Novak osvojio medalju, pa otkrio gde su deca u bitnom meču, a onda je progovorio i o Alkarazu
Najvažnija je podrška porodice
Pobedom nad Lorencom Musetijem, Novak Đoković je uzeo novu medalju na Olimpijskim igrama. Trijumfom nad Italijanom, Đoković je osvojio srebro, a u nedelju će igrati sa Karlosom Alkarazom za zlatnu medalju.
Još pre dolaska u Pariz, Novak je istakao da želi ono jedino što mu u karijeri nedostaje, zlatnu olimpijsku medalju, a nakon trijumfa nad Musetijem, prilikom razgovora sa srpskim novinarima, Đoković se dotakao i svog stanja, s obzirom da je na Igrama stigao samo mesec dana nakon operacije, a bol u kolenu osetio je i u četvrtfinalu sa Cicipasom.
- Posle razgovora sa vama sam radio testove, radio sam terapiju do duboko u noć, bio je dobar osećaj, bilo je mnogo terapija, sa fizioterapeutom Miljanom. Nije ozbiljnija povreda. Nije bilo nikakvih smetnji, kretnji, drago mi je što sam prebrodio veliku prepreku u mojoj OI karijeri. Tri od četiri puta sam gubio, sada mi je srce puno, ovo je velika stvar, ali želim zlato u nedelju - priznao je Novak i istakao da je mladi Španac veliki rival:
- I Alkaraz i ja smo u finalu bez izgubljenog seta, on je blagi favorit u nedelju zbog rezutlata skorašnjih, to je njegova omiljena podloga. Igra na svim podlogama odlično, kompletan je igrač. Krasilo je to i moju karijeru, sposobnost da se prilagodim. Igrali smo prošle godine ovde, pobedio sam, ali dosta se toga promenilo. Dominirao je u finalu Vimbldona, ali mislim da sam drugačiji igrač nego pre tri nedelja. Bolje se krećem, mislim da nema jasnog favorita, ali da je on bolje.
Pročitajte još:
Ako je neko ove sezone znao da namuči novaka, to je Karlos Alkaraz, ali Đoković ne želi da razmišlja o duelima iz prošlosti, već je sada glavni fokus na onome što predstoji.
Nisu odlučili kada će finale
- Još nisu odlučili, tako da ćemo videti šta će biti. Ne mislim da je prednost značajna ni za mene, ni za njega.
- Pa ne vredi da se bavim reprizama, svaki meč novi je priča za sebe. Ulazim u meč sa najvećom željom, posvešćenošću, biće najveći izazov. Ne treba trošiti reči, 21 godinu ima i šta je sve uradio, znam šta mi je činiti - naveo je Đoković i priznao da oseća pritisak, ali da je on, ovog puta, najveći mogući.
- Sam sebi nabijam ogroman pritisak da mnogo godina moram da uđem u finale. Imam veću medalju od bronze, prolazilo mi je kroz glavu i pre i tokom meča, tenzija je ogromna. Hvala svima na podršci, bilo je dosta naših ljudi.
A na tribinama, Novak je kao i uvek imao veliku podršku svoje porodice.
Rasprava sa sudijom
- Ovaj, nisam njega opsovao, on je to mislio i tako, dao mi je tu opomenu, praštao mi je neke druge koje sam prekoračio. Nervoza je velika, znojiš se i onda to između poena. Ne kažem, to su pravila. Idealna nisu, ne znam zašto se žuri između gemova. Dok dođem na klupu 20 sekundi mi je otišlo, 40 ostaje. Neke sudije to tolerišu, neke malo manje. Sve je u redu.
- Da, da, prisustvuju prvom finalu, možda i jedinom, ne znam do kada ću igrati, veliko zadovoljstvo je imati ih tu, sin koji prati tenis više od Tare, ali Tara prati na drugačiji način, ona gleda, pa malo crta. Njihova podrška mnogo znači, pogotovo tokom turnira sam imao porodičnu atmosferu. Pritisak je veliki, očekivanja su za mene i od mene uvek najveća. Zahvalan sam što sam u finalu - rekao je on i otkrio gde su bili Tara i Stefan dok se tata borio za medalju:
- Drugari su im neki došli, juče su došli, koji žive u Parizu, igraju soni, igraju se po parkovima - dodao je sa osmehom Novak.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari