Zorana Arunović stigla u Beograd: Jedva da sam spavala pre finala, ali sad mogu da kažem da sam osvojila sve!

Srbija je u noći između četvrtka i petka dočekala prvu zlatnu medalju sa Olimpijskih igara u Parizu.

Zorana Arunović večeras je doputovala u Beograd, gde su je na aerodromu "Nikola Tesla" čekali pogača i so, pošto je pre nekoliko dana u paru sa Damirom Mikecom osvojila zlato u disciplini vazdušni pištolj miks 10m.

Zanimljivo, Zorana je u srpsku prestonicu doputovala sama, pošto je Damir odlučio da još nekoliko dana provede u Parizu kako bi pružio podršku ostalim srpskim sportistima u njihovim borbama za medalje.

 - U avionu sam prvi put ostala sama sa svojim mislima. Salvetama sam brisala suze. Težina kamena koji je pao sa leđa je neprocenjiva - prve su Zoranine reči po dolasku u Srbiju.

A na aerodormu porodica, ljudi iz streljaštva, prijatelji... Dirljive scene, suze niko ne krije. Ni oni koji su je čekali, ni Zorana koja je dočekana. Ne zna šta će sa cvećem i poklonima koje je podobijala, a oko vrata sija najsjanija moguća medalja.

Obajsnila nema je Zorana kako je izgledala noć pred finale, koje je zakazano za 9.30 ujutru.

- Odakle da krenem, bila je jedna topla noć sa visokom temperaturom bez klime, jedna emocija koju je neophodno bilo neutralisati kako bismo mogli da nastupimo u finalu. Spavala sam od pola jedan do četiri ujutru, znala sam da me čeka meč za zlatnu olimpijsku medalju. I sa Jelenom sam u pižami šetala oko sela.

A onda je došlo i to finale.

- Damir i ja smo se uvek oslanjali jedno na drugo. Nije bilo lako, baš je bilo zahtevno i mentalno. Ne prepustiti se tome da si već osvojio medalju. Teško je bilo, ali hvala Jeleni koja je bila tu da me vraća na pravi put zajedno sa mojim sportskim psihologom, to je gospodin Đorđe Ćurčić. Oni su našli način da se ne opustim. Mislim da smo to vrlo dobro uradili. Mogu slobodno da kažem da smo Damir i ja klasa!

Došao je i tajm-aut posle dve serije izgubljene za po 0,1.

- Nisam gledala rezultat taj uopšte, a uopšte se ne sećam šta nam je Jelena rekla kada nam je dva puta prišla.

Jelena Arunović, Zoranina sestra i trener je poželela da konferenciji da jedan ozbiljniji ton.

- Doživela sam mnogo emotivno jer sam znala da je to jedino što nam nedostaje. Znale smo da su veće šanse da ne uspete. Celu godinu smo tome posvetili, nameštali smo glave za ovo ceo život. Nažalost u individualnom nastupu je finale pobeglo. Nekako smo, teško, preživeli. Mnogo stvari se u finalu dešava i vi ne možete da se setite svega. Mislim da smo uspeli da iznesemo borbu na putu za zlato, potpuno smo obeshrabrili Turke. Plakali su na kraju, ali šta da radimo, mi smo ovog puta bili bolji za dlaku.

Zorana se nadovezala.

- Mislim da je to finale zapravo pokazalo koliko je streljaštvo dobar i zanimljiv sport.

Pojavila se sramotna i suluda teorije kako je brat i trener Damira Mikeca Goran sa tribina čegrtaljkom signalizirao Jeleni Arunović kada da duzme tajm-aut.

- Malo je drugačija ta priča. Pripremili smo se dobro, ušli u salu i tamo nas sačekala grupa turskih navijača koja je bila nenormalno glasna. Da ja čujem čegrtaljku sa vatrene linije, to je nemoguće. Imali smo mi taktiku ranije za tajm-aut, znali su Zorana i Damir kako će mi reagovati sa klupe ako se desi ovo ili ono. Nikakivih tajnih signala ili bilo čega sličnog nema. Goran i jas mo čak smišljali ometajuće faktore na treninzima kako bi bili otproni na ono što ih čeka na takmičenjima. Mi koristimo čegrtaljku na treninzima da pravimo buku - kaže Jelena Arunović.

Zorana, da li znate da je pola Srbije koketiralo sa srčanim udarom tokom finala. Da li biste nešto menjali?

- Uh, zanimljivo. Niko ne pita da li sam ja koketirala sa srčanim udarom (smeh). Nisam, ali da je potrajalo ko zna. Možda bih napravila da borba bude malo lagodnija u našu korist, ali s druge strane, koja je onda draž, ako ne pobediš sa 16:14. Ovo je onako kako bi trebalo da izgleda finale olimpijskog sporta. Gubili smo, nismo se predali, imali su dva meč poena i nismo se predali. Treba da dobijemo medalju i za otpornost na sve frustracije. Mislim da je ovo medalja koju ću pamtiti celog života baš zbog načina na koji smo došli do nje.

Uvertira u takmičenje u miksu nije bila onakva kakvu su svi očekivali. Zorani je za dlaku izmaklo finale, a Damir je svoje završio na 7. mestu.

- Posle pojedinačnih nastupa, kada želiš samo da se sklupčaš i tuguješ, nađeš način da izdržiš. I onda dođe zlato i možeš da se prepustiš svim emocijama kojima do tada nisi mogao. Znam samo da sam rekla "Damire, Damire, mi smo olimpijski šampioni". I onda smo pali i sve ste videli. U tom trenutku je izašlo sve ono što smo radili svih ovih godina, ne samo na ovim Olimpijskim igrama.

Jelena je opisala svoj osećaj u trenucima slavlja.

- Znam da smo se Goran i ja zatrčali jedno na drugo, bilio je to pravo jedno veselje i slavlje. Bili smo srećni i šokirani što nisu iskoristili priliku, ali bih bila tužna da jesu. Ali ne bi bilo enzasluženo ni da je Turska pobedila. Stvarno nam je svima bilo teško, kao i vama. Na kraju smo mi pobednici i to je ono što se računa. Goran je imao samopouzdanje da će sve biti baš kako i jeste bilo i ja mu ponovo čestitam na tome.

Zoranina poruka da kraj.

- Nadam se da je neko dete ovo gledalo i videlo koliko je zanimljivo, pa poželelo da se bavi sportom, onda olimpijska medalja zaista ima pravu vrednost. Sad posle zlata olimpijskog na red dolazi i moj pas. Dugo ga želim i stiže za neke dve nedelje. (smeh). Ja sam zaista sve osvojila, želela sam da kada budem pri kraju mogu da kažem krug je pun, sve sam osvojila. Ne mora da znači da ću da završim karijeru, ali ja sam sad mirna i to je to!

Dodala je olimpijska šampionka još jednu stvar.

- Hvala misiji OKS, ljudima iz senke. Sakupili su se sportsiti, zaigrali smo kolo, bilo je i podvriskivinja, tortica... Videlo sam da su ljudi srećni što smo uzeli medalju. Zahvalna sam onome ko je smislio da nas dovede u olimpijsko selo i organizovao sve to. Nadam se i verujem da ćemo imati mnogo medalja jer zaista imamo mnogo velikih sportista.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi