Umro Mihail Gorbačov!

Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov preminuo je u 92. godini.

Bio je politički vođa Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza.

Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke Partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza.

Nagrađen je Nobelovom nagradom za mir 1990.

Jedini je vođa SSSR-a koji je u toj državi rođen, svaki prethodni je bio rođen u Ruskoj Imperiji.

Biografija:

Mihail je rođen u Stavropolju 2. marta 1931. Oboje roditelja su se bavili poljoprivredom. 

Mihail je takođe radio u poljoprivredi dok je pohađao školu. 

Detinjstvo mu je bilo ispunjeno teškim događajima, najpre 1933. kada je glad zahvatila veći deo Rusije. 

Dve njegove sestre i stric umrli su tokom gladi, a 1937. njegov deda je uhapšen zbog podrške sledbenicima Leona Trockog. 

Kasnije, 1942. godine, njegov grad su okupirali Nemci u Drugom svetskom ratu.

Osam godina kasnije Mihail je otišao na Moskovski univerzitet gde je diplomirao pravo. Tamo je upoznao i svoju suprugu Raisu Titorenko i pridružio se Komunističkoj partiji Sovjetskog Saveza (CPSU).

Uspon u Komunističkoj partiji

Nakon diplomiranja 1955. godine, Gorbačov je prvo radio kao član Komunističke omladinske organizacije. Postao je vođa divizije u Stavropolju, dok je 1961. izabran za delegata Stavropolja na 22. kongresu Komunističke partije u Moskvi.

Tokom sledećih nekoliko godina Gorbačov je postao lider Komunističke partije. Prvo je 1970. godine postao prvi sekretar za celu teritoriju Stavropolja, potom se 1971. preselio u Moskvu kao sekretar za poljoprivredu.

Mihail je brzo postao sila u Moskvi koja je stekla uticaj sa tako moćnim liderima kao što je Jurij Andropov (lider KGB-a koji je kasnije postao lider Sovjetskog Saveza).

On je 1980. izabran za člana Politbiroa, najmoćnije grupe u Komunističkoj partiji, kao najmlađi član.

Za nekoliko kratkih godina Gorbačov je stekao značajan uticaj na Politbiro. Nakon što su dvojica ostarelih lidera umrli 1984. i 1985. godine, Komunistička partija je želela da neko mlad i zdrav preuzme mesto vođe, pa je tako 11. marta 1985. postao generalni sekretar Sovjetskog Saveza.

Kada je preuzeo lidersku poziciju, sovjetska ekonomija se borila. Želeo je da reformiše ekonomiju kao i vladu. Da bi to uradio, bila mu je potrebna podrška, pa je počeo da menja neke starije članove politbiroa mlađim članovima koji su delili njegovu viziju.

Tom i Perestrojka

Gorbačov je najavio dva glavna područja reformi. Nazvao ih je Glasnost i Perestrojka. Glasnost je pozvala na veću otvorenost u vladi i omogućavala izvesnu slobodu govora i manje cenzure. 

Perestrojka je bila restrukturiranje ekonomije i industrije. Omogućila je nekim privatnim vlasništvom i ekonomskim reformama pokušaj poboljšanja sovjetske ekonomije.

Mir sa Zapadom

Gorbačov je takođe pokušao da okonča Hladni rat i poboljša odnose sa zapadom. Sastao se sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom i potpisao ugovor o INF u vezi sa nuklearnim oružjem. Takođe je uklonio sovjetske trupe iz Avganistana završavajući Sovjetsko-Avganistanski rat.

Tada je nagovestio da se Sovjetski Savez više neće mešati u druge zemlje istočne Evrope. To je izazvalo veliku promenu u svetu. Bez straha od Sovjetskog Saveza, zemlje poput Istočne Nemačke, Poljske i Mađarske rešile su se svojih komunističkih vlada.

Pokušaj puča 1991. godine

U avgustu 1991. godine, neki vladini ljudi oteli su Gorbačova i rekli da je bolestan i da ne može da vlada. Ubrzo su protesti rasli i Gorbačov je pušten na slobodu, ali je vlada nanela vidljivu štetu.

Raspad Sovjetskog Saveza

Iako su Gorbačovljeve reforme dozvoljavale veću slobodu, mnoge države su tu slobodu koristile u znak protesta i na kraju zahtevale nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Krajem 1991. Sovjetski Savez je propao, a 25. decembra 1991. Gorbačov je podneo ostavku na mesto vođe Sovjetskog Saveza i Unija je bila podeljena na 15 odvojenih zemalja.

Kasnije aktivnosti

Otkako je dao ostavku, Gorbačov se i dalje bavio politikom. Osnovao je nove političke stranke u Rusiji, pa se čak i kandidovao za predsednika 1996. godine (nije pobedio). 

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi