Grčka sa strepnjom prati izbore u Turskoj: Čak i ako se vlast promeni, malo je verovatno da će se odnos neprijateljskih zemalja poboljšati

Osim samih Turaka, Grci će biti sledeći najzainteresovaniji za rezultate turskih izbora koji se održavaju u nedelju, 14. maja, i nemaju iluzija da će sve biti sjajno sa starim neprijateljem posle glasanja, bez obzira na to ko pobedi.

To ne znači da Grci ne bi bili srećni da vide leđa predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. On ne samo da je angažovao grčke mlazne lovce u opasnoj igri nad Egejskim morem, već je nagovestio da bi preko noći mogao da otme grčko ostrvo i čak je zapretio Atini projektilom. Njegova odluka 2020. da se istanbulska Aja Sofija - nekada najveća crkva u Konstantinopolju na grčkom jeziku - iz muzeja pretvori u džamiju, kao što je to bilo u otomansko vreme, Grcima je nanela posebno tešku kulturnu ranu.

Opozicioni lider Kemal Kiličdaroglu, 74-godišnji bivši birokrata, verobvatno bi se pokazao kao lakši diplomatski partner, ali mnogi primećuju da bi on mogao da ponudi promenu u stilu, ali ne i u suštini. Kada je reč o velikim regionalnim sukobima - morskim granicama, energetskim resursima u istočnom Mediteranu i na Kipru - ključni strateški prioriteti Turske verovatno će ostati nefleksibilni.

Odnosi Grčke i Turske poboljšali su se poslednjih meseci, a Erdogan je imao blaži ton nakon što je Atina brzo obećala podršku posle velikih zemljotresa u februaru. Neizvesno je, međutim, koliko dugo će takvi dobrosusedski odnosi trajati. To se pokazalo i tokom predizborne kampanje, jer je Erdogan poslednjih dana obećao da će nastaviti da „nervira“ Grčku raskošnom turskom potrošnjom na odbranu.

Na pitanje o izborima u Turskoj grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je da nema mnogo izgleda za velike promene.

- Pozdravljam relativno poboljšanje klime nakon razornih zemljotresa u Turskoj, ali nemam iluzija. Turska politika se neće promeniti preko noći - rekao je on za OTVORENU TV.

AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

On se posebno požalio na tursku strategiju mavi vatan ili „plave domovine“, kroz koju Ankara nastoji da projektuje tursku pomorsku nadmoć u istočnom Mediteranu.

- „Plava domovina“ je poslednjih godina bila gradivni element turskog ekspanzionizma, predstavljajući potencijalnu pretnju našoj domovini - rekao je Micotakis.

Ostrva kao suštinsko pitanje

Konstantinos Filis, direktor Instituta za globalne poslove i profesor međunarodnih odnosa na Američkom koledžu u Grčkoj, tvrdi da postoji značajna razlika u stilu između rivala na izborima u Turskoj, ali je upozorio da se njihove pozicije verovatno neće previše razlikovati na suštinsko pitanje bezbednosti Egeja.

- Doktrina „plave domovine" je izum kemalista (Kiličdaroglu potiče iz stranke koju je osnovao Mustafa Kemal Ataturk), kao i pitanje demilitarizacije grčkih ostrva - rekao je on. Zvaničan stav Turske je da zahteva od Atine demilitarizaciju ostrva u istočnom Egeju, dok mnogi Grci strahuju da Turska ima teritorijalne ambicije prema njima.

- Ne znam koliko će biti lako Kiličdarogluu da promeni retoriku kada je Erdogan tako visoko podigao letvicu - dodao je Filis.

Profimedia

Kiparski predsednik Nikos Hristodulides predvideo je oživljavanje pregovora o ponovnom ujedinjenju podeljenog ostrva posle turskih izbora u nedavnom intervjuu za „Politiko", ali je takođe primetio da ne misli da će se Erdogan i Kiličdaroglu u velikoj meri razilaziti u svom pristupu Kipru.

- Stav i pristup Turske kiparskom problemu tokom vremena nisu pod uticajem promena vlasti u zemlji - rekao je on.

- Ako Erdogan bude ponovo izabran, malo je verovatno da će se pristup Turske dugotrajnim sporovima sa Grčkom promeniti - rekao je Emre Peker, turski i evropski ekspert za analizu rizika iz firme „Eurasia Group", dodajući da će Erdogan biti otvoren za dijalog, ali i da će brzo zauzeti agresivan stav ako pregovori naiđu na probleme.

- Ako pobedi Kemal Kiličdaroglu, pristup Ankare Atini bio bi mnogo prijateljskiji - čak i ako se crvene linije Turske ne pomere - dodao je.

Vreme za diplomatiju

Soner Čagaptaj, direktor Turskog istraživačkog programa na Vašingtonskom institutu, rekao je da je razlika između dva rivala na turskim izborima daleko više binarna za grčku bezbednost.

Profimedia

- Ili će Erdogan izgubiti i 20 godina Erdogana će se završiti, ili će pobediti i Turska će postati potpuna autokratija. Dakle, za Grčku je to izbor između demokratije ili autokratije u susedstvu u doglednoj budućnosti - rekao je on, dodajući da autokrate obično koriste spoljnu politiku da odvuku pažnju javnosti sa svojih problema, dok bi Kiličdaroglu nastojao da produbi veze sa Evropom i njene trgovinske odnose kroz carinsku uniju EU i Ankare - aranžman o slobodnoj trgovini koji je na snazi od 1995. godine.

Čagaptaj je takođe rekao da bi energenti mogli da pruže osnovu za saradnju, a ne za konfrontaciju, jer bi Grčka bila glavna ulazna tačka u EU za centralnoazijski i kavkaski gas koji bi Turska slala na zapad.

Nije iznenađujuće što visoke diplomate insistiraju da je krajnje vreme da se odnosi vrate na pravi put. Budući da Grčku čekaju sopstveni izbori 21. maja, postoji prilika za resetovanje. Mnogi politički analitičari predviđaju da će Erdogan, čak i ako pobedi, biti u tako teškoj ekonomskoj situaciji nakon izbora da će morati da se koncentriše na velike reforme i privlačenje stranih investicija, umesto da se bori sa Grčkom.

- Do kraja ove godine, u drugoj polovini, u Grčkoj, Turskoj i na Kipru biće novoizabrana vlada. To je dobra situacija za novi pozitivan podsticaj za postizanje veće stabilnosti u ovom regionu, jer će svi biti na dobitku ako postoji dobro razumevanje i stabilnost u ovom regionu - rekao je glavni spoljni savetnik nemačkog kancelara Jens Plotner za Delfi ekonomski forum 26. aprila.

- Postoji želja sa obe strane Egejskog mora da se nađu mir i kompromis - složio se ambasador SAD u Grčkoj Džordž Cunis, govoreći na istom forumu.

Presidential Press Service via AP, Pool

Cunis je rekao da će SAD pomoći ako se od njih zatraži, ali je rekao da nije uloga Vašingtona da diktira šta treba da se uradi. On je dodao da kada postoje tenzije između Grčke i Turske „imamo određeni nivo zabrinutosti, ali ohrabrujemo oba naša saveznika iz NATO-a da svoja pitanja rešavaju diplomatskim putem u skladu sa međunarodnim pravom“.

- Ljudi kažu: „Ambasadore, to nije dovoljno". Izvinite, koji drugi odgovor biste želeli da neko da: „Idite u rat? Hajde da gledamo kako stižu vreće za leševe?" To je smešno, pitanja koja su dovela u pitanje odnos između Grčke i Turske mogu se rešiti.

Filis je rekao da Grčka ne treba da čeka predloge zapadnih saveznika, već da pripremi sopstvenu mapu puta, predstavljajući Turskoj i Zapadu kako vidi budućnost regiona i kako se mogu odvijati značajni pregovori sa Turskom.

- Razgovori o carinskoj uniji uskoro će ponovo početi i na Grčkoj je da ubedi Francuze i Nemce da će Evropa dobiti na stabilnosti i uspostavljanju reda u regionu koji ima mnogo razloga da brine: migracije, energetiku i budućnost propalih država poput Libije - dodao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi