Kraljica Viktorija je preživela 8 atentata: U nekoliko meseci napadnuta tri puta, a jedan pokušaj ubistva posebno ju je potresao

Britanska kraljica Viktorija, koja je vladala Ujedinjenim Kraljevstvom od 1837. do 1901, doživela je već u 21. godini života prvi pokušaj atentata, a onda ih je preživela još sedam, postavši tako britanski monarh koji je najveći broj puta bio na korak do toga da izgubi glavu.

U javnosti se posle svakog od incidenata držala ponosito i kao da se nije uplašila, nastavivši da obavlja svoje dužnosti prema planu, ali to je bila samo fasada za javnost, što su otkrili njeni lični dnevnici.

Osvrćući se na peti pokušaj atentata, napisala je da je ona sada izgleda „kao užasan san“. Kako je istakla, prvobitni strah i zbunjenost vremenom je zamenio gnev, a ona je smatrala da je „bes“ „najsramotnija i najkukavičnija stvar koja je ikada učinjena“. Njen suprug princ Albert je bio „užasno šokiran", dok je ser Džordž Grej, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, stigao u Bakingemsku palatu „veoma uznemiren i u suzama". U satima nakon napada Viktorija je i dalje bila „potresena, nervozna i nije mogla da jede".

Ipak, odvažila se da nedugo zatim ode u operu, gde je radosna gomila bacala svoje šešire u vazduh i pevala joj pesme sa spontanim interpretacijama „Bože, čuvaj kraljicu“. Iako nisu svi viktorijanci bili entuzijastični monarhisti, napadi na kraljicu izazvali su ove izlive emocija. Misleći na ove trenutke, Viktorija je jednom prilikom rekla: „Vredno je da pucaju u vas ako će vam to pokazati koliko ste voljeni“.

Prvi pokušaj atentata - 10. juna 1840.

Četiri meseca nakon njihovog kraljevskog venčanja, mladenci kraljica Viktorija i princ Albert napustili su Bakingemsku palatu u otvorenim kočijama radi redovne vožnje kroz Hajd park. Samo 100 metara ispred kapije palate Albert je primetio „malog čoveka zlog izgleda koji drži nešto upereno prema nama“.

Profimedia

Princ nije imao vremena da shvati o čemu se radi pre nego što je 18-godišnji barman Edvard Oksford pucao iz pištolja u kraljicu, koja je bila u četvrtom mesecu trudnoće sa prvim detetom. Iako samo šest koraka dalje, Oksford je promašio kraljicu, koja se okrenula nalevo da pogleda konja i pomislila da je pucanj došao od nekoga ko lovi ptice u obližnjem parku.

Neposredno pre nego što je Oksford ispalio drugi hitac, kraljica se sagnula radi sigurnosti. Okupljeni su strelca oborili na zemlju, a članovi kraljevske porodice nastavili su putovanje kao da se ništa nije dogodilo.

- Imali smo kratku vožnju kroz park, delom da bismo Viktoriji dali malo vazduha, delom da bismo pokazali javnosti da nismo, zbog onoga što se dogodilo, izgubili poverenje u njih - napisao je Albert.

Oksford je proglašen krivim, ali ludim, i proveo je 24 godine u ludnici pre nego što je deportovan u Australiju.

Drugi pokušaj atentata - 29. maj 1842.

Dok se princ Albert vozio sa kraljicom Viktorijom u njihovoj otvorenoj kočiji nakon što je prisustvovao nedeljnoj jutarnjoj službi u kraljevskoj kapeli u palati Svetog Džejms, video je „malog, tamnoputog bitangu“ kako stoji pored tržnog centru sa uperenim malim pištoljem u njegovom pravcu. Video je kako Džon Frensis povlači okidač, ali oružje nije opalilo. Napadač je zatim stavio pištolj ispod kaputa i nestao u Grin parku.

Profimedia

Treći pokušaj atentata - 30. maj 1842.

Dok je princ Albert obavestio kraljevske bezbednosne snage da je naoružani napadač na slobodi u Londonu, kraljica Viktorija je insistirala da se neće ograničiti na Bakingemsku palatu dok on ne bude uhvaćen. Verujući da je najbolji način da namame potencijalnog atentatora da kraljevski par ponovo napusti palatu sledećeg dana, Viktorija i Albert su bili nervozni dok su kružili Londonom u večernjoj vožnji.

- Gledali smo iza svakog drveta, a ja sam očima tražio lice hulje - napisao je Albert svom ocu.

Dok su policajci u civilu sa opisom osumnjičenog pretraživali gomilu, na samo pet koraka od vagona iznenada je odjeknuo pucanj. Policija je uhvatila osumnjičenog posle borbe. To je ponovo bio Frensis, koji je osuđen na vešanje pre nego što mu je kraljica preinačila kaznu u doživotni progon.

Četvrti pokušaj atentata - 3. jul 1842.

Istorija se skoro ponovila pet nedelja nakon što je Frensis pucao iz pištolja kada je 17-godišnji Džon Vilijam Bin čekao kraljičinu povorku dok je odlazila iz Bakingemske palate na kratko putovanje do kraljevske kapele na nedeljnu službu.

Profimedia

Bin, koji je patio od teškog deformiteta kičme zbog kog je bio visok metar i 20 centimetara, progurao se do gomile koja je bila kod tržnog centra i izvukao pištolj ispod svog dugog smeđeg kaputa. Nezadovoljan svojim postojanjem, depresivni Bin je želeo promenu, bilo kakvu promenu, i nadao se da će pretnja kraljici biti šansa za novi život, čak i u zatvoru. Međutim, kada je povukao obarač, pištolj nije opalio. Prolaznik je zgrabio Bina za zglob, ali je on uspeo da pobegne u gomilu.

Te noći londonska policija je sakupila gradske grbavce pre nego što je našla Bina u njegovoj porodičnoj kući. Bin je rekao da kraljičin život nikada nije bio ugrožen jer je njegov pištolj bio napunjen sa više duvana nego baruta i uperen u zemlju. Osuđen je na 18 meseci teškog rada.

Peti pokušaj atentata - 19. jun 1849.

Veče uoči zvaničnog obeležavanja njenog rođendana kraljica Viktorija se provozala Hajd i Ridžents parkom sa troje svoje dece, uključujući budućeg kralja Edvarda VII. Stojeći u gotovo identičnom položaju kao Edvard Oksford devet godina ranije, 24-godišnji nezaposleni zidar Vilijam Hamilton pucao je iz pištolja na kraljevsku kočiju dok se spuštala niz Konstitucijsko brdo po povratku u Bakingemsku palatu.

Kraljica je ostala nepovređena dok je glavni čuvar Grin parka savladao strelca. Hamilton, koji je bio primoran da emigrira iz Irske u London 1840-ih na početku Velike gladi, rekao je policiji da je pucao iz pištolja napunjenog samo barutom „da bi otišao u zatvor, jer mu je dosadilo da bude bez posla". Ubica je priznao krivicu i proteran je u zatvorsku koloniju Gibraltar na sedam godina.

Profimedia

Šesti pokušaj atentata - 27. jun 1850.

Nakon što je služio kao oficir britanske vojske, Robert Pejt je poludeo. Londonci, uključujući i kraljicu, bili su dobro upoznati sa njegovim maničnim ponašanjem, kao što je paradno koračanje po Hajd parku. Tokom jedne od svojih šetnji Londonom Pejt je naišao na gomilu koja se okupila ispred Kembridž hausa, gde su kraljica Viktorija i njenih troje dece bili u poseti njenom ujaku na samrti.

Kako je kraljičina kočija krenula, zaustavila se ispred kućne kapije. Pejt joj je prišao i udario je svojim štapom oboležnim metalom po čelu. Dok je gomila pokušavala da obuzda napadača, kraljica je ustala i rekla: „Nisam povređena“, iako su ogromna modrica na desnoj strani glave i tamno oko koje će uskoro govorili suprotno. Pejt, koji je bio jedini potencijalni atentator koji je povredio kraljicu, osuđen je na sedam godina u kaznenoj koloniji na ostrvu Tasmanija.

Sedmi pokušaj atentata - 29. februar 1872.

Dok je kraljica Viktorija obilazila Hajd i Ridžents park 17-godišnji atentator Artur O’Konor uspeo je da se popne na ogradu Bakingemske palate i završi u dvorišta neotrkiven. Kada se kraljičina kočija vratila do ulaza u palatu, O’Konor je pojurio na njenu stranu i podigao pištolj na samo pola metra od kraljice.

Profimedia

Džon Braun, kraljičin lični sluga, uhvatio je tinejdžera za vrat i srušio ga na zemlju dok je kraljica odvezena na sigurno. Iako monarh to nije znao, O'Konorov pištolj je bio polomljen i neupotrebljiv. Potomak irskih revolucionara, O’Konor je rekao da nikada nije nameravao da ubije kraljicu Viktoriju, već da je uplaši da potpiše dokument koji će osloboditi irske političke zatvorenike koji su bili u britanskim zatvorima. Braun je dobio medalju za herojstvo. Osuđen na godinu dana zatvora i 20 udaraca brezovim štapom, O’Konor je na kraju prognan u Australiju.

Osmi pokušaj atentata - 2. mart 1882.

Poslednji napad na kraljicu Viktoriju desio se kada je njena kočija krenula sa stanice Vindzor nakon što je stigla vozom iz Londona. Dečaci sa obližnjeg Iton koledža bodrili su kraljicu dok išla ka zamku Vindzor.

- U isto vreme, iz motora se začuo zvuk za koji sam mislila da je eksplozija, ali u drugom trenutku videla sam ljude kako jure okolo i čoveka koji je silovito gurnut, kako juri niz ulicu - napisala je kasnije kraljica.

Nekoliko trenutaka nakon što je 28-godišnji Roderik Maklin ispalio zalutali hitac u kraljicu, momci iz Itona su izudarali mentalno poremećenog čoveka svojim kišobranima pre nego što je priveden. Maklin je proglašen nevinim, ali ludim i proveo je ostatak života u ludnici.

Profimedia

Atentati je nisu pogodili koliko odlazak voljenih

Osam pokušaja atentata nisu uticali na kraljicu Viktoriju koliko smrt supruga Alberta 1861. U narednoj deceniji povukla se iz javnog života i utonula u duboku depresiju. Kasnije je to opisala kao „nasilnu tugu" tokom koje je njena „noćna čežnja za smrću" nikada nije napustila.

Živela je još 40 godina, ali se nikada nije potpuno oporavila. Na kraju su je nagovorili da se povremeno pojavljuje u javnosti, a dva od tih pojavljivanja završila su se pokušajima atentata, ali nikada sa istom redovnošću ili uživanjem kao u njenoj mladosti. Poslednju godinu njenog života obeležilo je još gubitaka, kao i hronični bol i invalidnost, a zapisi u dnevniku ukazuju na još jednu depresivnu epizodu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi