Meksiko obavlja „prljavi posao" za SAD: Migranti očajnički žele preko granice, a završavaju mrtvi u kamionima i u pritvoru

U maju 2019. godine tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zapretio je da će uvesti carine na svu meksičku robu koja ulazi u SAD ako Meksiko ne ograniči broj migranata iz Centralne Amerike koji se kreću kroz zemlju.

Posle intenzivnih pregovora između dve zemlje Tramp je 7. juna objavio da je postignut dogovor kojim će Meksiko „preduzeti snažne mere da zaustavi plimu migracija kroz Meksiko i na južnu granicu“, napisao je tadašnji predsednik na Tviteru.

Dve nedelje kasnije ministar odbrane Meksika saopštio je da je skoro 15.000 vojnika raspoređeno na granici SAD i Meksika, pored 2.000 pripadnika Nacionalne garde koji su već bili na južnoj granici Meksika sa Belizeom i Gvatemalom.

Ali sprovođenje je bilo haotično, sporadično i, prema rečima jednog bivšeg visokog meksičkog zvaničnika, „neefikasno“.

Tonatju Giljen je bio komesar meksičkog Nacionalnog instituta za migracije do 2019. Nakon samo sedam meseci na svom položaju podneo je ostavku jer se nije slagao sa odlukom svog šefa, predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora da „militarizuje granice Meksika”.

- Meksiko je postao kontrolna teritorija, mesto stroge migracione politike, pritvora, odvraćanja i proterivanja. I takođe moramo da istaknemo - da uprkos ovim oštrim merama, moramo priznati da su one bile veoma neefikasne. Ako uporedimo broj migranata koji su došli u Meksiko 2018. ili sledeće godine, kada su te mere sprovedene, ti brojevi su se utrostručili ili učetvorostručili - rekao je Giljen za CNN.

AP Photo/Julio Cortez

Upitan da li Meksiko radi prljav posao Sjedinjenih Američkih Država kada je u pitanju imigraciona politika, Giljen je rekao da je „migraciona politika Meksika usklađena sa opštim ciljevima i strategijama koje je američka vlada imala pod Trampom, a sada i pod Bajdenom“.

Američka migraciona politika danas na mnogo načina i dalje zavisi od saradnje Meksika, kao što ilustruje još jedan sporazum o imigraciji: Ranije ovog meseca Bela kuća je objavila da je Meksiko pristao da primi migrante sa Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele počev od 12. maja, na dan nakon što je član 42 stupio na snagu. Sporazumom je prvi put ustanovljeno da će SAD deportovati nemeksikance nazad preko granice.

„Ne radi se o obavljanju prljavog posla SAD“

Meksički predsednik Obrador negira da Meksiko radi za SAD kada je u pitanju migracija.

- Ne radi se o obavljanju prljavog posla SAD - rekao je on u svom svakodnevnom jutarnjem obraćanju 2. marta, tvrdeći da je suzbijanje nedokumentovane migracije neophodno da bi se zaštitile žrtve krijumčara.

AP Photo/Christian Chavez

- Ovde se radi o zaštiti migranata. Pogledajte samo šta se desilo, toliko tragedija sa migrantima u prikolicama - rekao je predsednik Meksika.

Pedeset i tri migranta pronađena su mrtva u vrelim uslovima u kamioni u San Antoniju u Teksasu prošlog juna. Dva meseca kasnije, još 47 migranata pronađeno nagurano u kamion u Matevali u Meksiku.

Lopez Obrador kaže da je deo rešenja „saradnja sa vladom SAD kako ne bi bilo haosa, a još manje nasilja na granici.

- Takođe pomažemo na jugoistočnoj granici kako bi migranti bili zaštićeni. Dobijamo informacije da ima mnogo krijumčara, više nego obično, mnogo trgovaca ljudima koji nude prevoz migrantima za 8.000 do 10.000 dolara - rekao je predsednik Meksika.

Ali Giljen, njegov bivši komesar za imigraciju, ističe da su se tragedije dešavale i tokom sprovođenja imigracionih zakona, rekavši da je bio užasnut požarom u kom je poginulo 40 migranata uglavnom iz Centralne Amerike u objektu meksičkog Nacionalnog instituta za migracije u Sijudad Huarezu, prekoputa granice sa El Pasom u Teksasu.

On vidi ovu tragediju kao jedan od najžalosnijih primera neuspeha njegove zemlje da se na human način pozabavi izazovom migracije.

AP Foto/Andrés Leighton

Sukobi između pripadnika Nacionalne garde i migranata postali su česti na granici između Meksika i Gvatemale tokom leta 2019. Bilo je sukoba i u narednim godinama koji su ukazivali na to da meksičke vlasti nemaju brojke ni strategiju da se na adekvatan način suprotstave problem.

Prema statističkim podacima koje je u ponedeljak objavila meksička vlada, između septembra 2021. i juna prošle godine skoro 23.458 pripadnika meksičkih oružanih snaga bilo je raspoređeno na granice zemlje da bi sprovodili meksičku imigracionu politiku. Vojska je u tom periodu pritvorila 345.854 migranta.

Ipak, čini se da Meksiko pokušava da balansira između stroge primene i pristupa dobrodošlice. Kancelarija Nacionalnog instituta za migracije u državi Čijapas, koja se graniči sa Gvatemalom, rekla je za CNN da su od početka novembra do 6. maja obradili više od 81.000 migranata koji dolaze iz preko 100 zemalja, uglavnom Venecuele, Ekvadora i Haitija.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi