Da se najveće zlo u istoriji ne zaboravi: Danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se danas u znak sećanja na žrtve genocida nad evropskim Jevrejima od strane nacističke Nemačke i njenih saveznika između 1941. i 1945. godine. Za datum praznika je izabran 27. januara kao dan kada je Crvena armija oslobodila koncentracioni logor Aušvic.

Praznik podseća na smrt najmanje šest miliona Jevreja pod vlašću nacističkog režima i njegovih saradnika. Ustanovljen je Rezolucijom 60/7 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koja je doneta 1. novembra 2005. godine. Rezolucija je usledila posle posebnog zasedanja održanog ranije te godine, 24. januara, povodom obeležavanja 60-godišnjice oslobođenja nacističkih koncentracionih logora i kraja Holokausta.

Profimedia

Mnoge države imaju posebne dane sećanja na žrtve Holokausta. Tako Velika Britanija ima Memorijalni dan Holokausta, koji se takođe obeležava 27. januara, Izrael ima praznik Jom hašoa (Dan sećanja na Holokaust i heroizam), dok se kao državni praznik 22. aprila u Srbiji obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu.

Na meti nacista bile brojne grupe

Holokaust je inače ime za sistematski državni progon i genocid nad različitim etničkim, verskim i političkim grupama ljudi tokom Drugog svetskog rata od strane nacističke Nemačke i njenih saradnika.

U rane primere holokausta uključuju se progon tokom Kristalne noći i Eutanazijski program T-4 (u kojem su lekari ubijali mentalno obolele i fizički hendikepirane osobe), što se kasnije razvilo u upotrebu odreda smrti i koncentracionih logora, kao i masovne i centralno organizovane pokušaje da se usmrti svaki mogući pripadnik grupa na koje su ciljali nacisti.

Wikipedia

Holokaustom je obuhvaćeno oko dve trećine od devet miliona Jevreja koji su ranije živeli u kontinentalnoj Evropi. Šira definicija holokausta obuhvata nejevrejske žrtve nacističke kampanje masovnog ubistva, na bazi bioloških faktora, kao što su npr. Romi, Poljaci, članovi drugih slovenskih etničkih grupa i pacijenti Akcije T4.

Od 1941. do 1945. nad Jevrejima je sistematski vršen genocid, što je bio deo šire inicijative koja je obuhvatala progone i ubistva drugih naroda u Evropi. Pod koordinacijom SS, sa uputstvima iz najvišeg rukovodstva Nacional-socijalističke nemačke radničke partije, svaka grana birokratije u Nemačkoj bila je uključena u logistiku i sprovođenje masovnog ubijanja. 

Više od 200.000 počinilaca zločina

Ubistva su počinjena širom okupirane Evrope, kao i u samoj nacističkoj Nemačkoj, a takođe i na svim teritorijama pod kontrolom njenih saveznika. 

Profimedia

Oko 42.500 pritvornih ustanova korišćeno je u koncentraciji žrtava s ciljem najgrubljih kršenja ljudskih prava. Procenjuje se da je bilo preko 200.000 počinilaca Holokausta.

Evropski Jevreji bili su glavne žrtve Holokausta, koji su nacisti zvali "konačno rešenje jevrejskog pitanja". Kao posledica Drugog svetskog rata, pa i samog Holokausta, prvo je došlo do suđenja u Nirnbergu, gde je istaknutim nacistima suđeno za zločine tokom rata.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi