Šta je uzrok nestašice oružja i municije u Americi?

Proksi rat u Ukrajini, u kom kijevske snage troše municiju brže nego što NATO može da je proizvede, u kombinaciji sa zaostatkom od 19 milijardi dolara u prodaji američkog oružja Tajvanu, otkrio je velike pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu (VIK).

Sada se postavlja pitanje koji su sve uzroci za to i šta bi Vašington mogao da uradi povodom toga.

Američki poslovni mediji smatraju da su pronašli jednog od krivaca za neuspeh VIK-a da proizvede dovoljno metaka, bombi, minobacača, artiljerijskih granata i krstarećih raketa „tomahavk" za američku vojsku i strane klijente Vašingtona. Očigledno je gubitak od eksplozije ogromne fabrike crnog baruta u Mindenu u Luizijani u junu 2021. lišio je industriju oružja jedinog domažeg izvora ključnog eksplozivnog materijala.

Eksplozija, koja je očigledno izazvana varnicom u proizvodnom pogonu iz perioda Drugog svetskog rata, ostavila je veliki fabrički kompleks, tada u vlasništvu „Hodgdon Powder Company", van stroja, zatvarajući preduzeće koje je poslovalo od ranih 1800-ih i koje je snabdevalo vojske tokom svih velikih sukoba 20. veka, od Prvog i Drugog svetskog rata do Koreje i Vijetnama.

Kompleks je sada u vlasništvu proizvođača raketa iz Kolorada „Estes Industries" i očekuje se da će profunkcionisati kasnije ove godine nakon renoviranja.

Profimedia

Crni barut je ključna komponenta u širokom spektru oružja - kao što su granate za haubice kalibra 155 milimetara, gde je oko 14 grama eksploziva zaglavljeno pored oko 11,8 kilograma TNT-a ili mešavine „Comp B“ TNT-a /RDKS.

Troškovi monopolizacije

Američki poslovni mediji za debakl u fabrici crnog baruta krive konsolidaciju i monopolizaciju američke odbrambene industrijske baze u poslednjih 30-ak godina, ističući da situacija sa dobavljačem ukazuje na probleme u sektoru odbrane.

Pentagon se oslanja na samo dve velike kompanije za izgradnju ratnih brodova i aviona, dok su za projektile specijalizovana tri giganta, „Lockheed Martin", „Raytheon" i „Boeing", koja čine više od 90 odsto ukupne proizvodnje.

Pitanje „jednog izvora“ je još jedan veliki problem čak iako oružje zahteva samo malu količinu određene komponente - kao što su crni barut za eksplozivna ubistva, titanijumski odlivci koji se koriste u haubicama, raketni motori u raketnim sistemima „džavelin" i „stinger", turbofan motori u krstarežim projektilima i kuglični ležajevi u određenim sistemima za navođenje projektila, a svi se oslanjaju na preduzeža koja, ako budu uništena, oštećena ili bankrotiraju, mogu izazvati domino efekat uskih grla u proizvodnji i nestašice u celom sistemu.

Profimedia

Sa uništenjem fabrike crnog baruta u Luizijani, VIK se navodno okrenuo postojećim zalihama i zalihama dostupnim u Evropi, Brazilu i Kini. Zajedno sa eksplozivom, Pentagon je izračunao da postoji preko dvadesetak hemikalija za odbranu koje nemaju domaži izvor i koje se moraju kupiti u inostranstvu, u zemljama poput Kine, Rusije i Ukrajine, i posvetio je preko 207 miliona dolara za rešavanje ovog problema.

Novca ima, ali se ne troši racionalno

Ali problem je mnogo dublji od monopolizacije ili dobavljača „iz jednog izvora“. Drugo pitanje odnosi se na monumentalni otpad u Pentagonu (koji nije prošao petu uzastopnu reviziju prošlog novembra).

Ministarstvo odbrane suočilo se sa brojnim skandalima, od nestanka preko 2,3 biiliona dolara u sredstvima Ministarstva odbrane, do izveštaja o 35 biliona dolara u „računovodstvenim prilagođavanjima“ koja proizilaze iz dvostrukog ili trostrukog brojanja novca koji se kreće sa računa na račun. Ali uprkos skandalima, čini se da ništa nije urađeno u vezi sa problemom.

Sa godišnjim budžetom za odbranu od preko 797 milijardi dolara u 2023. (i zahtevom Bele kuće za potrošnju od 886 milijardi dolara za fiskalnu 2024.), Sjedinjene Američke Države daleko najviše izdvajajuću za vojsku na planeti.

Profimedia

Prema novoj analizi Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, SAD i njeni saveznici u NATO-u potrošili su ukupno 1,2 biliona dolara na odbranu 2022. godine, što je više od četiri puta od Kine i skoro 14 puta više od Rusije, koja je tokom tog perioda bila angažovana u proksi ratu punog obima protiv NATO-a.

Ipak, ne može se reći da su izdvojene milijarde efikasno iskorišćene. Američkoj vojsci, na primer, i dalje nedostaje hipersonična raketna sposobnost koju Rusija i Kina imaju već pet godina, a četiri od šest rodova njene vojske i dalje pate od niza problema sa borbenim avionom F-35 Joint Strike Fighter - programom čiji se procenjeni trošak očekuje da će porasti na više od 1,7 biliona dolara u narednim decenijama.

Glavobolje zbog retkih zemnih metala

Drugi problem za VIK je to što se sirovine koje se koriste u proizvodnji naprednih odbrambenih proizvoda i komponenti nabavljaju u inostranstvu. Ranije ovog meseca azijski poslovni mediji izvestili su da Kina, koja proizvodi do 90 odsto nekih komponenti od retkih zemnih metala, razmatra ograničenja na izvoz magnetne tehnologije u SAD zbog „nacionalne bezbednosti“ u odgovoru na Vašingtonova tehnološka ograničenja.

Retki zemni metali koriste se u širokom spektru civilnih i vojnih dobara, uključujući električna vozila i baterije, poluprovodnike i pametne telefone, industrijske robote i komponente za rakete, stelt avione i satelite.

Profimedia

SAD sada imaju samo jedan aktivni rudnik retkih zemnih metala - rudnik Mountin Pas u Kaliforniji, ali većinu svojih proizvoda šalju u Kinu na preradu. Prošle godine su američki mediji oglasili alarm zbog sposobnosti Pekinga da izgladnjuje američki vojno-industrijski kompleks jednostavnim prekidom izvoza retkih zemnih metala.

Američki zvaničnici su preduzeli korake da ojačaju domaću proizvodnju i da diverzifikuju proizvodnju i preradu na druge regione, poput Afrike, Australije, pa čak i Velike Britanije, ali tek treba da prijave bilo kakve veće uspehe, a američki zakonodavci nastavljaju da se prepiru o tome koje dodatne mere se mogu preduzeti za obuzdavanje dominacije Pekinga u ovom sektoru.

Kriza u Ukrajini i pokušaji Vašingtona da isprovocira Kinu Tajvanom dali su novi život američkom vojno-industrijskom kompleksu i poslužili kao opravdanje za stotine milijardi dolara dodatnih izdataka za odbranu.

Pitanje sada nije samo da li će industrijska baza uništena decenijama neoliberalne ekonomske politike moći da se uhvati u koštac sa izazovima koji su pred njom, već da li će sam dolar preživeti kao svetska rezervna valuta za finansiranje svega usred koraka Kina, Rusije, pa čak i tradicionalnih saveznika SAD kao što su Saudijska Arabija, Brazil i Južna Afrika da okončaju hegemoniju jedne valute.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi