Kako su protesti u Iranu prerasli u sveopšti narodni ustanak: Sukobi na ulicama, štrajkovi i bes naroda ne jenjavaju

Skoro mesec dana nakon početka protesta širom zemlje, delovi Irana pretvorili su se u borbene zone, sa bakljama koje osvetljavaju nebo, pucnjima koji odjekuju na sve strane i krvavim scenama koje se mogu videti na video-snimcima.

- Snimam ovaj video o situaciji u Sanandadžu - rekao je jedan demonstrant lica prekrivenog crnim šalom i tamnim naočarima, u poruci koju je poslao Si-En-Enu iz grada sa većinski kurdskim stanovništvom na zapadu Irana, odakle su stigle neke od najdramatičnijih slika nastalih tokom protesta.

- Snage bezbednosti su sinoć pucale u pravcu kuća. Do sada nisam čuo takve pucnje. Ljudi su se zaista uplašili - rekao je on.

U snimku se može videti sukob između mladih demonstranata i teško naoružanih snaga bezbednosti. Meci i rakete sevali su noćnim nebom, a oblak prašine i dima prekrio je gradske blokove.

U drugim video-snimcima može se videti kako demonstranti gađaju policiju kamenjem, dok se policajci voze u povorci motocikala sa kojih, kako deluje, pucaju na masu.

Veliki broj pripadnika iranske elitne Revolucionarne garde učestvovao je u obračunu, pored lokalne policije, kažu aktivisti u Sanandadžu koji optužuju vlasti da neselektivno pucaju na ljude.

 

 

Prema kurdskoj grupi za ljudska prava Hengav sa sedištem u Oslu, sedmogodišnji dečak je umro u naručju svoje majke u nedelju nakon što su snage bezbednosti pucale na masu demonstranata.

Iako je nemogće utvrditi broj poginulih u takvim sukobima, jezive slike koje kruže internetom i svedočenja očevidaca i grupa za ljudska prava ukazuju na krvoproliće. U jednom od snimaka vidi se kako vozač leži mrtav sa velikom ranom od vatrenog oružja na licu, a aktivisti kažu da je trubio u znak solidarnosti sa demonstrantima.

- U Sanandadžu pucaju na ljude koji trube. Pucaju i na mlade i na stare. Povređeni ne idu u bolnice, jer ako odu, hapsi ih policija u civilu - rekao je drugi demonstrant. 

- Mi protestujemo za slobodu u Iranu. Za zatvorenike i osuđene, za narod Irana koji poziva režim da ode. Svi žele da ovaj režim ode - dodao je on.

Sveopšti narodni ustanak

 

 

Uprkos ponovljenim tvrdnjama vlade da je povratila mir, do sličnih incidenata i ubistava dolazi širom zemlje, a čini se da je većinsko kurdsko stanovništvo na zapadu zemlje snosilo najveći teret gušenja.

Sa izuzetnim prkosom, iranski narod nastavlja da se okuplja na ulicama širom zemlje. Protest je pokrenula i razbuktala smrt 22-godišnje Mahse Amini, koja je preminula pre skoro mesec dana, nakon što ju je pritvorila državna policija za moral, ali su se demonstranti od tada udružili i zbog niza pritužbi na režim.

Aktivisti i stručnjaci sve više pričaju o protestima kao o nacionalnom ustanku i jednom od najvećih izazova za iranski režim od njegovog osnivanja.

- Ovo nije protest za reformu. Ovo je ustanak koji zahteva kraj Islamske Republike. A to je nešto potpuno drugačije od svega što smo do sada videli - rekao je Roham Alvandi, vanredni profesor istorije na Londonskoj školi ekonomije.

AP Photo/Markus Schreiber

U poslednjih mesec dana iranski demonstranti gađali se ekonomske i političke centre režima. U snimcima se vidi kako ljudi bacaju kamenje na policiju u centru Teherana. U prestoničkom bazaru snage bezbednosti su viđene kako beže od demonstranata. Čak i u konzervativnim gradovima Mašhadu i Komu, srcu režimske baze moći, demonstranti se često pojavljuju.

Neke rafinerije gasa i nafte takođe su se pretvorile u mesta protesta koji se brzo šire na jugozapadu zemlje. Savet radnika naftnih kompanija u zemlji rekao je da će potencijalno pokrenuti štrajk i pauzirati proizvodnju nafte.

Naftna industrija je spas za iransku ekonomiju, koja je pokleknula pod pritiskom američkih sankcija koje je uvela Trampova administracija 2018. i koje je podržala Bajdenova administracija. Američki zvaničnici već godinu i po dana vode indirektne pregovore sa Iranom u pokušaju da obnove značajan nuklearni sporazum iz 2015. iz kojeg se bivši predsednik Donald Tramp povukao pre četiri godine, a koji ima cilj da spreči iranski program obogaćivanja uranijuma u ​​zamenu za ukidanje sankcija.

Prema snimcima koji su uspeli da prodru na internet, čiji je rad u više navrata obustavljan, izgleda da su demonstracije u rafinerijama počele kao protesti zbog plata, ali su se potom transformisale u proteste protiv režima, sa radnicima koji su uzvikivali „Smrt diktatoru“ - što se odnosi na vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneja.

Širom zemlje demonstranti se zalažu za ekonomske štrajkove sa određenim uspehom. U oblastima u kojima većinski žive Kurdi, gde se veruje da su protesti organizovaniji nego drugde u zemlji, video-snimci na društvenim mrežama prikazuju redove zatvorenih prodavnica.

Na bazaru u Teheranu poslednjih dana zatvoreno je nekoliko prodavnica, a mnogi trgovci kažu da su to učinili kako bi zaštitili svoje radnje od protesta i obračuna koji su usledili. Generalni štrajk, na koji su pozvali iranski aktivisti, tek treba da se sprovede u delo.

Radnički štrajkovi imaju istorijski značaj u Iranu. Godine 1979. rafinerije nafte i gasa igrale su ključnu ulogu u narodnom pokretu koji je zbacio prozapadnog šaha Mohameda Rezu Pahlavija i utro put Islamskoj Republici.

Pokušaji gušenja u strahu od eskalacije

Šire protestne akcije radnika i trgovaca, kažu stručnjaci, mogle bi označiti još jednu eskalaciju protesta.

- Ako dođe do opšteg štrajka širom zemlje, šta vlada zaista može da uradi? To bi potpuno paralisalo državu i pokazalo nemoć režima pred ovim pokretom - rekao je Alvandi.

AP Photo/Emrah Gurel

U međuvremenu, obračun nastavlja da se intenzivira u različitim delovima Irana, posebno na severu i severozapadu, gde Kurdi čine većinu stanovništva i gde su optužbe o maltretiranju etničke manjine već bile široko rasprostranjene.

Hengav, kurdska grupa za ljudska prava, veruje da je nasilje nad demonstrantima o kome se izveštava iz regiona „samo kap u moru“, uz samo delimične informacije o gušenju protesta.

Vlasti su sporadično gasile internet širom Irana u očiglednom pokušaju da uguše proteste, a delovi zemlje u kojima su Kurdi većina imali su najduža gašenja, tvrde aktivisti i internet čuvar NetBloks.

„Veliki prekid“ u pristupu internetu dogodio se od 9.30 ujutro u Iranu u sredu, prema NetBlocks. Kurdski aktivisti kažu da su vlasti zatvorile i fiksnu mrežu u toj oblasti, tvrdeći da bi krvoproliće koje se vidi na snimcima moglo biti samo vrh ledenog brega.

- Iranski režim i njegov bezbednosni aparat nemaju granice. Oni ne poznaju granice - rekao je Ramjar Hasani iz Hengoa.

Za manje od dve nedelje stradalo 23 dece, većina na „krvavi petak”

 

 

U izveštaju na 19 stranica koje je Amnesti internešenal objavio u četvrtak navodi se da su snage bezbednosti ubile najmanje 23 dece, od kojih su neka imala svega 11 godina, samo u poslednjih 10 dana septembra.

Amnesti je u saopštenju naveo da je „brutalni obračun” iranskih vlasti sa „onim što mnogi u Iranu smatraju tekućom narodnom pobunom protiv sistema Islamske Republike uključivao sveobuhvatan napad na decu demonstrante koja su hrabro izašla na ulice u potrazi za budućnošću bez političkog ugnjetavanja i nejednakosti“.

- Deca žrtve su 20 dečaka, starosti između 11 i 17 godina, i tri devojčice, od kojih su dve imale 16, a jedna 17 godina - navodi se u saopštenju.

Amnesti je saopštio da je „skoro polovina dece žrtava” pripadala manjinskoj grupi i da su ih ubile iranske bezbednosne snage tokom „krvavag petka” 30. septembra, koji je organizacija za ljudska prava opisala kao „najsmrtonosniji dan” vladinog obračuna.

 

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi