Reprezentacija Srbije je nacionalno dobro! Bulut za 24sedam otkrio šta mu predstavlja bronza iz Tokija!

Nijedan kraj nije lep, rekao nam je Dušan Domović Bulut u prazničnom intervjuu. Najbolji basketaš sveta svih vremena iznenada je morao da okonča karijeru, razlog je bila povreda, ali i pre nego što je stradalo koleno, Dušan je negde duboko u sebi znao da je to ta sezona, sezona nakon koje će se posvetiti drugim akcijama u svetu basketa, porodici, igranju sa drugarima, snoubordu.

Ali i pre nego što je bilo jasno da je kraj stigao, bar što se igračkog dela tiče, na sjajnu karijeru mnoga dešavanja sa strane su bacila senku. Pre toga je eliminisan iz nacionalnog tima, što je uzburkalo basket svet, a Dušan nije želeo da se oprosti na taj način, već se otisnuo u Ameriku, gde je postao prvi Evropljanin koji je igrao u najjačoj basket ligi na svetu. Međutim, gorak ukus nije prolazio, žal za zlatom iz Tokija i dalje je bila u njemu. Četiri pune godine kasnije, o svemu što se događalo pre, tokom i posle Olimpijskih igara, Dušan govori sa osmehom.

Za 24sedam, Domović Bulut je priznao da mu bronza sa Igara nije najveći uspeh. 

- Ne, ne, meni to nije najveći uspeh, ali možda čak i neuspeh. Pa mi smo imali jednu generaciju koja je bila u tom trenutku najbolja generacija igrača na celom svetu. Znači, mi smo imali grupu od jedno osam, devet igrača koji, ko god da je otišao tamo uzeo bi medalju i naši cilj je bila ta zlatna medalja i moj cilj je uvek bila ta  zlatna medalja, nismo uspeli u tome, iako ne mogu da budem nezadovoljan kao odlikovan olimpijac, ponovio sam to sto puta, mislim da je bilo jako različitih problema i iskušenja pre toga, samim prebiranjem u savezu, pre toga korona koja je potrefila ceo svet, a ne samo naš sport, tako da je kroz taj neki period koji smo se mi kao nešto kratko pripremali za te Olimpijske igre, nije prošlo kako treba i mislim da ta medalja ipak, ne možemo da kažemo da smo nezadovoljni, jer smo je osvojili, evo, sledeće Olimpijade nismo bili blizu te medalje i mislim da će sledeće u Los Anđelesu biti još teže doći do te medalje. Imali smo jedinstvenu priliku da uzmemo tu zlatu medalju, baš jedinstvenu priliku i to je u stvari šteta što se nije iskoristilo - istakao je Bulut u razgovoru ta naš portal, pa naveo da je jedan od razloga bio i taj što se neki ljudi u savezu nisu interesovali za basket:

- Jednostavno neki čelni ljudi u tom trenutku u savezu nisu bili toliko zainteresovani za, ili su nedovoljno ozbiljno shvatili kako treba da izgledaju pripreme. Jedna polovina nije imala autoritet da se nametne, drugi nisu hteli da traže neke stvari koje su potrebne za te pripreme, da bi sačuvali svoje mesto, a ovi koji su trebali to da rade, nisu radili svoj posao. To je jednostavno bilo malo čudno. Na neko moje insistiranje da počne sa nekim pripremama i nekim organizovanjem prijateljskog turnira, krenuli smo tek u aprilu mesecu, a u julu su Igre. Pre te neke inicijative, moje lične da krenemo s tim, nije se znalo šta je čija odgovornost, znaš. Svi su hteli da budu deo toga, a niko nije hteo da snosi odgovornost, možda samo rezultate. Tu je došlo do nekog problema, kasnije, neki tim koji je bio biran po karakteru, a ne prema nekim stvarima koje su u tom trenutku bile tendencija, meni lično nije odgovarala, taj sastav, ali opet ti momci su toliki pobednici da posle tog poraza u polufinalu, mislim da je najbolje za moju karijeru bila što sam bio okružen njima, što sam znao posle tog poraza, da su spremni ljudi da iskoče iz aviona pre nego da odu kući bez medalja. Bili smo onako izabrani po karakteru, ali te pripreme su loše vođene, nismo bili dovoljno dobro uigrani. Nije se znalo tačno koji sastav odlazi i to sam ponovio da jednostavno, prvi put kada smo ušli u problem, nismo znali kako da ga rešimo. Kada smo prvi put počeli da gubimo sa nekom malo većom koš razlikom, jednostavno nismo znali kako da rešimo, nego smo se totalno raspali u tom polufinalu i jednostavno nismo kao ekipa, nismo bili spremni za tu zlatnu medalju, iako smo na papiru imali prvo dobar sastav.

Tako ekipa sastavljena iz sjajnih pojedinaca - Aleksandar Ratkov, Dejan Majstorović, Mihailo Vasić i Dušan Domović Bulut, u tom trenutku nije mogla individualnim rešenjima da okrene meč.

MN Press

 

- Pa, nije, zato što ja mislim da kolektivni duh je nešto što krasi sve najbolje. Limitirani smo malo bili u nekim situacijama i kažem, nismo bili kao tim prošli kroz neke situacije gde je neka naša uigranost bila možda manja nego što bi trebala za taj nivo takmičenja. Bili smo dobro skautirani od Rusa koji su, opet, na neko njihovo insistiranje imali savete od trenera koji je trenirao dva momka u toj reprezentaciji i znao je sve mane, ne samo njihove, nego i cele ekipe. Jednostavno im se otvorilo kroz neki dobar početak i dobar neki skauting. Ali, kažem, mislim da smo mi bili mnogo kvalitetnija ekipa i da smo došli u nekom drugačijem sastavu da bi odbili taj nalet i imali mogućnost na neko i strahopoštovanje i na lično, individualno iskustvo da iznesemo taj meč do kraja, ali to nismo imali - objasnio nam je Dušan i otkrio kako danas gleda na tu situaciju:

- Da, mislim, neuspeh je, ali pogledajte sadašnju situaciju. Mi smo trenutno sa reprezentacijom bili drugi na Evropskom prvenstvu, na koje su otišle reprezentacije sa mladim ekipama. Mi smo otišli sa najjačim sastavom da bi se vadili iz problema sa Igara. A opet smo  završili Evropsko prvenstvo sa tri pobeda i dva poraza. Mi celokupne godine imamo, kao reprezentacija, sedam pobeda i šest poraza. Što je posle neke dominacije od prethodne dve godine, kada smo bili na 100%, a one prethodne na 90% pobeda, ti padaš na 50%. To je jako jedan veliki pad. Čak i ekipa Uba, Partizana i Limana, koji su ove godine otišli na to završeno takmičenje, svi su ispali u ranoj fazi, grupnoj ili četvrtfinalnoj, što je jako rano za ispadanje takvih ekipa kao što su naše, koje su totalno profesionalne i sa takvim kvalitetom. To se, nekako dokazuje da ova godina po nekim standardima nije dobra. I onda kažem, uzimamo parametar da smo bili ipak nekad treći na Olimpijskim igrama. 

Ali, dobro je svima u sećenju i emocijama ostalo zabeleženo, od te ekipe se očekivalo zlato i to će biti zauvek upamćeno. Bronzanoj medalji se malo ko radovao, a tek kada se stišala buka, kada su se vratili svakodnevnim obavezama, igrači su bili svesni velikog uspeha.

Srbija ima sve veći broj igrača, što raduje, ali sa druge strane, mnogo njih je u programu nacionalnog sastava, kako nam je objasnio Bulut, stvara se veštačka konkurencija.

- Pravi se na pripremama neka lažna konkurencija, sa puno igrača, a već se zna sastav. Znaš ti praviš neku laž, umesto da se uloge bolje raspodele, ali to struka treba da rešava. I, mislim, ne samo da rešava, nego da analizira, ali da analiziraju neki drugi ljudi, ljudi koji nisu pristrasni tim igračima ili tom sastavu. To treba neko sa strane, da se vide tendencije gde će taj sporta da bude za četiri godine. Na koji način će se igrati za četiri godine. Mislim da smo imali jako dobar neki zalet pred te Olimpijske igre, ali smo nekako stali. I opet, taj sastav, nekako to mene nije bilo dovoljno dobro da ti očekuješ tu medalju. Ne samo da ideš na medalju, nego da očekuješ. Bilo je tu evidentnih problema od početka takmičenja. Nije to sad da smo mi kao izgubili, jer smo igrali dobro, pa smo izgubili u četvrtfinalu, pa kao ne znam. Ub je na završnom turu stvarno izgubio nekim ludačkim šutevima, ali je puno puta pobedio na taj način, tako da ne može to da se uzima kao nešto. Ali, nekako sama tendencija, oseti se neki pad neke ideje kako treba to da se igra i ideje možda kako to treba da izgleda za četiri, za osam godina, za dvanaest godina i nešto.

Jasno je da se u svemu tome primećuje i kako je entuzijazam opao, a da su finansijski uslovi postali mnogo važniji. Nekada je basket bila igra ispred zgrade, a danas polako prelazi u biznis.

- Ipak, znaš, ne možeš nekim ljudima i zameriti da pokušaju da reše svoje egzistencijalno pitanje. Ali opet treba biti dovoljno profesionalan, da shvatiš da pogotovo
reprezentacija ne treba da služi materijalnoj i ličnoj svrsi, nego da je to, ja kažem, državno,
glupo je reći državno, to je delo svih nas, to je nekako nešto što se tiče svih nas.

Neko nacionalno dobro...

- Evo, to je tačno što si rekla. To je nacionalno dobro i tako treba da se ophodi u svakom trenutku. Iako imaš neke možda dobre rezultate i loše rezultate, uvek treba da misliš da je to bilo pre tebe tu, za vreme tebe i da treba da ostane milijardu godina posle tebe. I da svakim problemom koji ti ne rešiš ili si dovoljno halav da ga skloniš od tebe i da ne preuzmeš odgovornost, da će se to nekako degradirati i devolvirati.  A bukvalno da je to sistem, da si samo deo sistema, a ne da ti tu nešto narediš ili bilo šta - istakao je Bulut

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi