Superkompjuter je ipak položio oružje pred šahovskim genijem: Na današnji dan Kasparov je overio pobedu nad Dip Bluom (FOTO)

Mašina protiv čoveka. Kompjuter protiv šahiste.

Tačno na današnji dan, 1996. godine završen je okršaj od šest partija između IBM superkompjutera Dip Blu (Deep Blue) i tadašnjeg svetskog šampiona Garija Kasparova. Sve je počelo 10. februara, a završeno sedam dana kasnije. Igralo se u Filadelfiji, a konačan ishod bio je 4:2 u korist Kasparova.

Već sledeće godine u Njujorku je organizovan revanš, u kojem je Dip Blu "uzvratio udarac" i slavio sa 3½–2½.

Kako je sve krenulo

Projekat superkompjutera započeli su Feng Hsiung Hsu, Tomas Anantaraman i Marej Kempbel 1985. godine na Univerzitetu Karnegi Melon, a od 1989. godine sve je "preseljeno" u okvire kompanije IBM. Tako da se više od decenije radilo na razvoju "veštačkog uma" koji će moći da pobedi šahovskog šampiona. To je bio "Dip Blu".

I sve je krenulo u praksi 10. februara 1996. godine u glavnom gradu Pensilvanije. Prvi meč je Kasparov predao, a mnogo godina kasnije prisetio se svega u jednom intervjuu.

- Tada sam u Filadelfiji izgubio prvu partiju meča i iako sam dobio naredna tri, vratio se i pobedio na kraju, naznake su već bile tu. Dip blu nije bio samo pametan, bila je to brutalna sila i pokazalo se da je šah premali za najmoćnije mašine - priznao je šahista.

U prvoj partiji predao je Kasparov, u drugoj Dip Blu, onda su usledila dva pata, da bi poslednje dve partije pripale Gariju, za ukupnih 4:2.

Printscreen/Wikipedia

Kasnije je ovo "rivalstvo" i ekranizovano, pa je snimljen dokumentarni film "Kraj igre: Kasparov i mašina". U tom filmu pričao je i Hsu.

- Bili smo presrećni, jer je sav naporan rad počeo da se isplaćuje.

Samo godinu dana kasnije, u maju u Njujorku organizovan je revanš, čiji je ishod bio 3½–2½ u korist Dip Blu. Igralo se takođe šest partija.

U prvoj je predao Dip Blu, u drugoj Kasparov, usledila su tri nerešena ishoda, a u poslednjoj partiji predao je Kasparov.

Printscreen/Wikipedia

I ovaj meč je bio tema kasnijih razgovora.

- Koristio sam i ranije mašine i programe na kompjuteru, ali oni nisu igrali ni slično računaru Dip blu - rekao je Kasparov u dokumentarcu i dodao je da je protivnik imao dodatnu ljudsku pomoć.

Tačnije, žalio se i zbog toga što mu nije bilo dozvoljeno da priča sa članovima njegovog tima, dok su ljudi iz IBM konstantno imali komunikaciju sa njegovim protivnikom.

- "Tiše, ne smeš da pričaš sa svojim ljudima", govorili su mi. Pitao sam zašto, kada oni stalno pričaju sa njihovim "čovekom" kucajući na tastaturi". Sve me to podsetilo me na čuveni Maradonin gol iz 1986, kažu da je to bila Božja ruka.

Drugi duel za mene nije bila samo izgubljena partija, već izgubljen meč, jer nisam mogao da se oporavim. Bio sam uveren u trijumf i siguran da će kompjuter praviti određene greške i to se ispostavilo kao tačno u prvoj partiji. Ali, posle toga je prestao da ih pravi - podvukao je Kasparov.

Kao u trećoj, ni u četvrtoj i petoj nije bilo pobednika, pa se u odlučujuću partiju ušlo sa po dva i po poena.

Kasparov je predao već posle 19. poteza, a članovi njegovog tima su kasnije tvrdili da mentalno nije bio u stanju da nastavi.

- Ono što se desilo u drugoj partiji je uticalo na mene i u šestoj - nisam želeo da igram, samo sam nameravao da dobijem remi.

Šta je Dip Blu?

I za kraj, još malo detalja o mašini koja je uspela da pobedi vrhunski šahovski um.

Kao što je rečeno, razvoj je započeo 1985. na Univerzitetu Karnegi Melon pod imenom Čip Test (Chip Test), a "pioniri" su bili Hsu, Anantaraman i Kempbel. Hsu je tada bio na doktorskim studijama, a dve godine kasnije Čip Test je pobedio na Prvenstvu Severne Amerike u kompjuterskom šahu.

Pobedili su na istom takmičenju i godinu dana kasnije, sa kompjuterom "naslednikom" Dip Totom (Deep Thought). Kada je doktorirao, 1989. godine Hsu se sa Kempbelom pridružio istraživačkom timu IBM. Jedno vreme u timu je bio i Anantaraman, koga je kasnije zamenio programer Artur Džozef Houn. Iste te godine, Dip Tot je izgubio od Kasparova dva puta, pa je odlučeno da kompjuter dobije novo ime. Na konkursu je izabrano da to bude Dip Blu.

U okviru priprema za meč sa Kasparovim, u narednim godinama Dip Blu je igrao i sa velemajstorom, Amerikancem Džoelom Bendžaminom. I onda su usledila dva pomenuta okršaja sa Kasparovim.

Inače, pobeda Dip Blua u Nujorku se smatra prekretnicom u istoriji veštačke inteligencije i kasnije pa je kasnije bila tema nekoliko knjiga i filmova.

Danas se dva reka iz Dip Blua čuvaju u Nacionalnom muzeju američke istorije u Vašingtonu o Odeljenju informatičkog doba, a ostali rekovi u Muzeju kompjuterske istorije u Kaliforniji.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi