„Zakonski propisano smrzavanje“: Kako zemlje EU pokušavaju da uštede gas u strahu od predstojeće zime

Neobični saveti koje vlade država Evropske unije upućuju svojim građanima ukazuju na to da lideri nameravaju da signaliziraju ljudima da će svako morati da uradi svoj deo posla u okviru nacionalnih pokušaja da se uštede energenti uoči krize koja se očekuje ove zime zbog oštrih sankcija Rusiji i obećanja da će smanjiti upotrebu ruskog gasa.

Rezerve gasa u EU trenutno su na 71 odsto, što je oko devet odsto manje od cilja koji je blok postavio ranije ovog leta, a zemlje su se obavezale da će smanjiti svoju potrošnju ruskog gasa za 15 procenata do marta 2023. u okviru mera za racionalizaciju u celom bloku.

Međutim, situacija nije ista u svim državama članicama. U Nemačkoj i Italiji odricanje od ruskog gasa teško bi pogodilo industriju i uticalo bi na sposobnost ljudi da greju svoje domove. U Švedskoj i Finskoj, gde gas čini manji deo ukupnog energetskog udela, uticaj bi bio manje drastičan.

Brojne rizične zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, smislile su planove za smanjenje upotrebe energije. To će imati "veliki uticaj" na smanjenje potrošnje u celom bloku, rekao je Antonin Šapelot, vođa politike u nemačkoj nevladinoj organizaciji Koalicija za uštedu energije.

On je naglasio da će, osim neposrednih mera koje imaju cilj da se preživi zima, vlade takođe morati da preduzmu dugoročne korake, na primer renoviranje zgrada kako bi bile energetski efikasnije i prešle na zelenije tehnologije centralnog grejanja.

Profimedia

Francuska

Francuska je sredinom jula objavila plan „energetske trezvenosti“. Većina mera je i dalje u fazi nacrta i trebalo bi da bude predstavljena do kraja septembra.

Ministarka za tranziciju energije Anjes Panije-Runaher već je nagovestila da je cilj vlade da zabrani prodavnicama da ostavljaju svoja vrata otvorena dok rade klima-uređaj i grejanje. Takođe želi da zabrani osvetljenje na bilbordima i reklamama u svim gradovima između jedan posle ponoći i šest sati ujutru - što je mera koja se već primenjuje u gradovima sa manje od 800.000 stanovnika, dok jedan kritičar kaže da se ne primenjuje pravilno.

Novi plan treba da smanji potrošnju energije u Francuskoj za 10 odsto u poređenju sa 2019. do 2024. Francuska dobija otprilike petinu svog gasa iz Moskve.

Hendrik Davi, poslanik krajnje levičarske stranke Nepokorena Francuska, kritikovao je plan za preduzimanje samo „malih koraka” i pozvao na „duboku transformaciju” potrošačkih navika, dok je poslanik socijalista Remi Kardon na sličan način kritikovao fokus na ulično osvetljenje kao tokenističko.

Julien de Rosa, Pool via AP

Sa krajnje desnice političar Nacionalnog saveza i potpredsednik Narodne skupštine Sebastijen Šenu nazvao je taj potez simboličnim. On je rekao da bi francuski predsednik Emanuel Makron dobro učinio da sam počne tako što će ugasiti svetla u Jelisejskoj palati.

Španija

Španija je zauzela radikalniji pristup od drugih zemalja EU, izdavši ove sedmice dekret kojim se preduzećima nalaže da zaustave klimatizaciju na 27 stepeni leti i grejanje na 19 stepeni ove zime. Vlada je takođe zahtevala da se u prodavnicama instaliraju automatske brave kako bi bilo sprečeno da vrata ostanu otvorena dok sistemi grejanja rade i da njihovi izlozi budu u mraku od 22 sata. Slične mere su već na snazi u javnim zgradama. Mere su za sada fakultativne za domaćinstva.

Madrid dobija samo oko 10 odsto svog gasa iz Moskve. Bez obzira na to, Španija je rekla da takve promene u ponašanju mogu kratkoročno da smanje potražnju za gasom i naftom za pet odsto i da bi pomogle zemlji da postigne svoj cilj smanjenja potrošnje gasa za sedam procenata do marta.

Profimedia

Deo opozicije nije zadovoljan sveobuhvatnim merama i tvrdi da one ograničavaju slobodu pojedinca. Isabel Dijaz Ajuso, konzervativna predsednica Zajednice Madrida, obećala je da se zakon neće primenjivati u španskoj prestonici, rekavši da generiše nesigurnost i sputava turizam i potrošnju.

Nemačka

Uprkos tome što je jedan od najglasnijih zagovornika uštede energije, Berlin i dalje nema obavezujući plan za smanjenje potrošnje energije. Krajem jula izdat je niz preporuka, od kojih će neke postati pravno obavezujuće.

Vlada je pozvala da javne i poslovne zgrade prestanu da greju „prostorije u kojima ljudi ne provode vreme“, kao što su hodnici i velike sale. Takođe je preporučeno da velike industrije sprovode mere za uštedu energije koje će „ekonomski da se isplate u roku od dve godine“. Da bi podržao domaćinstva u uštedi energije, Berlin se takođe oslobodio zahteva da stanari održavaju minimalnu temperaturu u stanovima.

U nedostatku obavezujućih pravila, određeni broj nemačkih gradova i država usvojio je sopstvene mere, na primer smanjenje ulične rasvete i postavljanje temperaturnih ograničenja u javnim zgradama.

Pixabay Profimedia

Glavni grad gasi reflektore koji osvetljavaju 200 istorijskih zgrada i spomenika, dok je Bavarska izdala sopstveni plan za uštedu energije u zgradama javne uprave.

Nemačka je posebno zavisna od ruskog uvoza, koji čini više od trećine njenog snabdevanja gasom.

U svetlu novog plana Španije, nemačke nevladine organizacije pozvale su Berlin da izađe sa obavezujućim merama. Vicekancelar Robert Habek priznao je već u junu da bi novi zakon mogao biti neophodan ako nivoi skladišta gasa budu preniski. Ali drugi članovi vlade još se nisu uključili u to: Klara Gejvic, ministarka građevinarstva, bila je protiv „zakonski propisanog smrzavanja“.

Italija

Uprkos tome što je Italija jedna od zemalja EU koje najviše zavise od ruskog gasa, sa oko 40 odsto uvoza iz Moskve prošle godine, ministar za ekološku tranziciju Roberto Čingolani rekao je prošle nedelje da neće biti drakonskih mera za smanjenje potrošnje.

Međutim, u julu je vlada objavila da pravi plan za hitne uštede koji bi mogao da uključi ograničavanje grejanja na 19 stepeni zimi i hlađenja na 27 stepeni leti, smanjenje ulične rasvete noću i rano zatvaranje prodavnica, prema ranim nacrtima u koje su uvid imali lokalni mediji.

Italija želi da do marta smanji potražnju za gasom za sedam procenata, delimično povećanjem korišćenja uglja.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko/Profimedia

Čingolani je ranije rekao da bi smanjenjem grejanja za jedan stepen u zgradama moglo da se uštedi do dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. On je takođe insistirao da će Italija „biti dobro“ do februara, čak i ako Rusija u potpunosti bude prekinula isporuke gasa, jer je Rim poslednjih meseci obezbedio niz novih gasnih sporazuma.

Nisu svi tako optimistični. Italijanska nacionalna agencija za nove tehnologije, energiju i održivi ekonomski razvoj predstavila je izveštaj vladi u julu pozivajući na dalju intervenciju kako bi se smanjila potražnja.

S obzirom na to da će se u septembru održati izbori, ovo pitanje će verovatno morati da rešava nova administracija.

Poljska

Varšava nije iznela nacionalni plan za uštedu energije. Pošto su isporuke ruskog gasa već pale na nulu, veliki deo poljske političke debate fokusiran je na pretnju od nestašice uglja koja bi ove zime mogla da ostavi neka domaćinstva bez grejanja.

Profimedia

Premijer Mateuš Moravjecki apelovao je u julu na Poljake da izoluju svoje domove uoči, kako je rekao, teške grejne sezone. U istom govoru, Moravjecki je najavio da će zemlja izdvojiti „dodatne milijarde“ za svoj program čistog vazduha, pružajući subvencije vlasnicima kuća za bolju izolaciju i kupovinu čistijih sistema grejanja.

Poljska se oslanjala na Rusiju za oko 40 procenata svojih potreba za gasom, ali ga je koristila samo za devet procenata snabdevanja energijom. Nedostatak uglja mogao bi mnogo teže da pogodi zemlju, jer analitičari strahuju da će joj ostati između milion i dva miliona tona uglja tokom zime.

Opozicione ličnosti su ismevale nacionalističku vladu što je Poljacima nudila savete, a ne rešenja. Malgožata Kidava Blonska, zamenica lidera opozicione stranke Građanska platforma, rekla je da su Poljaci ostavljeni da se snađu sami.

Češka

Prošlog meseca češko ministarstvo trgovine objavilo je „priručnik za uštedu energije“ koji nudi besplatne smernice za energetski efikasno renoviranje i savete kao što su stavljanje neprozirnih zavesa na prozore i gašenje svetla.

Profimedia

- Svako može da se pridruži borbi za energetsku nezavisnost, veće promene počinju od pojedinaca - rekao je ministar trgovine Jozef Sikela.

Navodno se spremaju neke izmene propisa, uključujući skraćenje zvanične grejne sezone, koja reguliše vremenski period kada se zgrada mora snabdevati toplotom.

Češka je skoro potpuno zavisna od gasa iz Rusije, pri čemu najveći deo odlazi na industriju, a oko jedne četvrtine se koristi za grejanje domaćinstava. Prosečna potrošnja gasa po stanovniku je takođe 20 odsto veća od proseka EU, što znači da bi smanjenje potražnje moglo imati veliki uticaj.

Prag je rekao da će povećati korišćenje uglja u hitnim slučajevima, dok zvaničnici takođe traže od Holandije više tečnog prirodnog gasa i ohrabruju prelazak na toplotne pumpe kako bi se smanjio uticaj gasne krize.

Pošto su planovi za uštedu energije u povoju, politička reakcija je do sada bila prigušena, ali stručnjaci pozivaju na dalje akcije. Mihal Macenauer, direktor strategije konsultantske kuće EGU Brno, rekao je češkom dnevniku "Seznam Zpravi" da bi Prag trebalo da pokrene informativnu kampanju tražeći od malih preduzeća da dobrovoljno smanje potrošnju i obezbede subvencije domaćinstvima za smanjenje potrošnje, kako bi se smanjila i potražnja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi