Zlato zakopano u pećinama jugoistočne Srbije? Tragovima legende o popu Martinu (FOTO)

U zabačenim dolinama jugoistočne Srbije, gde reka Jerma vijuga kroz strme klisure, vekovima se priča o neprocenjivom blagu popa Martina. 

Kažu da je ono zakopano duboko u pećinama iznad sela Poganovo i da ga čuva zlatna zmija-smuk, spremna da jednim udarcem ubije svakoga ko se usudi da mu priđe. 

Ova priča, obavijena velom misterije, ostala je deo narodnog predanja, preplićući istorijske događaje, mitove i sujeverja koja odjekuju u sećanju meštana.

Sveštenik u zadužbini sestrića cara Dušana

Prema predanju, pop Martin je bio sveštenik u manastiru Svetog Jovana Bogoslova, smeštenom na rubu sela Poganovo. Manastir je podignut u 14. veku, kada ga je osnovao srpski plemić Konstantin Dragaš Dejanović, sestrić cara Dušana. Nakon njegove smrti, izgradnju je završila njegova ćerka Jelena Dragaš, udovica vizantijskog cara Manojla II Paleologa, u monaštvu poznatapod imenom Hipomena.

Zbog nepristupačnosti klanca reke Jerme, prilaz manastiru bio je gotovo nemoguć sve do pre nekoliko decenija! Klanac je bio poznat po neprohodnim stazama, što je ovo područje činilo idealnim skrovištem za hajduke i utočištem za one koji su tražili pravdu daleko od osmanske vlasti.

Priča kaže da je pop Martin skinuo mantiju i postao hajduk kada je turski beg pokušao da mu otme ženu. U to doba, suprotstaviti se osmanlijskoj vlasti značilo je potpisati smrtnu presudu, ali Martin nije mogao da mirno prihvati takvu nepravdu. Vođen željom za osvetom i pravdom, pridružio se hajdučkoj družini i uskoro postao njihov harambaša.

Ilustracija/Al/ChatGPT

 

Njegova družina pljačkala je turske karavane koji su iz Srbije prenosili harač u Carigrad. Hajduci nisu ostavljali zarobljenike, a plen su skrivali u pećinama iznad sela, daleko od očiju neprijatelja. Sakupljeno zlato i dragocenosti bile su simbol otpora, vraćanje onoga što je narod izgubio pod turskom tiranijom.

 

24sedam/Katarina Mihajlović

 

Legenda o zlatnom smuku

Kako bi osigurao da niko ne dođe do blaga, pop Martin je naredio izradu smrtonosnog mehanizma – zmije-smuka napravljene od zlata ili voska. Kažu da se zmija aktivirala čim bi neko kročio u pećinu, munjevito udarajući uljeza i ubijajući ga na mestu. Da bi tajna mehanizma ostala zauvek skrivena, Martin je ubio sve majstore koji su ga izradili.

Ilustracija/Al/ChatGPT

 

Priče govore da su hajduci prikupili toliko blaga da su tri kola puna zlatnika jedva uspeli da sakriju. Međutim, jedan rutinski napad na karavan donosi događaje koji su zauvek promenili sudbinu Poganova.

Tragična sudbina sela

Jednog dana, hajduci su presreli turski karavan i pobili sve njegove pratioce, ali nisu primetili velikog čupavog psa koji je preživeo. Pas je bio obučen da se sam vrati u Carigrad i vodi Turke nazad do karavana. Kada su ga videli da dolazi bez pratnje, Turci su posumnjali i odmah poslali vojsku da prati psa.

Pas ih je odveo pravo do Poganova, gde su meštani, nesvesni opasnosti, prisustvovali bogosluženju na Veliki petak. Turci su opkolili manastir Svetog Jovana Bogoslova i zatražili od seljana da otkriju gde su hajduci i blago. Niko nije progovorio – možda zato što nisu znali, a možda zato što su želeli da zaštite hajduke.

U gnevu i nemoći, Turci su pobili sve prisutne – muškarce, žene i decu. Selo je ostalo pusto sve do dolaska novih doseljenika, ali priča o tragediji Poganova nastavila je da živi.

Smukova jama i večita potraga za blagom

Narod veruje da se blago popa Martina nalazi u pećini poznatoj kao Smukova jama, skrivenoj negde u kamenjaru iznad Poganovskog manastira. Priča se da pećina ima tri ulaza – jedan zatrpan kamenjem, drugi pored reke Jerme, i treći, najopasniji, gde i dalje vreba smrtonosna zlatna zmija.

Mnogi tragači su pokušali da uđu u pećinu, ali su se retki vratili. Jedan od njih je ispričao da je na dnu video ogromnu zmiju koja se kretala neverovatnom brzinom i udarala u grudi svakoga ko je kročio unutra. Bio je toliko prestravljen da mesecima nije mogao da progovori.

RINA

 

Priča se da su poslednji ljudi koji su pronašli pećinu položili zakletvu na hleb, so i sveću, obećavši da nikada neće otkriti njenu tačnu lokaciju. Pre nego što su zauvek zatvorili ulaz, zasadili su jorgovane kako bi sakrili svaki trag.

Samrtna poruka popa Martina

Na samrti, pop Martin je izgovorio reči koje i danas bude maštu tragača:

„Moje zlato može pronaći samo onaj ko je spreman da jednu trećinu zadrži za sebe, a dve trećine pokloni Poganovskom manastiru ili drugom svetom mestu.“

Ova zagonetna poruka i dalje inspiriše avanturiste i istraživače koji dolaze u Poganovo nadajući se da će pronaći zakopano blago. Iako mnogi veruju da zlato više ne postoji, drugi su uvereni da zmija-smuk i dalje stražari nad riznicom, čekajući onoga ko će ispuniti Martinovu poslednju volju.

Mit ili stvarnost?

Priča o popu Martinu preživela je vekove, postavši neraskidivi deo narodnog predanja. Klanac Jerme, sa svojim nepristupačnim stazama i skrivenim pećinama, savršen je ambijent za legende o zakopanom blagu i smrtonosnim zamkama.

Profimedia

 

Bez obzira na to da li je blago stvarno ili samo mit, priča o svešteniku-hajduku i zlatnoj zmiji nastavlja da intrigira. Svaki tragač koji kroči u ove predele ulazi u prostor gde se granice između stvarnosti i mašte brišu, a negde u tami Smukove jame riznica možda još uvek čeka svog vlasnika.

 

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi