Britanija šalje migrante u Ruandu: Šta se sve krije iza plana koji je izazvao mnoge kontroverze?
Mnogi su postavili pitanje da li je ovaj potez etički i human
Velika Britanija se bori sa sve većim brojem migranata koji ilegalno dolaze u tu zemlju, zbog čega su se zvaničnici odlučili na drastičan potez - poslaće ih u Ruandu.
Premijer Boris Džonson je predstavio plan kojim bi trebalo da se prekinu aktivnosti krijumčara ljudima, međutim, kritičari su celu stvar okarakterisali kao okrutnu i nehumanu.
Kako prenosi "Skaj njuz", Granična služba očekuje 60.000 migranata ove godine, što je dvostruko više u odnosu na 2021.
Zašto baš Ruanda?
Ruanda je afrička država, od 12,5 miliona stanovnika, koja se graniči sa Demokratskom Republikom Kongo, Tanzanijom, Ugandom i Burundijem.
Pročitajte još:
Oko 85 odsto populacije čine Huti, Tutsa je 14 odsto, a preostali procenat čini narod Tva.
Ruanda je obeležena mračnim poglavljem svoje istorije kada su 1994. godine Huti pobili 800.000 ljudi, većinom Tutsa, u genocidu koji je trajao 100 dana.
Pobunjenici Tutsa uspeli su da pobede u građanskom ratu i dan-danas su na vlasti, pod vođstvom predsednika Pola Kagame.
Njegova vlada je autoritarna, a opozicionim partijama je bilo dozvoljeno da se nadmeću samo na prošlim izborima 2018. godine.
Od nemilih događaja devedesetih, Ruanda je uspela da održi ekonomski rast uz pomoć Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i drugih zajmodavaca.
AP Photo/Hajarah Nalwadda
Boris Džonson je rekao da ilegalna migracija već dugo sekira državu, a da se kanal Lamanš pretvorio u vodenu grobnicu.
Prethodni pokušaji da se mali čamci vraćaju nazad ka Francuskoj nisu urodili plodom, pa dok London ne uspe da se dogovori sa Parizom i EU, bilo je potrebno sprovesti drugi plan u delo.
Inače, pre nego što je sklopljen sporazum sa Ruandom, Gana i Albanija su bile u užem izboru.
Zvaničnici ove afričke države su naveli da su potpisali dogovor kojim bi trebalo da se reši međunarodna izbeglička kriza, a zauzvrat će dobiti podsticaje kojim bi radili na nacionalnom razvoju.
"Radije ćemo se ubiti"
- Ukoliko me pošalju u Ruandu, neću ići. Umreću ovde, oduzeću sebi život. Da li znate koliko hiljada kilometara sam prešao da bih dovde doputovao. Koliko dugo sam bio u pustinji... Da bismo dovde stigli, svi smo morali da podnesemo toliko žrtava. Mnogi ljudi su stradali na moru. Napustio sam svoju zemlju, ne mogu sada da se vratim u Afriku - rekao je Džemal koji je skoro došao iz Eritreje.
- Niko ne poznaje Afriku kao mi Afrikanci. Afrika je Afrika, tamo nema slobode. Ruanda je kao Eritreja, ne možete biti bezbedni. Ovde su Evropi ste na sigurnom - rekao je drugi Eritrejac.
Jedan Sudanac je istakao da će mnogi migranti, ukoliko budu suočeni sa deportacijom u Ruandu, počiniti samoubistvo.
- Ne znam gde je Ruanda, samo znam da je tamo opasno. Prošle noći nisam mogao da spavam, misleći celu noć šta će mi se dogoditi. Ne poznajemo tamošnju kulturu - kazao je muškarac iz iračkog Kurdistana.
Kako bi šema trebalo da funkcioniše?
Svako ko bude ušao u Britaniju ilegalno, uključujući one koji su to već učinili od 1. januara, biće premešten u Ruandu.
To će se prvenstveno odnositi na odrasle, bez obzira na pol, ali bi i porodice mogle da budu zajedno premeštane u specijalnim okolnostima.
Migranti koji u Britaniji ne ispunjavaju uslove za dobijanje azila biće zadržani dok se bude procenjivalo da li treba da budu premešteni u Afriku.
Potom će biti ukrcavani u avione za Ruandu, gde će postati deo sistema za azilante. Neće biti razmatran njihov povratak u Britaniju.
Jessica Taylor/UK Parliament via AP
U prvi mah, boraviće u privremenom smeštaju dok se njihove prijave budu obrađivale - proces koji može trajati oko tri meseca.
Zvaničnici su naveli da to neće biti pritvor, već će migranti moći da odu kada god žele.
Svaki slučaj će biti razmatran posebno, naročito kada se radi o ljudima sa krivičnim dosijeima.
Ukoliko se odluče da ne ostanu u Ruandi, vlasti će se pobrinuti za njihov bezbedan povratak u domovinu ili treću zemlju, pod uslovima programa za izbeglice UN.
- Ruanda ima kapacitete da smesti desetine hiljada ljudi u narednim godinama - rekao je britanski premijer.
Kako se procenjuje, projekat će koštati oko 120 miliona funti.
Prema Džonsonovim rečima, Ruanda je jedna od najbezbednijih zemalja na svetu, koja je globalno prepoznata po tome što otvara vrata migrantima.
Govoreći o troškovima novog partnerstva, za koje su mnogi rekli da košta više od milion funti po osobi, premijer je rekao da trenutni troškovi smeštaja migranata u hostelima po Britaniji iznose oko pet miliona funti dnevno.
AP Photo/Andoni Lubaki
"Mračan dan u britanskoj istoriji"
Slične akcije imala je i Australija, koja je 2001. pokrenula jednu od najkontroverznijih imigrantskih politika na svetu. Migranti su bili smeštani u centre na ostrvima Manus u Papua Nova Gvineja, kao i u državi Nauru.
Centar na Papui je morao da bude zatvoren prošle godine kada je tamošnji Vrhovni sud utvrdio da je nelegalan, posle izveštaja o lošem tretmanu ljudi.
Ipak, prihvatni centar u Nauruu će nastaviti sa radom. Australija je potvrdila da će njena imigrantska politika nastaviti da se odvija van granica zemlje.
Stiv Valdez-Simonds, direktor za prava izbeglica i migranata pri organizaciji Amnesti internešenal u Velikoj Britaniji, kazao je da postoje "godine dokaza" da australijska šema nije učinila ništa da zaustavi ljude da dolaze u tu zemlju kako bi tražili azil.
AP Photo/Alessandra Tarantino
- Postoji velika surovost u odnosu na mali broj ljudi koji su praktično zatočeni godinama na tim ostrvima, sve na štetu australijskih poreskih obveznika. Zašto bi naša vlada mislila da treba da usvojimo slične mere? - rekao je on.
Jasmin Ahmed, direktorka britanskog ogranka organizacije Hjuman rajts voč, navela je da je ovaj predlog nehuman, neetički i surov.
- Dizajniran je kao sistem odvraćanja i da signalizira migrantima da više nisu dobrodošli. Ovo je mračan dan u britanskoj istoriji i užasna reklama za tzv. globalnu Britaniju - zaključila je ona.
Siročići ostaju bez doma
Dva kilometra od Kigalija nalazi se objekat "Hope Guest House", koji bi trebalo da zadovolji osnovne potrebe migranata dok čekaju da njihove prijave budu obrađene. U centru će se služiti obroci tri puta dnevno, a opremljen je sa 12 toaleta i pet tuševa za oko 100 ljudi, kao i malim dvokrevetnim sobama.
Međutim, britanski "Miror" je preneo i da će tako ratna siročad (deca koja su ostala sama u genocidu) ostati bez krova nad glavom. Najmanje 22 ljudi će morati da napusti hostel "Hope Guest House" kako bi se napravio prostor za migrante.
Iako su sada u kasnim dvadesetim godinama, nemaju novca niti rođaka, a pojedinci se bore i sa mentalnim problemima. Dat im je rok od svega dve nedelje da napuste hostel, iako nemaju kuda da odu.
- Ovo za nas nije bio hostel već naš dom proteklih osam godina - rekao je jedan korisnik.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari