Odlazak Veličanstvenog ratnika Vaskeza! Boks je siromašniji za jedno ogromno srce, pamtiće se njegove borbe sa Rafom (FOTO/VIDEO)

Svet boksa iskreno je potresen preranim odlaskom meksičkog ratnika Izraela Vaskeza. Legendarni ratnik preminuo je samo nekoliko nedelja pre nego što bi napunio 47 godina. Rođendan bi mu pao tačno na Božić.

Popularni "Manjifiko" ("veličanstveni", što i jeste bio) bio je trostruki šampion superbantam kategorije (do 55 kilograma), ali nije zato ušao u legendu. Imao je stil koji je jako, jako zabavan za gledanje, a pritom je uvek imao poštovanja prema protivnicima, bio je lak za saradnju i nema osobe u boksu koja ga nije volela i poštovala.

Vaskez je bio veliki borac, čovek koji je imao ogromno srce i beskonačnu hrabrost, a svoje bokserske kvalitete je stalno dokazivao tokom cele karijere. Bio je WBC i IBF šampion, ali će ipak ustati najviše upamćen po svom zaista neverovatnom rivalstvu sa još jednim meksičkim velikanom - Rafaelom Markezom (Rafa je mlađi brat jednog od najvećih meksičkih boraca ikad, Huana Manuela Markeza).

Njih dvojica su četiri puta ulazili u ring, a prve tri borbe su prosto klasici sporta, a jedino je četvrta bila razočaranje. Svaka od te tri borbe bila je kandidat za borbu godine. Iako su starije, apsolutno vam preporučujemo da izdvojite vreme, sigurno vam neće biti žao ako imate i malo simpatija prema boksu.

Tanjug/AP Photo/Mark J. Terrill, File

 

Pre nego što krenemo na te borbe, treba da pomenemo da se Vaskez tukao i sa drugim izuzetnim borcima, kao što su Oskar Larios, Ever Beleno, Horhe Hulio i Džoni Gonzales. Manjifiko je pred kraj karijere imao problema sa okom, koje je oštetio u brutalnim ratovima sa Rafom. Povukao se 2010, sa respektabilnim skorom od 44 pobede i pet poraza.

Kao što rekosmo, počeo je 1995. a šansu da se bori za svoju prvu ozbiljniju titulu dobio je 1999. Taj meč je izgubio od Markosa Likone. Za sledeću priliku čekao je tri godine i onda je usledio meč za upražnjenu privremenu WBC titulu u super bantam kategoriji. I tu je Manjifiko izgubio, ovog puta od Lariosa, koji se tako revanširao za poraz neku godinu ranije.

Profimedia

No, Vaskez je bio pravi ratnik, veliki čovek i nastavio je vredno da radi i da se bori i da prolazi kroz kvalifikacije, da bi tek 2005, punih 10 godina od početka karijere dobio priliku da se bori za najveći trofej do sada - upražnjenu WBC titulu i pojas časopisa Ring (takozvana "linealna" titula, odnosno ona koju nose borci koji se smatraju "pravim" u toj kategoriji").

Vaskez je pobedio u tri runde i postao šampion. Pošto je imao dve odbrane, borio se sa Gonzalesom u verovatno borbi godine 2006. U tom okršaju Vaskez je dva puta pao na pod, ali se oba puta podigao i na kraju nokautirao protivnika.

Profimedia

Ta borba je savršeno oslikala njegov karakter - nikada nije odustao, čak ni kada se činilo da je poraz neizbežan.

Posle toga je usledilo ono po čemu ga svi pamte - epska saga sa Markezom, koja je trajala od 2007. do 2010. godine. Mnogi je porede sa legendarnim rivalstvima poput Gati-Vord i Morales-Barera, a svakako je jedna od stvari koja je obeležila prvu deceniju 21. veka u boksu.

Prvi meč, u martu 2007, pokazao je svima kakva drama će uslediti. Markez je u prvoj rundi slomio Vaskezu nos, ali je ovaj nastavio da se bori kao lav. U trećoj rundi je čak oborio Markeza. Ipak, povreda nosa je bila preozbiljna i Vaskez je morao da preda meč posle sedme runde (Cela borba).

Usledio je revanš koji je ušao u istoriju - Ring magazin ga je proglasio borbom godine. Treća runda tog meča i danas važi za jednu od najspektakularnijih u istoriji super bantam kategorije i kao bokserski klasik. Obojica su krvarila, a nijedan nije hteo da ustukne, nego stajali jedan ispred drugog u brutalnoj razmeni koja je trajala od prvog do poslednjeg gonga. Ne postoji niko u publici ko je ostao da stoji, a obojica su nagrađena ovacijama.

Vaskez je na kraju slavio tehničkim nokautom u šestoj rundi (Cela borba).

Treći meč, možda i najbolji od svih, doneo je još jednu titulu borbe godine. Dvanaest rundi čistog rata. Vaskez je preživeo nokdaun u četvrtoj rundi, borio se sa dubokim posekotinama iznad oba oka, i uspeo je da obori Markeza u poslednjim sekundama meča. Pobedio je podeljenom odlukom sudija (Cela borba).

Četvrti i poslednji meč je došao 2010. godine. Vaskez je u ring ušao posle tri operacije mrežnjače. Markez je slavio nokautom u trećoj rundi, i tako izjednačio skor u njihovom rivalstvu na 2-2. Bio je to daleko najslabiji meč u seriji, ništa u njemu nije bilo za pamćenje, ali je nekako kosmička pravda da ova dvojica veličanstvenih ratnika na kraju imaju skor 2:2 u međusobnim orkšajima.

Brojni su oproštaji u svetu boksa, a tek će uslediti jer je Vaskez prosto bio voljena figura.

Israel Vaskez je bio više od boksera - bio je ratnik starog kova koji je u ring unosio srce mnogo veće od njegovog tela i učinka u ringu. Njegove borbe sa Markezom nisu bile samo sportski događaji, bile su to epske priče o volji, hrabrosti i odlučnosti i ratničkom duhu.

Ima mnogo boksera sa boljim skorom, mnogo sa daleko većim dostignućima od Izraela Vaskeza, ali je malo njih koji se mogu meriti po čistom srcu i prostoj zabavi koju je nudio ljubiteljima boksa. On i Rafa su napravili boksersko remek-delo koje će se zauvek pamtiti i izučavati.

Iako se danas opraštamo od Izraela, njegovo delo će živeti.

Počivaj u miru, Manjifiko.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi