24sedam u poseti najstarijem rudniku mrkog uglja u Srbiji: Istorija srpskog ugljarstva počela je u Senjskom Rudniku pre 170 godina!

U srcu Pomoravlja, na obroncima Homoljskih planina, nalazi se najstariji aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji, Senjski Rudnik, koji ove godine proslavlja veliki jubilej - 170 godina postojanja.

Naime, ovo mesto predstavlja simbol ugljarstva i rudarenja u Srbiji, u kojem je još davne 1853. godine počelo kopanje mrkog uglja, koje traje do dana današnjeg, bez prestanka. 

Novinari portala 24sedam posetili su ovo rudarsko mesto smešteno u blizini Despotovca i Ćuprije, kao i Muzej ugljarstva u kojem se može videti čitava istorija Senjskog Rudnika.

- Ovo je godina jubileja, slavimo 170 godina od počeka kopanja uglja na ovim prostorima, a to je ujedno i početak industrijalizacije u Srbiji. Rudnik "Rembas" trenutno zapošljava 1.082 radnika i u ovom rudniku se kopa najkvalitetniji mrki ugalj u Srbiji. Snabdevamo u velikoj meri Termoelektranu "Morava" u Svilajncu, grejanje grada Kragujevca, a velika količina uglja odlazi i na stambene zajednice, manastire i u široku potrošnju - rekao je za 24sedam generalni direktor RMU "Rembas" Nenad Lukić.

24sedam/Goran Sivački

Počeci srpske industrijalizacije

Ovo malo rudarsko naselje smatra se začetnikom srpske industrijalizacije, jer je ugalj koji je ovde iskopavan prvenstveno korišćen za potrebe Topolivnice u Kragujevcu, jedne od prvih srpskih fabrika. Razvojem rudarstva razvijalo se i samo naselje, a u potrazi za "hlebom sa sedam kora" Senjski Rudnik su naseljavali ljudi iz svih krajeva zemlje, pa i šire. 

Krajem 19. veka naselje postaje pravi rudarski gradić, a jama Senjski Rudnik od dana osnivanja do današnjih dana nikada nije prestajala sa radom - pa čak ni za vreme ratova, kada su u rudniku radili žene i deca.

- Senjski Rudnik je bio jedan od vodećih privrednih činilaca u Kneževini i Kraljevini Srbiji, kao i Kraljevini Jugoslaviji, i predstavlja privrednog giganta koji i dan danas radi punom parom u ovom delu Srbije - rekao je za 24sedam rukovodilac Muzeja ugljarstva Nenad Anžel.

Muzej ugljarstva

U Muzeju ugljarstva u Senjskom Rudniku mogu se videti predmeti i istorija, kako Senjskog Rudnika, tako i ostalih rudnika sa podzemnom eksploatacijom koji posluju u sastavu Javnog preduzeća "Resavica". 

Zgrada u kojoj se danas nalazi muzej, jedna je od industrijskih objekata, sagrađena 1930. godine, a prethodno je bila centralni magacin za materijale i alate neophodne za rad i funkcionisanje rudnika. 

24sedam/Goran Sivački

Adaptirana je 1980. godine i od tada se koristi kao zgrada muzeja, sa veoma zanimljivom i informativnom izložbenom postavkom.

- Odluka o osnivanju Muzeja ugljarstva doneta je davne 1973. godine, kada je grupa inženjera rudnika "Rembas" došla na ideju da se sve ovo sačuva od zaborava. Zvanično počinje da radi 1980. godine i danas je jedan najprepoznatljivijih i najautentičnijih muzeja ove vrste u Srbiji. Što se tiče same muzejske postave, nju čine dve zgrade - nekadašnja zgrada centralnog magacina iz 1930. godine i preko puta nje zgrada mašinske radionice koja je sagrađena 1922. godine.  Jedinstvenu celinu čini i kuća sa Aleksandrovim potkopom, odakle je krenula prva proizvodnja, kao i parna mašina koja se i dan danas koristi i koja je od 2005. sastavni deo naše muzejske postavke - rekao je za 24sedam rukovodilac Muzeja ugljarstva Nenad Anžel.

Kako ističe naš sagovornik, muzej je cele godine otvoren za posetioce.

- Što se tiče eksponata koji se mogu videti u muzeju, to su autentični primerci raznih rudarskih alata - od pozne antike, ranog srednjeg veka, pa sve do današnjih dana. Pored tih samih alata i materijala koji su korišćeni, mi u muzeju imamo i arhivu koja broji 5.500 različitih fotografija koje svedoče o autentičnom životu rudara. Naš kompleks je jedinstveno svedočanstvo o životu rudara i njihovih porodica na ovim prostorima, ne samo u rudniku, nego o načinu života. Svi znamo da je ovo težak posao, kako se kaže "rudarski hleb sa sedam kora" - objašnjava Anžel.

Senjski Rudnik je poznat i po tome što je ovde sniman film Petrijin venac, koji kroz lik Petrije najbolje prikazuje sudbinu majki, sestara i žena rudara.

- Ovde je organizovan i prvi rudarski štrajk, pre 120 godina. To je bio prvi veći štrajk zabeležen u to doba, kada su rudari zbog teškog načina života i loših uslova ustali i podigli svoj glas za bolja socijalna i ljudska prava - zaključio je Anžel za 24sedam.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi