Ugostili smo prave šampionke, i u sportu i u životu! Ovo je sportska priča naših srebrnih paraolimpijki! (FOTO, VIDEO)
Borislava Perić Ranković i Nada Matić ulepšale dan redakciji 24sedam, a mi želimo da se i čitaoci isto tako osećaju
Teško je opisati koliko se pozitivne energije danas razlilo po redakciji portala 24sedam.
U goste su nam došle dve velike šampionke, dve heroine, dve moćne žene, dve duše koje su ponele teret koji je većini nas nezamisliv.
I ne samo ponele, nego ga i iznele do najviših svetskih vrhova. Uzdigle su se uprkos svemu što ih je snašlo i postale vrhunske sportistkinje.
Sa Paraolimpijskih igara Borislava Beba Perić Ranković i Nada Matić vratile su se sa tri medalje, sve tri srebrne - dve u dublu i jednom u pojedinačnoj konkurenciji.
Pročitajte još:
PUNIH 17 GODINA OSVAJALE NAJVEĆE MEDALJE
Dug su put Beba i Nada prošle da bi danas bile tu gde jesu, da bi mogle da se okrenu i pogledaju više od 20 godina unazad i kažu - uspele smo u životu! A uspele su i te kako. O tome govori više od 50 odličja koje zajedno imaju sa najvećih takmičenja. O tome govori i nestvaran podatak da se u poslednjih 17 godina ni sa jednog takmičenja nisu vratile bez bar jedne medalje oko vrata!
Zaključno sa pomenuta tri srebra iz Pariza. Zbog toga razgovor počinjemo pitanjem - kakav je osećaj osvajanje novih paraolimpijskih medalja?
24sedam/Katarina Mihajlović
- Kako da kažem, sve je to nestvarno još uvek, jer je za kraj igračke karijere svima uvek želja da se oproste s medaljom. Naravno, pre samog odlaska u Pariz, da nam je neko ponudio bronzu ekipno, verovatno bismo oberučke to prihvatile da se ne patimo. Međutim, kada smo prošle tako kako smo prošle, spasile dve meč-lopte u četvrtfinalu protiv Francuskinja, zatim lagano dobile Korejke, a onda nam je falilo malo sreće protiv Kineskinja... Nekako, kad se sve to poklopi, veoma lepa priča, puna emocija. Utiske ćemo srediti kada sve ovo prođe i kada budemo ostale same sa svojim mislima - kaže Beba za 24sedam, a Nada dodaje:
- Veliki je to uspeh, s obzirom na to da svaki sportista sanja da se plasira na Paraolimpijske igre, a još doći do medalje, pogotovo srebrne... Osećaj je fenomenalan, iako još nismo svesne toga što smo uradile.
Da li može da se kaže da ste vi na to navikle, budući da imate veliki broj medalje, pa i paraolimpijskih?
- Ne znam, navikle smo sve naše navijače i porodicu, ali nije lako doći do medalje. Mnogo je tu odricanja, prvenstveno trpi porodica da biste vi došli do nekog rezultata. Svi misle da je to lako, ali odricanje je veliko, žrtva je velika, ali kada dođete do medalje, onda se nekako sve to isplati - kaže nam Nada.
SVAKA JE TEŠKA NA SVOJ NAČIN
Da li je moguće uporediti "težinu" ili značaj olimpijske medalje sa onima sa svetskih i evropskih prvenstava?
- Svaka je teška na svoj način. Jednostavno, svako želi da vas skine sa trona i da se on postavi na vrh. Morate da se izborite sami sa sobom, pa onda sa protivnicom, a onda i sa, što mi kažemo, "pardonima" koji se dešavaju tokom meča. Morate bili mnogo psihološki jaki, da ne pokleknete, da ne padnete u neku minus fazu. Jednostavno, da se izvlačite i kada su teške situacije, da biste došli do nekog rezultata koji ste želeli - poručuje Beba.
Ni Nada ne pravi veliku razliku među odličjima...
- Svako je značajno na svoj način. Kod nas se i Paraolimpijske igre i Svetsko prvenstvo održavaju svake četiri godine, ali je paraolimpijska medalja možda značajnija.
Da li je druženje sa ostalim sportistima izraženo kao i kod sportista koji nemaju zdravstvene probleme tokom Igara?
- Da, to je ta priča... Mnogi sportisti iz raznih sportova se nađu na istom mestu. Ove godine strelci nisu bili sa nama u selu, na prošlim Igrama nisu bili biciklisti, nekako uvek neko izostane. Ali veliki broj sportista bude smešten na jednom mestu i onda viđate sve njih, u većini slučajeva se ne znate, ali se sretnete negde u kantini ili dok šetate selom i to je prelep osećaj - otkriva Beba.
24sedam/Katarina Mihajlović
Bude li vremena i da se navija za druge sportiste?
- Nađe se vremena! Borislava i ja smo prve nastupale u dublu, a ostali sportisti su nas gledali preko TV-a u našoj paraolimpijskoj kancelariji. Tako smo i mi njih pratile kad smo imale vremena. Navijali smo jedni za druge - opisuje Nada doživljaje iz Pariza.
KRAJ DVE BLSITAVE KARIJERE
Paraolimpijske igre bile su poslednje takmičenje za Borislavu Perić Ranković, zanima nas hoće li joj nedostajati profesionalno igranje stonog tenisa.
- Mislim da neće. Možda će biti neka rupa u tom rasporedu jer dosad je sve bilo usmereno na razmišljanje da se stigne na trening, da se odradi trening, pa kad se vraćamo treba uraditi ovo ili ono... Biće verovatno više slobodnog prostora, ali u budućnosti imam neke ideje i vizije čime bih se bavila, tako da će te "rupe" trajati jako kratko.
Nada nam zatim otkriva da je i ona sa Parizom zaključila svoj put profesionalca.
- Nažalost, tako je. Htela sam još prošle godine da napustim stoni tenis, ali je Borislava bila toliko uporna da sam se na kraju plasirala i otišla na Paraolimpijske igre. I evo, i ja se opraštam srebrnom medaljom. Sa trona odlazimo u penziju!
Beba i Nada odlaze u više nego zasluženu sportsku penziju, pred njima je nova faza života, a mi im želimo da i u njoj budu podjednako uspešne kao i u stonom tenisu.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari