U ovom "restoranu" gosti su medvedi, vukovi i lisice – i sve je pod kamerama! (FOTO)

Na padinama planine Jadovnik, u srcu jugozapadne Srbije, nalazi se jedno nesvakidašnje mesto – hranilište Kašan. Ovaj jedinstveni "restoran" pod vedrim nebom namenjen je divljim životinjama, među kojima su beloglavi supovi, vukovi, medvedi i lisice. Svoj svakodnevni obrok nalaze zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti članova Udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode“, koji već godinama brinu o ovom dragocenom prirodnom utočištu.

Hranilište Kašan, na nadmorskoj visini od preko hiljadu metara, ima ogromnu ekološku vrednost. Beloglavi supovi, kao prirodni čistači, igraju ključnu ulogu u sprečavanju širenja zaraza u divljini, dok postojanje hranilišta doprinosi mirnijem suživotu ljudi i životinja, a pomaže i pčelarima u zaštiti košnica.

RINA

 

– Hranilište je formirano 2009. godine, prvenstveno zbog mileševske kolonije beloglavog supa. Uvačka kolonija se naglo širila i postala pretesna, a hrane nije bilo dovoljno za sve ptice. Kako su beloglavi supovi oduvek živeli ovde, uz saglasnost svih nadležnih institucija, naše udruženje je formiralo hranilište, objašnjava za RINU Vjekoslav Joksimović iz UG „Jadovnik – oaza netaknute prirode“.

Funkcionisanje ovog "otvorenog restorana" omogućeno je uz pomoć lokalnih klanica koje godišnje dopreme između 80 i 100 tona animalnog otpada.

– Nama ovo hranilište znači mnogo jer nemamo drugo mesto za odlaganje animalnog otpada. Ovde godišnje dovedemo između 60 i 80 tona, što je značajan doprinos i za nas i za prirodu – kaže klaničar Džavid Fetahović.

RINA

 

Zahvaljujući postavljenim kamerama i redovnom praćenju, udruženje beleži bogat životinjski svet koji dolazi do Kašana.

– Pored beloglavih supova, prisutni su i medvedi, vukovi, šakali, lisice i druge životinje koje se hrane ovom vrstom otpada. Sve to dokumentujemo i čuvamo u našoj arhivi – navodi Joksimović.

Otvaranje hranilišta donelo je korist i pčelarima. Kako kaže Mirsad Hodžić iz Udruženja pčelara, otkako medvedi imaju siguran izvor hrane na Kašanu, pčelinjaci su bezbedniji.

– Na desnoj obali Lima, gde se nalazi hranilište, nismo zabeležili nijedan napad na košnice. Imamo pčelinjake i na Jadovniku i u okolnim selima, ali na toj strani problema nije bilo. S druge strane Lima, zabeležili smo više od 20 napada – objašnjava Hodžić.

Hranilište Kašan je primer kako čovek, kada radi u skladu s prirodom, može pomoći da divljina ostane – divlja, ali i zdrava i uravnotežena.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi