Dan kada je Milica ispisala istoriju srpskog sporta! Zbog nje i Galeta smo svi čuli za tekvondo (VIDEO)

Do 11. avgusta 2012. godine za tekvondo u Srbiji je čuo samo onaj "ko je morao". A onda se tog dana sve promenilo.

Tokom dana su sa Olimpijskih igara u Londonu počele da pristižu vesti kako "neka tamo" Milica Mandić, devojčurak od 20 godina, ređa pobede na borilištu. Jedna, druga, treća...

Već tada je bar pola Srbije "znalo sve" o tekvondou, a kada je u kasnim večernjim satima, uz direktan TV prenos naša Mica stigla do olimpijskog trona, već je cela Srbija postala ekspert za lik i delo mlade šampionke.

 

 

Odjednom su svi znali i za njenog trenera Dragana Jovića i za TK Galeb u kom su zajedno kovali i iskovali olimpijsko zlato. A to je proces koji je daleko od očiju javnosti trajao punih deset godina!

Radili su, nisu mnogo pričali, tek kada bi se neko od novinara prisetio da u Srbiji postoji i tekvondo kao sport, ali su znali šta hoće. I što je još važnije - kako to da postignu.

Tog 11. avgusta 2012. godine Milica Mandić postala je olimpijski šampion. Tog 11. avgusta 2012. godine započet je trofejni niz srpskog tekvondoa, koji traje i danas.

Naši se borci po pravilu vraćaju sa medaljama gde god da odu. Sve je više dece na treninzima i nema dileme da će uspesi trajati i trajati.

A Milica Mandić? Ona je osvojila još "poneku" medalju na najvećim svetskim takmičenjima. A onda se, tiho kao što se pojavila u životima navijača, povukla.

Bez mnogo buke i priče otišla je na svoje poslednje Olimpijske igre u Tokio prošle godine. I stizale su vesti o pobedama jedne devojke od 30 godina.

Jedna, druga, treća... Pa sve do one u finalu. Do druge zlatne olimpijske medalje! Bolji kraj karijere nije moguć.

Bravo, Milice! Čestitke još jednom. I, naravno, hvala što smo čuli za tekvondo i što medalje i dalje pljušte!

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi