Neandertalci izumrli zbog seksualnih navika? Naučnici došli do neverovatnih otkrića!

Prema genetskim podacima, dve vrste su se prvi put susrele kada je homo sapijens počeo da napušta tlo Afrike pre oko 250.000 godina. Razlog izumiranja neandertalaca nije bila borba ili divlja životinja koja ih je lovila. Bio je to seks. Sa homo sapijensom.

U poslednjem radu objavljenom u časopisu Palaeo Anthropology ukazuje se na verovatnoću ukrštanja neandertalaca sa našim precima (homo sapijensima), što je dovelo do njihovog izumiranja.

Profimedia

- Naše znanje o interakciji između homo sapijensa i neandertalaca postalo je složenije u poslednjih nekoliko godina, ali je još uvek jedva da imate naučnu raspravu o tome kako je došlo do ukrštanja između ove dve grupa - rekao je profesor Kris Strindžer, vođa istraživanja u Muzeju za evoluciju ljudi i dodao:

- Pretpstavljamo da je ovo ponašanje moglo da dovede do izumiranja neandertalaca, da su se redovno razmnožavali sa homo sapijensom, što je moglo da smanji njihovu populaciju dok nisu nestali.

Dok su fosili neandertalaca pronađeni širom Evrope i Azije, preci naše vrste evoluirali su u Africi, pre oko 600.000 godina. Istraživači veruju da je bivša grupa provela oko 400.000 godina razvijajući se u svom okruženju.

Profimedia

- Bez znanja o tome kako su tačno neandertalci izgledali ili kako su se ponašali, možemo samo da nagađamo šta bi homo sapijens mislio o svojim rođacima - rekao je Strindžer.

Naveo je da bi jezičke razlike verovatno bile veće nego što bismo mogli da zamislimo, s obzirom na vreme razdvajanja, i bile bi mnogo veće od onih između bilo kog modernog jezika.

Neandertalci su imali istaknuti greben obrva koji je mogao da se koristi za komunikaciju. Ali verovatno su kod naših predaka te karakteristike izgubljene. Prema nekim studijama, smanjene izbočine obrva omogućile su Homo sapijensu da se umesto toga okrene obrvama kako bi preneo niz suptilnijih, privremenih signala.

AP Photo/Martin Mejia

Bez obzira na to kako su komunicirali, njihovi susreti su doveli do razmnožavanja obe vrste. Kako se to dogodilo, ostaje misterija.

Da li je ukrštanje bilo uspešno ili ne, zavisilo je od para koji se razmnožavao. Nema dokaza o genetici homo sapijensa u genomima kasnih neandertalaca od pre 40.000-60.000 godina.

Iako znamo da se naša vrsta ukrštala sa neandertalcima, geni koje danas imamo u sebi nisu rezultat interakcija koje je homo sapijens održao kada je napustio Afriku.

Još jedno zanimljivo otkriće - nedostatak mitohondrijalne DNK, koji se nasleđuje preko ženki, ukazuje da su se samo mužjaci neandertalca i ženke homo sapijensa mogli pariti.

- Ne znamo da li je očigledan jednosmerni tok gena, zato što se jednostavno nije dešavao da se razmnožavanje odvijalo ali je bilo neuspešno, ili su neandertalski genomi koje imamo nereprezentativni. Kako se više neandertalskih genoma sekvencira, trebalo bi da budemo u mogućnosti da vidimo da li je bilo koja nukleusna DNK iz homo sapijensa preneta neandertalcima i da pokažemo da li je ova ideja tačna ili ne - dodao je Strindžer.

 

24sedam/Goran Sivački

Apstrakt studije

Dokazi sugerišu da su loze neandertalaca i homo sapijensa počele da se razilaze pre oko 600.000 godina, evoluirajući uglavnom odvojeno u Evroaziji i Africi nakon tog vremena.

Pre oko 60.000 godina homo sapijens je počeo značajnu migraciju iz Afrike koja je dovela do skoro globalnog širenja pre 10.000 godina. Međutim, nedavna istraživanja o fosilima iz pećine Apidima (Grčka) sugerišu da je došlo do ranijeg širenja naše vrste koja je stigla u Evropu pre više od 200.000 godina, što je u skladu sa podacima iz drevne DNK koji sugerišu protok gena između ranog neandertalca i homo sapijensa u vremenskom rasponu kasnijeg srednjeg pleistocena.

Printscreen/YouTube/ CreamerMedia

Dodatna proširenja raspona homo sapijensa sugerisana su iz zapadnoazijskih dokaza pre 100.000 godina, i iz Kine, Sumatre i Australije od pre 60.000 godina. Donedavno, bilo je nekoliko drugih znakova prisustva homo sapijensa u Evropi pre ekspanzije orinjačke kulture koja je počela pre oko 41.000 godina. Međutim, novi podaci sa sajtova poput Zlaty k?? (Češka), prikupleni iz pećina Bacho Kiro (Bugarska), Grotta del Cavallo (Italija) i Grotte Mandrin (Francuska), ukazuju na to da je pre orinjaka bilo migracija koje su potencijalno postavile populaciju homo sapijensa uz bok neandertalcima.

Dok se neke od ovih populacija mogu povezati sa kasnijim evroazijcima, druge izgleda da predstavljaju sada izumrle linije homo sapijensa. Sada je poznato iz sve većeg broja genetskih podataka da je ova koegzistencija neandertalaca i homo sapijensa bila u skladu s fazama ukrštanja između dve vrste.

Ovde se sugeriše da je nastavak apsorpcije neandertalaca u grupe homo sapijensa mogao biti jedan od faktora koji su doveli do smrti neandertalaca, prenosi Interesting Engineering.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi