Španci očajni posle poraza Nadala: "Kao da nosiš cveće na dedin grob, jeza niz kičmu, praznina u stomaku"

Najduže i najveće rivalstvo u istoriji tenisa imalo je svoje najnovije, a verovatno i poslednje poglavlje. Novak Đoković je lako pobedio Rafaela Nadala i plasirao se u osminu finala Olimpijskih igara.

Nije to, naravno, bio nivo tenisa na koji su nas navikli dvojica od trojice najboljih tenisera svih vremena. Đoković je apsolutno u daleko boljoj takmičarskoj formi, a ovaj meč posebno je pogodio sve u Španiji.

Vrlo zanimljiv komentar imao je Španski novinar Naćo Enkabo, koji je podelio svoje utiske i na samo zbog poraza Nadala, već i zbog suočavanja sa sve bržim završetkom jedne ere.

Prenosimo vam dao njegove kolumne:

- Ovog ponedeljka me je prijatelj pitao "Ima li šanse?"… "Ako izlazi na teren, znači da veruje da ima šanse. A ako on veruje, ko sam ja da sumnjam?" odgovorio sam. Mislio sam da Nadal čak neće ni igrati pojedinačno na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. nakon povrede butine koju je imao prošle nedelje. Mislio sam da je igranje u singlu previše rizično: mogao je da ugrozi dubl sa Karlosom Alkarazom i rizikuje ozbiljan poraz u drugom kolu Olimpijskih igara.

Nije uspeo da izbegne poraz, ali bar mu je unutrašnja vatra pomogla da popravi meč koji je išao ka apsolutnom masakru. Na polovini drugog seta, Nole je vodio sa 6:1 i 4:0. Na kraju, rezultat je bio 6:1 i 6:4. Taj rezultat boli i boli videti Nadala na milost i nemilost Đokovića koji je daleko od svojih najboljih vremena. To je kao nož u srce za Nadalove fanove: jer je protiv Srbina, jer je na šljaci, jer je na terenu Filipa Šatrijea, jer je u Parizu. Kao da su ti provalili u kuću i odneli skoro sve.

Boli i to što je možda poslednji Rafa-Nole meč imao tako ubedljiv rezultat, koji ne opravdava najdužu rivalstvo u istoriji tenisa. Bilo je to 60. poglavlje, okrugli broj, na terenu koji ih je najviše puta video u sukobu, i naravno, oseća se čudan osećaj u stomaku.

Videti ih kako ulaze na teren, jednog sa zavijenom butinom, drugog sa štitnikom za koleno, obojicu na pragu četrdesetih godina, stvorilo je osećaj praznine i siročadstva. Kao prvi put kada nosiš cveće na grob svog dede. Šta je bilo i šta više nije. Jeza niz kičmu i sećanje na srećne dane koji se neće vratiti.

Iako možda ne izgleda tako, ono što je Nadal danas uradio ima mnogo vrednosti. Bilo bi lako odustati od singla, izbeći poniženje od svog velikog rivala i fokusirati se na dubl sa Alkarazom. Ali vraćamo se na staro. Ko sam ja, ko smo mi, da sumnjamo u Nadala – napisao je Španac.

Nema se šta dodati, ne treba sumnjati u Nadala, a kamoli Novaka, koji je pre Olimpijskih igara bio u finalu Vimbldona.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi