Francuzi neće da rade duže, a sa koliko godina se odlazi u penziju u ostatku Evrope?

Nakon najave da će se u Francuskoj granica za odlazak u penziju povećati sa 62 na 64 godine, građani su izašli na ulice i rušili sve pred sobom.

Francuzi će raditi duže, a ta praksa bi trebalo da počne 2027. godine, pa će se period za odlazak u penziju produžavati na svakih šest meseci.

Predsednik Emanuel Makron je posebno razbesneo javnost kada je aktivirao član ustava kojim je vladi omogućeno da usvoji penzione reforme bez parlamentarnog glasanja.

U međuvremenu, francuska vlada je preživela glasanje o nepoverenju, a Makron je izjavio da bi zakon o penzijskoj reformi trebalo da bude sproveden pre kraja godine, uprkos velikom građanskom nezadovoljstvu.

Penzione reforme u Francuskoj su kritikovale i levica i desnica, a proteste su poveli sindikati i zabrinuti građani koji smatraju da će promene pogoditi najranjivije slojeve društva.

Međutim, povećanje starosne granice za odlazak u penziju nije trend samo u Francuskoj.

Kako je u ostatku Evrope?

Uslovi za odlazak u penziju variraju od zemlje do zemlje, podaci su Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i izveštaja "Pensions at Glance".

Ova dva izveštaja koriste brojke iz 2020. godine, što su za sada najsvežiji podaci koji analiziraju aktuelne i buduće starosne granice za odlazak u penziju za one koji su počeli da rade u 22. godini.

U pojedinim slučajevima se ne precizira pol, što znači da u nekim zemljama odlazak u penziju može biti isti za žene i muškarce.

AP Photo/Aurelien Morissard

Trenutno se u starosnu penziju može otići prevremeno ili standardno. Muškarci se ranije mogu penzionisati u Litvaniji sa 59 godina, a u Nemačkoj sa 63,7 godina. Žene mogu otići u prevremenu penziju sa 58 godina u Litvaniji i 63,7 godina u Nemačkoj.

U Francuskoj se sa 62 godine odlazi u prevremenu penziju, a isto važi i za Portugaliju, Švedsku, Norvešku, Italiju, Grčku i Austriju.

Kada je reč o godinama za standardnu starosnu penziju, to se razlikuje od države do države. Muškarci se mogu penzionisati i sa 52 godine u Turskoj, a u Norveškoj i Islandu sa 67.

Žene se u Turskoj mogu penzionisati u 49. godini, a u Norveškoj i Islandu sa 67, što je najveća takva granica u Evropi.

Evropski prosek je 64,3 godine za muškarce i 63,5 za žene.

Ne računajući Tursku, najmanja starosna granica za odlazak u penziju u Evropi je 62 godine za muškarce i 60 godina za žene.

Primera radi, Grčka, Italija, Luksemburg i Slovenija imaju najniže starosne granice - 62 godine i za muškarce i žene.

U većini zemalja se u penziju odlazi sa 65 godina. 

Nisu samo te godine bitne

Ipak, očekivane godine provedene u penziji se se povećale za oba pola od sedamdesetih godina prošlog veka. Muškarci su pre četiri decenije mogli da provedu u penziji oko 12 godina, a žene 19,5.

Danas je ta brojka porasla na 23,8 godina, a jaz između polova je takođe porastao.

Pixabay

Prema određenim podacima, procenjuje se da žene u Evropi žive 4,3 godine duže od muškaraca nakon penzionisanja, ali i to varira od zemlje do zemlje.

Muškarci bi u penziji u Letoniji mogli da provedu 14 godina, a u Luksemburgu 24. Kada je reč o ženama, u penziji bi mogle da uživaju 18,9 godina u Letoniji ili 28,4 u Grčkoj, a 26 godina u Belgiji, Francuskoj, Italiji, Luksemburgu ili Španiji.

Na poslu do kraja života?

OECD procenjuje da će se godine za odlazak u penziju prosečno povećavati za dve godine do 2060. 

Prema tim projekcijama, Danci će se penzionisati u 74. godini. U većini zemalja u penziju će se odlaziti sa 65 ili 66 godina, pa će tako najverovatnije biti i u Francuskoj.
 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi