije Brkić je preminuo.

Pročitajte još: Pre 20 godina dva pucnja su  zauvek promenila košarku

Dvadeset godina kasnije, legenda o igraču koji je imao najbolji dvokorak, kapitenu i prijatelju, živi, i živeće večno.

– Ja sam sto puta kazala da bih volela da me nazove taj, neka me sretne da mi kaže samo zašto. Meni njegova kazna više uopšte nije bitna. Ja nemam njega. Da li će on robijati, da li će on biti osuđen, meni to više ništa ne znači. Samo da mi kaže zašto je to uradio. Koja je to greška njegova bila, šta je on to toliko skrivio da on puca u njega? Samo zašto je to uradio. Ništa drugo. Ja nikome neću da kažem, ni policiji. Ma da me je nazvao… – iz ovih reči Harisove majke Radmile jasno je sa kakvim bolom ona živi već 20 godina.

Jedan od onih koji su svakodnevno delili dobro i zlo sa Harisom, i to godinama, bio je Miroslav Mića Berić.

– Bio je šmeker, dobar čovek. Nije bio previše otvoren, čak ni prema nama sa kojima je bio svaki dan. Plenio je jer je znao da se ponaša. Bio je prava ličnost za primer. Ja nikad sa njim nisam doživeo neku neprijatnost. Znao je da se šali, i sve u svemu bio je jedna kompletna ličnost – rekao je Berić, koji se prisetio i šta se sve desilo na dan kada je u Harisa pucano: – Jako kratko je bilo sve to. Bio je tri-četiri nedelje sa nama. Debitovao je u četvrtak u Suproligi protiv Ostendea u Beogradu, pa je bila Vojvodina u Novom Sadu u nedelju, i to se desilo u utorak uveče. Imali smo trening od 20 do 22 časa. Posle 15 minuta je izašao sa treninga jer mu nije bilo dobro i kad je izašao sve se to desilo na malom parkingu. Igrali smo “pet na pet”, i moja petorka je bila okrenuta ka tom ćošku odakle je Nikola došao. Tresao se i rekao: “Pucali na Harisa”. Istrčali smo napolje svi, i već je hitna pomoć došla da ga odveze. Ne znam… Možda je i bolje što ga nisam video tada.

20 godina od odlaska našeg Harisa!

📑https://t.co/Dx94tRAEZg#KKPartizan pic.twitter.com/1OC4mK6Q3h

— KK Partizan NIS (@PartizanBC) December 15, 2020

Haris Brkić je rođen 24. jula 1974. godine u Sarajevu. Košarkom je počeo da se bavi sa deset godina, kada je otišao na prvi trening u KK Bosna. Sa svega sedamnaest godina, Brkić 1992. godine prelazi u Partizan odakle je pozajmljen Borcu iz Čačka. U redovima čačanskog tima, Brkić je odigrao svoje prve minute u seniorskoj konkurenciji, nakon čega je ubrzo usledio povratak u Partizan, gde je za šest sezona osvojio tri titule šampiona države i tri nacionalna kupa.

U sezoni 1997/98, Haris Brkić je bio kapiten tima koji se plasirao na fajnal for u Barseloni. U sezoni 1999/2000, Brkić je igrao za podgoričku Budućnost, tim u kojem je započeo i sezonu 2000/01. Posle nekoliko nedelja, Haris se iz Podgorice vratio u svoj Partizan, ali je njegov povratnički staž u crno-belom dresu prekinut kada je na današnji dan, pre dvadeset godina, otišao u večnost.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi